Ovog proleća već su zamirisale prve jagode sazrele u plastenicima u kolubarskom kraju. Za razliku od prethodnih godina, kada su na tržište stizale tek krajem aprila, zbog toplih dana berba je počela znatno ranije.
Stigle jagode, a kakva je cena i mogućnost plasmana?
Porodica Damnjanovići iz valjevskog sela Miličinica prve količine ovogodišnjeg roda jagode, koju gaje u 15 plastenika, još pre desetak dana isporučila je kupcima.
više od istog autora
”Toplo vreme nam je značilo pa je jagoda stigla dosta ranije, i to oko 25 dana nego prošle godine. Pri prvom većem branju nabrali smo 60 kilograma iz šest plastenika i zadovoljni smo.
Očekujemo neku cenu od 500 dinara po kilogramu za prve plodove. To je solidna cena, samo kada bi ostala malo duže”, kaže Bojan Damnjanović.
Kako objašnjava Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu jagoda uvek prvo sazreva u zaštićenom prostoru i to otprilike od krajem aprila, a ukoliko se zagreva prostor može i ranije, međutim, sada je zbod vremenskih prilika prirodno da je počela da donosi rod i da rađa.
Kvalitet ploda je, kako dodaje, sasvim zadovoljavajući, dok se početna cena kreće između 350 i 400 dinara, ali se ona još uvek formira na tržištu.
”Treba napomenuti da je generalno jagoda voćna vrsta koje nema dovoljno u Srbiji i prinuđeni smo da je uvozimo iz Španije, Potugala, Grčke, Albanije. Kada bi nam Evropska unija dozvolila da zaštitimo našu poljoprivrednu proizvodnju, na način da jednostavno ne uzvozimo biljnu vrstu koju proizvodimo u periodu kada je mi imamo na tržištu, automatski bi imali neki siguran plasman i bolju cenu.
Ovako je to još uvek snalaženje i neizvesnost u proizvodnji, iako manje nego kod nekih drugih voćnih vrsta. Ali, kada nešto radite, a nemate poznatnog kupca to je malo rizična proizvodnja”, kaže Stanojlović, savetodavac za voćarstvo.
Jagode u Kolubarskom okrugu
Bez obzira da li se gaji u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju proizvodnja jagode je sve popularnija. Procenjuje se da u Kolubarskom okrugu plodovi ovog jagodičastog voća sazrevaju na planatažama koje se prostiru na površini od oko 100 hektara.
”Interesantno je da posle jagode, infrasturkturu koja se koristi u ovoj proizvodnji i inpute koji su uloženi, proizvođači mogu da iskoriste za gajenje povrća ili nekih drugih kultura koje donose novac. Pored toga odmara se zemljište odnosno radi se plodored dok ponovo ne dođe na red jagoda.
U ovom slučaju postoji varijanta iskorišćenosti prostora odnosno investicije u plastenike ili staklenike, pogotovu ako se radi sistem za zagrevanje i navodnjavanje, jer sve su to ozbiljna ulaganja”, smatra Srđan Stanojlović.
Komentari