Potrebno je 3 do 5 godina da voćka naraste dovoljno velika da daje ukusne plodove. Za sve ovo vreme izložena je mnogim izazovima, kao što su bolesti, štetočine, prirodna oštećenja, vremenski uslovi. Iznad svih ovih uslova, drvo je najpodložnije smrzavanju i oštećenju od mraza. Teško je naći rešenje za to kako zaštititi voćnjak od mraza, ali evo šta sve možete da uzmete u obzir.
Rano cvetanje, kasni mraz = puno problema za voćare
Mraz je uobičajena pojava između jeseni i proleća koja može negativno uticati na rast drveta i proizvodnju plodova, posebno tokom sezone berbe. Čak i najotpornije drveće i biljke zahtevaju odgovarajuće mere zaštite od zime i niskih temperatura.
Voćari kažu da je ove godine zabeleženo najranije cvetanje voća u poslednjih 30 godina, a stručnjaci upozoravaju da bi rod mogao da bude umanjen, što će značiti i rast cena. Najosetljivija faza je precvetavanja voća i, ako se pojave veći plodovi, mraz ne može značajno da umanji rod, već samo da ga ošteti. Veliki je problem i sa bolestima, ali i štetočinama koje zima ne uništi.
Kako zaštititi voćnjake od mraza u proleće?
Zaštita voćaka od oštećenja izazvanih iznenadnim prolećnim smrzavanjem može biti izazovna, ali vlasnici voćnjaka mogu primeniti nekoliko metoda kako bi umanjili rizik i minimizirali potencijalne gubitke. Evo nekoliko strategija koje treba razmotriti:
- Izbor lokacije: Zasadite voćke na mestima koja su manje sklona kasnim prolećnim mrazevima, kao što su područja sa dobrom drenažom vazduha ili na višim terenima. Izbegavajte sadnju drveća u nižim predelima gde se hladan vazduh može akumulirati.
- Izaberite sorte otporne na mraz: Izaberite sorte voćaka koje su otpornije na oštećenja od mraza. Neke sorte su otpornije na hladnoću od drugih i mogu bolje da izdrže kasne prolećne mrazeve.
- Odložena rezidba: Izbegavajte rezidbu voćaka prerano u proleće. Orezivanje stimuliše novi rast, koji može biti podložniji oštećenjima od mraza. Odložite rezidbu dok ne prođe opasnost od kasnih mrazeva.
- Pokrivači za redove: Koristite pokrivače za redove ili pokrivače od mraza da zaštitite voćke od niskih temperatura. Pokrivanje drveća tkaninom ili plastikom može pomoći u zadržavanju toplote i blagom podizanju temperature, pružajući određenu zaštitu od oštećenja od mraza.
- Navodnjavanje iznad glave: Korišćenjem navodnjavanja iznad glave može se obezbediti zaštita od niskih temperatura formiranjem sloja leda oko voćaka. Dok se voda smrzava, oslobađa latentnu toplotu, što pomaže u zaštiti drveća od oštećenja od mraza. Međutim, ovaj metod zahteva pažljivo praćenje i možda nije praktičan za sve voćnjake.
- Ventilatori za mraz: Instalirajte ventilatore za mraz ili vetroelektrane u voćnjaku kako biste cirkulisali vazduh i sprečili taloženje hladnog vazduha oko drveća. Ove mašine mogu pomoći u blagom podizanju temperature i smanjenju rizika od oštećenja od mraza.
- Grejači i saksije za mrlje: U malim voćnjacima ili područjima sa jakim mrazom, grejači ili posude za mrlje mogu se koristiti za stvaranje toplote i zaštitu voćaka od niskih temperatura. Međutim, ova metoda može biti skupa i možda neće biti praktična za velike voćnjake.
- Pratite vremenske uslove: Budite informisani o vremenskim prognozama i pažljivo pratite fluktuacije temperature tokom proleća. Budite spremni da preduzmete mere za zaštitu voćaka ako se izdaju upozorenja o mrazu.
- Malčiranje: Nanesite sloj organskog malča oko podnožja voćaka da biste izolovali zemljište i pomogli u regulisanju temperature zemljišta. Malč može pomoći u sprečavanju temperaturnih fluktuacija koje mogu doprineti oštećenju od mraza.
- Zdravo drveće: Održavajte voćke zdravim i dobro hranjenim kako biste poboljšali njihovu ukupnu otpornost na stresove okoline, uključujući kasne prolećne mrazeve. Pravilno navodnjavanje, đubrenje i praksa upravljanja štetočinama mogu pomoći u jačanju drveća i smanjenju podložnosti oštećenju od mraza.
Iako ove metode mogu pomoći u smanjenju rizika od oštećenja voćaka od mraza, važno je zapamtiti da nijedna metoda ne može pružiti apsolutnu zaštitu od jakih kasnih prolećnih mrazeva. Voćnjaci u regionima sklonim pojavama mraza i dalje mogu imati povremena oštećenja uprkos preventivnim merama.
Šta čeka voćare u Srbiji ove godine?
Očekivanja Republičkog zavoda za statistiku Srbije, za 2023. pokazuju da bi rod šljive mogao biti manji za 27,8 odsto, a jabuka za 11,9 odsto u odnosu na 2022. godinu.
U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 14, jabuka 17, a grožđa 10,8 odsto.
Agroanalitičar Gulan ističe za BBC na srpskom da voćnjaci u Srbiji zauzimaju od 183.000 do 193.000 hektara, odnosno oko 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta.
„U boljim godinama, može da se ostvari prinos i do 1,6 miliona tona voća, a rodni periodi donose prihod od izvoza od oko 750 miliona evra, ali je prošle godine nevreme obralo dobar deo roda”, kaže.
Podaci RZS pokazuju da je rod jabuke prošle godine bio 379.000, šljive 362.000, a kajsije 29.087 tona.
Profesor Keserović kaže da je vrednost izvoza u 2023. godini bila oko 600 miliona dolara.
Srbija, dodaje, najviše izvozi maline, jabuke, kupine, smrznutu višnju, borovnicu.
„Smrznuto voće iz Srbije stiže do kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, a sveže i do Rusije, Saudijske Arabije, Emirata, ali i Engleske”, priča Keserović.
Kada je reč o ‘crvenom zlatu’, od oktobra prošle godine do januara 2024. Srbija je izvezla 78.000 tona zamrznute maline, dok je u 2023. proizvedeno oko 50.000 tona, objašnjava Radović i dodaje da razliku čini malina iz 2022.
U Institutu za voćarstvo Čačak objašnjavaju da je sada dobro vreme da se uradi rezidba, jer je to stres za biljku i ona reaguje blagim mirovanjem.
„Tako će na nekoliko dana da odloži cvetanje, što može da pomogne ako bude nekog mraza”, naglašava Jevremović.
Od drugih mera, dodaje, ne može se više ništa uraditi.
„Nije lak ovo posao, a vreme nam više ne ide na ruku, svaka godina je sve teža.
„Problem je kada nema voća, a problem je i kada ga ima previše, onda bude niska cena, pa je sav trud maltene uzaludan”, jada se Miočević.
Kako se vi snalazite sa mrazom?
Komentari