Svet poljoprivrede Prodavnica

Sve što treba da znate o rasađivanju paprike na otvorenom polju

Paprika je jedna od omiljenih i izuzetno zdravih povrtarskih kultura. Ono što joj najviše daje vrednost su visoki sadržaji vitamina C, šećera, belančevina, mineralnih soli i drugo. Koristi se cele godine, u svežem i prerađenom obliku, kao konzervirana, smrznuta ili na stotinu drugih načina pripremljena.

Rasad paprike

Paprika se odlikuje velikom raznovrsnošću oblika, veličina i kvaliteta plodova. U svetu, a i na našim područjima je u opticaju izuzetno veliki broj sorti paprike, različitih osobina i kvaliteta.

U pitanju je jednogodišnja kultura. Koren ovog povrća je prilično slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali je uglavnom 50-70 cm. Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50 do 200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.

Na temperaturi ispod 15 i iznad 36 stepeni paprika stopira svoj rast i razvoj.

Paprika traži dosta toplote za svoj neometan razvoj. Seme niče na temperaturi iznad 13 stepeni celzijusa, a optimalna temperatura za razvoj i rast paprike je od 22 do 25 stepeni. Temperature u minusu, ali čak i oko nule dovode do uginuća paprike.

Jako je važno pravilno odrediti vreme sadnje – sadnja pre vremena bi oštetila biljke, a kad se više zakasni sa sadnjom, dolazi do opasnosti da crvena paprika koja se bere u fiziološkoj zrelosti neće uspeti da sazri. Ali i ako u vreme rasađivanja budu izuzetno visoke temperature, može da dođe do problema zbog nedostatka vode ili sušenja mladih biljaka.

Žuta paprika

Paprika je veliki potrošač vode i nedostatak vode je uvek limitirajući faktor za proizvodnju. Zbog slabe usisne moći korena traži češće navodnjavanje u količini od 30-40 l/m kvadratnom u jednom turnusu polivanja.

Najkritičniji je nedostatak vode u vreme ukorenjavanja i u fazi cvetanja. Paprika najbolje rezultate daje na dubokim rastresitim i zemljištima bogatim humusom, kiselosti od 6 do 6,8.

Sa kojim kulturama treba kombinovati papriku?

Papriku je najbolje saditi na parcelama na kojima je pre nje proizvedena neka kultura iz porodice mahunarki, grašak ili pasulj, recimo. Zbog mogućnosti prenošenja bolesti ne treba papriku uzgajati posle paradajza i krompira. Posle paprike mogu se saditi kupusnjače i korenaste kulture. Ako se paprika sadi u monokulturi, uvek na istoj parceli, dobijaju se znatno niži prinosi.

Crvena paprika

Koliko hraniva je potrebno za papriku?

Za papriku je potrebno pojačano đubrenje zemljišta i pre sadnje zato što ona iznosi velike količine azota, fosfora i kalijuma. Najbolje je osnovno đubrenje obaviti u jesenje-zimskoj brazdi, gde je pre oranja razbacano stajsko đubrivo od 40-50 tona po jednom hektaru i NPK najbolje 6:18:36 ili 7:14:26 od 200 do 300 kg po hektaru. Dopunsko đubrivo je NPK 15:15:15 ili 20:10:10 u količini od 150-200 kg po hektaru.

Prerada paprike

Za dobijanje visokih prinosa neophodna je prihrana svakim elementom pojedinačno, ali se preporučuje pre toga obaviti analizu zemljišta. Dešava se da ako u zemljištu ima više kalijuma onda biljke ne mogu da usvoje kalcijum. Nedostatak kalcijuma ili nemogućnost da se iskoristi izaziva simptome truleži vrhova plodova. Prihranu je moguće izvršiti i preko lista, ali tu postoji opasnost da se list i cvet spale, a to takođe znatno poskupljuje proizvodnju.

Evo zašto je paprika ljuta

Sadnja paprike

Rasađivanje paprike na otvorenom počinje kada je zemljište dovoljno toplo i kada ne postoji opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Mesec dana pre rasađivanja treba zemljište kultivirati, usitniti i poravnati i onda razvući cevi za navodnjavanje, ako se navodnjava sistemom kap po kap, što je uglavnom slučaj kod nas. Tek tad se zateže malč folija. Treba voditi računa da folija bude potpuno zategnuta.

Zelena paprika

Zalivanje je najsigurnije obaviti u kasnim večernjim satima i noću. Paprika se u polju rasađuje u redove sa razmakom po 70 cm između redova i 30 cm u redu. Pre rasađivanja je neophodno obaviti kaljenje rasada, 10-15 dana pre sadnje na otvorenom, poznatom metodom. Smanjuje se zalivanje i pojačava provetravanje i otkrivanje rasada.

Napolju se sadi rasad star 50-65 dana. Sadnja se obavlja na dubini od 5-6 cm, a preporučljiv je sklop od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru. U ređem sklopu se dobijaju razvijenije biljke koje daju više plodova po biljci, ali je ukupan prinos plodova manji, pa su i prihodi manji.

Način nege paprike

Nega paprike zavisi od načina gajenja. Ako se gaji sa folijom, onda naravno ne treba kultivirati zemljište. Ako se proizvodi bez folije, onda je neophodno obaviti 2-3 kultiviranja i to posle navodnjavanja. U gajenju na otvorenom se prihranjuje 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana nakon prvog prihranjivanja.

Rasad je neophodno pikirati 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića. Pikiranje rasada je u direktnoj vezi sa temperaturom i osvetljenjem. Nakon pikiranja je neophodno zaseniti mlade biljke.

Stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo da bi se sprečilo nepoželjno isparavanje vode iz biljaka, i primenjuje se samo u onim danima kada je izrazito sunčano jer u suprotnom može doći do izduživanja biljaka.

Mlada paprika - © Foto: Agromedia

Berba

U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Kad se obere paprika, treba u što kraćem vremenu da se sortira i pripremi za tržište. Pakuje se u dubokim otvorenim letvaricama, kartonskim kutijama ili u mrežastim plastičnim vrećicama.

Paprika je lako kvarljiva roba. U običnim skladištima se vrlo brzo kvari i to se prvo primeti po izuzetno neprijatnom mirisu koji širi oko sebe. Pri čuvanju u hladnjačama u ambalaži koja je štiti i omogućava provetravanje na temperaturi od 2-4 stepena može se uskladištiti 4-6 nedelja.

Izvor:
Prof dr. N. Parađiković, Osnove proizvodnje povrća, Koprivnica 2011.
Proizvodnja paprike, Petar Maksimović
Prof. Dr. Đuro Gvozdenović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Lične beleške i zapažanja

Komentari