Bez obzira što je humanost jedna od najznačajnijih ljudskih vrlina, televizijski apel „JEDAN OBROK – MNOGO NADE“ ne samo što vređa, već postavlja direktno pitanje kako to da u jednoj agrarnoj državi i posle 73 godine od završetka Drugog svetskog rata značajan broj građana moli za hleb ili se do njega tiska kroz uzane šubere u prostorijama NARODNIH KUHINJA. Bojim se da će šverceri FUTOŠKOG KUPUSA ili najezda SMRDIBUBA na glavni grad skrenuti pažnju sa HLEBNOG APELA.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Do skoro sam verovao u latinsku izreku da UZBURKANE DUHOVE USPEŠNO SMIRUJE SEDA KOSA. Ali, na nedavnoj sesiji o zadrugarstvu u kojoj je učestvovala geruzija sedokosih eksperata za agrar bilo je kao u košnici sa razljućenim pčelama. Na svaku opasku o nasušnoj potrebi obnove zadruga i zadrugarstva poskakivali su sa stolica, jasno je bilo, sa namerom da budu što uverljiviji u tvrdnji da ovaj projekat nema alternativu. Ne samo kada je u pitanju spas srpskih sela, već ukupan boljitak i perspektiva poljoprivredne proizvodnje.
Navođeni su brojni pozitivni primeri, a onaj da u Evropskoj uniji čak 63% proizvodnje i otkupa mleka dolazi iz zadružnog sektora naprosto je OVERIO značaj tog načina organizovanja i udruživanja poljoprivrednika. Sedokosi su se osmelili i tek posle mesec i kusur dana otvoreno kazali da je televizijski rijaliti format „ZADRUGA“ na PINK-u kozerija, odnosno ruganje sa konfora nacionalne frekvencije jednom izuzetno značajnom nacionalnom projektu. Nije nam posle ove konstatacije domaćih autoriteta laknulo zbog kolumne „I zadruge u rijaliti blatu“, jer portal AGROMEDIA bez ustezanja „čupa uši“ svim glupostima koje navlače paučinu na zdrav razum.
Posle sibirskog proleća i saharskog leta svi se ovih dana radujemo miholjskim čarolijama, ne samo kada je u pitanju raskoš boja, umiljato sunce, udarnički rad na oranicama i voćnjacima, već ukupnoj atmosferi koju zna da donese deseti mesec. Međutim, uvek se nađe neko i nešto da zagolica i što je najgore zagorča tu lepu priču. Iako Srbija ima skoro četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta sa kojeg bi, po svim procenama, mogla da se proizvodi hrana za pola Evrope, jedan APEL danima, odnosno mesecima sa državne televizije skoro da muti pamet.
Uz soc-realistički kadar dok mališan drži štruc (veknu polubelog hleba) pod rukom, iz pozadine dopire prodorni glas: „POMOZITE IM DA VRATE VERU U BUDUĆNOST… JEDAN OBROK – MNOGO NADE“. U nastavku se objašnjava da je reč o akciji pomoći narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji. Bez obzira što je humanost jedna od najznačajnijih ljudskih vrlina navedeni apel ne samo što vređa, već postavlja i direktno pitanje kako to da u jednoj agrarnoj zemlji značajan broj ljudi moli za hleb ili do njega stiže tiskanjem glave kroz tesne šubere u prostorijama narodnih kazana, odnosno kuhinja.
Počelo odbrojavanje: Hlebne oranice na evropskom buvljaku
Nažalost, pomenuti apel i dalje se „okreće“ što, bez ikakve sumnje, nastavlja da vređa i domaće poljoprivrednike koji čine sve da proizvedu što više hrane, kako za domaće potrebe tako i za izvoz. Ona po svim merilima vremena, civilizacije i socijalnog tretmana mora biti dostupna svim građanima, a ponajpre onim najmlađim. Uvreda je i sramota tražiti pomoć za njih. Još to raditi javno pored „žive“ države, njenih brojnih ustanova, ministarstava i specijalizovanih agencija koje imaju ALHEMIČARSKE sposobnosti. Međutim, i pored tih njihovih „vrlina“, bojim se da će NARODNE KUHINJE napuniti stoti rođendan, jer su u sadašnjem obliku nastale odmah po završetku Drugog svetskog rata.
Ono što me je manje ražestilo, a postalo je udarna vest u agrarnim, ekonomskim i političkim krugovima, jeste „juriš“ hrvatskih policajaca i inspektora na Ivicu Todorića i njegovu porodicu koji su u svojstvu čelnika i vlasnika regionalnog koncerna „Agrokor“ osumnjičeni za brojne malverzacije. Ključna je ona sa nestankom i dugovanjem oko šest milijardi evra, što ozbiljno ugrožava opstanak ovog, ipak, politički stvorenog agrarno-trgovinskog projekta koji ima fabrike i prodajne lance u skoro svim bivšim jugoslovenskim republikama.
Izuzetak nije ni Srbija u kojoj je „Agrokor“ stavio šapu na pet firmi u kojima je zaposleno više hiljada radnika. Policija je u međuvremenu uhapsila desetak rukovodećih ljudi kompanije koje je dan kasnije tužilaštvo pustilo da se brane sa slobode. Todorić i njegovi sinove na vreme su se sklonili negde u inostranstvu čekajući epilog ovog slučaja, koji će, najverovatnije, gurnuti u zapećak neka nova afera. Degutantno je savetovati ko bi iz ovakvih slučajeva, bolje reći režiranih predstava, trebalo da izvuče pouku, jer za korumpirani zapadni Balkan to je samo „opšte“ mesto. Prevaranti u lister odelima i šleperima punim obećanja i dalje uz nesebičnu pomoć takozvanih političkih elita čerupaju sve što im se nađe na putu. To će učiniti i sa jatom „zalutalih gusaka“ uz objašnjenje narodu da ne leti njihovo perje, već da pada sneg!
Film koji je naružio ljude i volove
Sticajem okolnosti za vreme miholjskog leta zadesio sam se na prostorima nekoliko susednih država u kojima takođe ima neobičnih događaja, slika i prilika. U Crnoj Gori, tačnije u Baru. pojavile su se „svete krave“ slične onima koje se mogu videti u Indiji. Naime, u poslednjih nekoliko nedelja ovim modernim primorskim gradom primećeno je da vršlja stado od desetak krava, junadi i teladi i to sve sa uredno „zaheftanim“ ušnim markicama što znači da im je vlasnik poznat. Neobično je što pomenuti papkari ne čeznu za zelenom travom parkova, već im je najveći izazov da ukusne zalogaje traže po kontejnerima.
Vlasnik je nekoliko puta upozoren da će, ako ne povuče grla sa gradskih ulica, platiti visoku novčanu kaznu, a zadnja mera je otuđenje stoke i njihovo predavanje državnoj direkciji za imovinu, što je preki put do klanice. I vlasnik se posle ove pretnje oglasio uz kontra poruku da ako im neko naudi odmah će presaviti tabak sudu uz argument da su njegove krave pristojne i da uredno dolaze u staju kada treba da se pomuzu. Neki „novi“ pravac u crnogorskom stočarstvu koji se u nečijim „kreativnim“ glavama može transformisati u zanimljivu turističku ponudu!?
U Srbiji trenutno ima oko 40 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Na pijacama, kvantašima i drugim prodajnim mestima broj „brendiranih“ proizvoda je trostruko veći, jer jedni kažu da čekaju rešenje, drugi da je trebalo odavno da dobiju sertifikat o izuzetnosti, dok je najviše onih koji naprosto lažu i varaju kupce. Hit poljoprivredni proizvod za prevare i ove jeseni je FUTOŠKI KUPUS.
Iz Udruženja proizvođača ovog povrća kažu da im falsifikatori prave velike probleme, ali i da su na gubitku kupci jer umesto robne marke i vrhunskog proizvoda dobijaju sumnjive „dvojnike“, hibride, meleze i slične surogate. Na konstataciju da je futoški kupus onaj koji se proizvodi na području Futoga, stižu odgovori drugih proizvođača koji tvrde da se u dolinama svih reka u Srbiji, uz primenu adekvatnih agrotehničkih mera, može odgajiti sličnog kvaliteta proizvod. Arbitraža je potražena od resornog Ministarstva za poljoprivredu koje je najavilo da će problem rešiti sa markicama koje će biti garant potrošačima da kupuju robu sa zaštićenim geografskim poreklom.
Beograđani se ovih dana štrecaju od najezde smrdibuba. To su krupnije rođake stenica za koje je neko neoprezno rekao da za njihovo uklanjanje nema leka. To nije tačno, kao ni priče da se hrane krvlju ljudi i da mogu biti prenosioci zaraznih bolesti. SMRDIBUBE SAMO SMRDE, i to u situacijama kada se brane, a po kućama traže tamna i topla mesta, jer ako to ne učine, neće biti u stanju da prežive prve mrazeve. Proizvođači senzacija od njih su napravili čudovišta, a delimično su uspeli da uznemire građane i učine ih opreznijim prilikom odlaska u prirodu. Lično ovih dana nisam primetio veću grupu od desetak smrdibuba, što me navodi na sumnju da je „desant“ ovih insekata izbildovan sa namerom da skrene pažnju sa nekih, kako to kažu pametni ljudi, KRUCIJALNIH pitanja!
Ni ovom prilikom nećemo preskočiti PKB o čijoj privatizaciji duže vreme nema nikakvih abera. I dok se čeka taj neko ili čuveni Godo, čuli smo zanimljiv predlog profesora Miladina Ševarlića, koji smatra da ovaj kombinat treba svojinski i upravljački transformisati u ZADRUGU BEOGRAĐANA.
Komentari