Veoma otporne stare sorte krušaka – karamanka i vodenjača

Pojedine sorte voćnih kultura koje su se od davnina gajile na području naše zemlje nepravedno su zanemarene s obzirom na kvalitet njihovih plodova i otpornost na nepovoljne uslove. Takve su i dve sorte kruške koje su u našu zemlju donešene iz Male Azije – karamanka i vodenjača. Saznajte koje su odlike ovih sorti i zbog čega su sve pogodne za uzgoj.

Kruška © Agromedia

Karamanka

Ova sorta bujnog stabla spada u najslađe sorte krušaka. Plodovi su srednje krupni ili krupni, dostižu težinu od 120 do 150 grama i veoma su osvežavajućeg ukusa. Oblik plodova je trbušasto – rebrast, blago sužen prema dugačkoj peteljci.

Pokožica ploda je zeleno žuta do slameno žuta dok je sa osunčane strane svetlocrvene nijanse.

Kruška sazreva u drugoj polovini avgusta, u istom periodu kada i viljamovka. Kao što je gorepomenuto stigla je iz Male Azije, iz Karamana, a danas se ova dobro odomaćena sorta kruške najviše gaji na području Južne Srbije.

Ova voćka koja formira razgranastu krunu ima izrazito dobru otpornost prema suši, mrazovima, toplom vazduhu. Kada su niske temperature u pitanju, tek na -25 stepeni dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zbog svojih odlika pogodna je za organsku proizvodnju.

Kalemi se na divlju krušku i dunju BA – 29. Može da se koristi kao sveža ali i da se prerađuje u džemove čak bez dodavanja šećera. Zanimljiv je podatak da je stablo ove sorte veoma dugovečno, može opstati čak do 200 godina.

Vodenjača

Drugi naziv za ovu sortu je jeribasma. Plod ove sorte je krupan. iznosi od 150 do 200 grama i nepravilno kruškastog je oblika. Vodenjača je sočna, vodenasta zbog čega je i dobila takvo ime, kiselkastog i osvežavajućeg ukusa.

Kruška © Agromedia

Ova sorta izrazito dobre rodnosti rađa plodove čija je pokožica zelene do zeleno braonkaste boje. Grane su joj krte, a kruna široko piramidalna.

Sazreva krajem septembra i može se uzgajati na većim nadmorskim visinama. I ova sorta je stigla iz Male Azije na područje naše države na kojem se gaji 5,6 vekova. Predeli gde je ona najzastupljenija su Južna Srbija, Šumadija i dolina Zapadne Morave.

Ova sorta srednje krupnog, jajastog lista pokazuje izrazito veliku otpornost na kasne prolećne mrazeve, sušu tokom leta i početkom jeseni i nije naročito probirljiva kada je u pitanju tip zemljišta. Samoplodna je, pokazuje otpornost prema bakterioznoj plamenjači.

Zbog karakterističnog ukusa i mirisa, može biti meta stršljenova i osa. Takođe, ova jesenja sorta je poznata po tome što joj plodovi lako padaju sa grana, naročito pod dejstvom vetra i osetljivi su na udarce.

Sorta vodenjača može biti izrazito bujna ukoliko se kao podloga za kalemljenje koristi divlja kruška. I ona je veoma dugovečna, može opstati čak dva do tri veka. Može se koristiti za proizvodnju sokova.

Komentari