Mali komadi plastike, koji se zovu MIKROPLASTIKA, infiltrirali su se u kompletan ekosistem, predstavljajući ozbiljnu pretnju životinjama…a sada i nama. Novo istraživanje pokazalo je da se mikroplastika, a posebno njen rođak – nanoplastika, može veoma lako akumulirati i u našim telima.
Sićušna vlakna, a velika šteta
Mikroplastične čestice su manje od 5 mm, dok su nanoplastična vlakna manja od 1 mikrona, ili veličine sićušne bakterije, odnosno 1/50 širine ljudske dlake. Uprkos svojoj naizgled nevažnoj veličini, nanoplastika predstavlja značajan rizik.
Možda vas zanima
Ova jedva uočljiva, ali sveprisutna vlakna, mogu da prođu kroz biološke barijere, kao što su krv i sluznica organa, i da se vremenom akumuliraju u telu.
Odakle dolaze vlakna mikroplastike?
Mikroplastika, uključujući i nanoplastiku, sveprisutna je jer je izdržljiva i otporna na raspadanje. Ova vlakna se prvenstveno stvaraju razgradnjom velikih plastičnih predmeta i tkanina, mikrozrna u proizvodima za ličnu negu, kao i nizom drugih industrijskih procesa.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) održala je seminar zasnovan na izveštaju vlade Švedske u kojem se kaže da je sintetički tekstil najzastupljeniji izvor mikroplastike u okeanu i čini čak 35% od ukupne zapremine mikroplastike.
Poliester, najlon i akril – uobičajene tkanine koje se koriste za izradu 60% odeće u svetu – smatraju se sintetičkim.
Ova vlakna na bazi plastike odbacuju mikroplastiku na svakom koraku, od njene proizvodnje, do nošenja i pranja, pa čak i tokom njenog konačnog odlaganja, uglavnom na deponijama.
U stvari, studija iz 2016. godine pokazala je da se pri svakom pranju jakne od flisa oslobađa u proseku 1,7 grama mikrovlakana, koja mogu završiti u okeanu. Odeća od najlona, poliestera i akrila ispušta mikrovlakna kada se pere.
Gume su sledeće na redu kao značajan izvor mikroplastike, a zatim gradska prašina. Dok ćete naći veću koncentraciju mikroplastike u gusto naseljenim područjima sa gustim saobraćajem, industrijskom aktivnošću i užurbanom trgovinom, znajte da su ove čestice sposobne da putuju i do područja koja često smatramo ,,netaknutom prirodom”.
Naučnici su pronašli 365 čestica mikroplastike po kvadratnom metru dnevno koje su padale sa neba u udaljene planine Pirinej u južnoj Francuskoj.
Kako mikroplastika stiže do hrane?
Jedan od najalarmantnijih aspekata kontaminacije mikroplastikom je njeno prisustvo u hrani. Mikroplastika je pronađena u širokom spektru namirnica, koji uključuje morske plodove, voće, povrće, med i flaširanu vodu za piće.
Ulazak mikroplastike u naš sistem ishrane uglavnom se dešava kroz ove kanale:
- Životinje i morski plodovi unose u svoj organizam mikroplastiku, a mi ih zatim jedemo („trofični transfer“)
- Zemlja i biljke upijaju degradirana vlakna iz sintetičkih malčeva i filmova (plastične kese, na primer)
- Vlakna koja se prenose vazduhom koja se, kada se slegnu, progutaju ili apsorbuju trofičkim transferom
- Prerada i pakovanje hrane na svim mestima, od industrijskih objekata za hranu i piće, do seckanja na našim polietilenskim daskama za sečenje kod kuće
5 stvari koje stalno koristimo, a koje zagađuju životnu sredinu
Mikroplastika – zdravstveni rizici unošenja
Nekoliko studija je ukazalo na štetne efekte u različitim delovima našeg tela, uključujući:
Gastrointestinalna apsorpcija – neke studije sugerišu da se mikroplastika može apsorbovati kroz gastrointestinalni trakt i ući u naš krvotok, što izaziva zabrinutost u vezi sa sistemskim efektima na ljudsko zdravlje jer se dalje razgrađuje u nanočestice koje mogu prožimati sluznicu organa.
Akumulacija toksičnih supstanci – mikroplastika može delovati kao nosilac štetnih hemikalija i zagađivača, kao što su bisfenol-A (inače poznat kao BPA), ftalati i teški metali. Kada se progutaju, mogu otpustiti ove toksine u naša tela.
Inflamatorni odgovori – mikroplastika može izazvati sistemske inflamatorne odgovore koji doprinose imunim nedostacima, oksidativnom stresu, oštećenju ćelija i tkiva, gastrointestinalnim poremećajima, respiratornim i kardiovaskularnim bolestima
Endokrini i reproduktivni poremećaji – neke mikroplastike sadrže aditive koji mogu poremetiti naš endokrini sistem, potencijalno dovesti do hormonske neravnoteže, reproduktivnih problema i drugih povezanih zdravstvenih rizika.
Otpuštanje mikroplastike u mikrotalasnim pećnicama
Nedavna i posebno zastrašujuća studija sa Univerziteta u Nebraski demonstrira efekat mikrotalasne pećnice na plastiku, što povećava zabrinutost.
Pitanje se svodi na strukturu plastike tokom proizvodnje. Jednostavno rečeno, čestice izgledaju i ponašaju se kao kuvani špageti. Znate kako se kuvani špageti zgrudavaju kada se ohlade, ali onda počinju da se otpuštaju i odvajaju kada se ponovo zagreju? Te male plastične strukture nalik špagetima oslobađaju se u našu hranu kada se plastika zagreje na isti način.
Ali šta je sa plastičnim posudama na kojima piše „bezbedno za mikrotalasnu pećnicu“? Možda ipak nisu tako bezbedne. Ova studija je otkrila da toplota iz mikrotalasne pećnice može prouzrokovati lomljenje plastičnih posuda, oslobađajući male plastične čestice u hranu ili piće koje se zagreva.
I ne samo nekoliko čestica: neki posude bi mogle da ispuste čak 4 miliona mikroplastičnih i 2 milijarde nanoplastičnih čestica sa samo jednog kvadratnog centimetra plastične površine u roku od tri minuta zagrevanja u mikrotalasnoj pećnici.
Ali to se ne zaustavlja na mikrotalasnim pećnicama:
- Kuvanje hrane u plastičnim posudama ili korišćenje plastičnog pribora u vrućoj hrani takođe može da oslobodi mikroplastiku i nanoplastiku
- Hlađenje i skladištenje na sobnoj temperaturi više od šest meseci takođe mogu osloboditi milione do milijarde mikroplastike i nanoplastike
- Polietilenske kese za hranu koje se obično koriste za dečiji sos od jabuka, jogurte i smutije, oslobađale su više čestica od polipropilenske plastike
Nezavisno od toga, istraživači su takođe otkrili da je mikroplastika oslobođena iz plastičnih posuda izazvala smrt 77% ljudskih embrionalnih ćelija bubrega. Međutim, potrebno je uraditi više istraživanja o tome kako bi se ovo zaključilo, jer je ovo bila inicijalna studija in vitro.
Šta možemo da uradimo?
Da, ove informacije su zastrašujuće, ali ne plašite se… ipak imamo sreće da imamo neverovatan sistem ishrane koji nam svima pruža svež i pristupačan izbor hrane svaki dan. A plastika zaista ima svoje mesto u ovom sistemu: ona smanjuje bacanje hrane tako što duže drži namirnice svežim, omogućava izbegavanje unakrsne kontaminaciju i održava niske cene hrane.
Koja je najvažnija stvar koju možete učiniti da ublažite negativne efekte plastike? Jasno i jednostavno: uravnotežena ishrana. Konzumiranje raznih svežih proizvoda, nemasnih proteina i zdravih masti je najefikasniji način za promovisanje zdravog varenja, izbacivanje toksina iz organa, jačanje ćelijske aktivnosti i pokretanje efikasnog imunološkog odgovora.
Takođe, sveža hrana obično ima manje plastične ambalaže od prerađene hrane na policama.
Evo još nekih stvari koje treba primeniti u svom svakodnevnom životu:
- Izbegavajte plastiku u mikrotalasnoj pećnici tako što ćete umesto toga koristiti staklene ili keramičke posude
- Razmislite o vremenski ograničenom rasporedu ishrane koji vašem telu obezbeđuje dnevni odmor od varenja kako bi vaši organi mogli da rade bolje i sa manje upale
- Jedite hranu bogatu antioksidansima, hlorelom i selenom. Ovi hranljivi sastojci se vezuju za toksine za uklanjanje iz vašeg digestivnog sistema
- Ograničite gotova jela upakovana u plastiku i koja zahtevaju zagrevanje u posudi (namirnice u mikrotalasnoj pećnici u staklenim posudama umesto u plastičnim)
- Smanjite potrošnju školjki i dagnji. Kada jedete ove namirnice, takođe konzumirate i njihove probavne sisteme, koji sadrže više mnogo plastike
- Smanjite upotrebu plastike odabirom sigurnijih materijala, poput stakla ili nerđajućeg čelika
- Ponesite šolju za višekratnu upotrebu kada idete u kafić, teretanu, na posao itd.
- Filtrirajte vodu iz slavine da biste smanjili izloženost mikroplastici. I ne pijte vodu iz plastičnih flaša
- Smanjite kupovinu prerađene hrane jer ima tanke plastične obloge.
Izvor: Genetic Literacy Project
Komentari