Neki mediji koji drže do sebe pomračenje Sunca od 12. avgusta već su proglasili za događaj godine. U prilog tome ide činjenica da su pojedine nebeske, bolje reći svemirske manifestacije, najčešće retke pojave, zagonetne i spektakularne. Većinu Zemljana takve pojave ili susret sa skoro nestvarnim fotografijama koje šalju moćni teleskopi „Džon Veb“ ili „Habl“ o dešavanjima u dubokom svemiru najčešće zanima koliko i lanjski sneg. U vrhu njihovog interesovanja su oni sadržaji koji ih ekonomski podržavaju i utiču na njihov standard, kao i druge nametnute trivijalnosti svakodnevice.

Tako je, baš u danu kada su se Sunce i Mesec „igrali“ skrivalice, javnost, pre svega agrarne zajednice, obaveštena da je Vlada Srbije usvojila dugo pisanu i sa nestrpljenjem očekivanu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026-2034. godine. Ankete će, najverovatnije, potvrditi da je to događaj koji je po svom značaju i interesovanju, figurativno rečeno, „pomračio“ Sunce.

Možda vas zanima

Rističević traži obustavu pravdanja poljoprivrednih podsticaja računima?

Vesti

13/08/2026

KO JE KRIV?

Kolumne

30/07/2026

Pre prvog prelistavanja, kako to obično biva, mogla su se čuti svakorazna pitanja. Ko je koga tokom pisanja slušao: struka poljoprivrednike ili i jedni i drugi političare?

Bez obzira na tu dilemu, obostrana želja je bila da se na svetlost dana pojavi knjiga čija je ključna misija da uredi i unapredi domaću poljoprivredu.

Da je učini konkurentnom i sigurnom kućom za sve one koji se odluče da u toj delatnosti ostvaruju svoje radne i druge ambicije.

Najnovija Strategija, jer je pre nje bilo još nekoliko, u opštim diskusijama, dok je još bila kod recenzenata, pretrpela je određene kritike. Najčešće uz komentar da su i prethodne pompezno najavljivane i obećavale da će bitno unaprediti poljoprivredu, ali i da je posle njihovog isteka bivalo sve lošije pa i gore.

Jedina od činjenica koja nije mogla olako da se „pretrči“ bila je ona da ju je pisalo oko 250 najuglednijih stručnjaka, eksperata i analitičara.

PRIORITET REFORMA PODSTICAJA

U prvom predstavljanju, odnosno javnom čitanju, resorni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nabrojao je nekoliko ključnih uporišnih tačaka na koje će se oslanjati brojni sadržaji, aktivnosti, projekti i logistika u domaćem agraru u narednih devet, odnosno deset godina. Na prvom mestu našla se reforma podsticaja kako bi svaki dinar javne podrške bio usmeren na prave adrese.

Naravno, namera je da se novac poreskih obveznika, kako se često nazivaju podsticaji iz agrarnog budžeta, u većem obimu koristi za investiciona ulaganja, nove tehnologije, unapređenje znanja i svega onog što je bitno za dugoročnu održivost poljoprivrednih gazdinstava.

Pored ostalog i za proizvodnju sa većim stepenom finalizacije, odnosno dodatne vrednosti. Težnja je da svaki uloženi dinar iz podrške mora da proizvede veći efekat.

Pisci Strategije su procenili da je od bitnog značaja i reforma Registra poljoprivrednih gazdinstava. To je nesporno dobro procenjeno, jer bez tog oblika „knjigovodstva“ ne postoji pravi uvid u njihov broj, strukturu, potencijal, specijalizovanost i druge karakteristike.

Usvojena Strategija za reformu sistema podsticaja do 2034: Evo šta se menja!

Pogrešno je razumeti da su ovo neke isprazne administrativne radnje, jer i u agraru ko nema „ličnu kartu“ i druge osnovne dokumente lako može postati „beskućnik“.

Autori Strategije objasnili su da žele, a to je potvrdio i resorni ministar, da se ukupna atmosfera i način organizovanja u agraru podigne na nivo da: proizvođač ne sme da bude najslabija karika u lancu.

Za tako nešto potrebno je uređenije tržište poljoprivrednih proizvoda, umesto prodaje sirovina da se intenzivnije radi na povećanju višeg stepena prerade uz tešnju saradnju sa savetodavnim i drugim stručnim službama.

Strategijom je predviđena izrada posebnog programa za navodnjavanje i odvodnjavanje, što je od ključnog značaja zbog sve češćih i dugotrajnih suša, a što će se oslanjati na programe kvalitetnije zaštite i odgovora na klimatske promene.

Posebna pažnja biće posvećena još aktivnijem i sveobuhvatnijem korišćenju informatičkih tehnologija, odnosno digitalizacije za koju već postoji dobra infrastruktura. I za veštačku inteligenciju je rečeno da nije nešto na šta treba čekati, već da je u pitanju alat koji je spreman da pomogne da srpska poljoprivreda bude produktivnija, otpornija i konkurentnija.

OMBUDSMAN I UDRUŽIVANJE

Značajne promene očekuju se i u organizovanju poljoprivrednih proizvođača. Umesto dosadašnjih na stotine organizacija, udruženja, asocijacija i sličnih sektorskih grupacija krenuće se u akciju formiranja krovnih nacionalnih udruženja. Ona će biti formirana po granama i prema određenim kriterijumima dobiti status reprezentativnih.

Hoće li se to svideti poljoprivrednicima ostaje da se vidi, jer se mnogi od njih plaše upliva vlasti i drugih „faktora“ kada oni žele da ih organizuju. Više puta su ponovili da razumeju značaj interesnog grupisanja po sektorima, ali imaju i neodoljivu odbojnost prema kriterijumu „podobnosti“.

Srpski seljak, uvek je naglašavao, nije pripadao nikakvim političkim grupacijama i strujama, već zemlji koju obrađuje i državi.

Jedna od novina, pa i iznenađenja, je što je Strategija predvidela da u sektoru uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda i modernizacije pijaca bude imenovan OMBUDSMAN za hranu. Pored ostalog, on bi pratio primenu i poštovanje tržišnih standarda za sveže voće i povrće, kao i druge proizvode…

Tako nešto američki zvuči, rekao bi moj kolega Darko Marjanović, ali iz prakse ombudsmana za neke druge resore, posebno one društvene, socijalne i personalne, ta gospoda se nije previše mešala u svoj posao. Možda će u poljoprivredi, pod budnim okom Strategije, sve biti drugačije.

BEZ TRULJENJA U FIOCI

Iz prvog prelistavanja tek usvojene Strategije načelno su nabrojani planovi i ambicije tog važnog dokumenta koji će u sledećoj fazi biti detaljnije razrađeni kroz Nacionalni program za poljoprivredu, kao i Nacionalni program ruralnog razvoja. To podrazumeva trogodišnje akcione planove sa konkretnim aktivnostima.

U startu je naglašeno da ne treba poljoprivrednicima objašnjavati šta piše u Strategiji, već šta će se zbog nje promeniti. Za svaku meru, posebno je podvučeno, moraće da se zna ko je sprovodi, u kojem roku, koliko košta i kakav rezultat se očekuje.

Jedna od njenih ključnih misija je jačanje prehrambenog suvereniteta, sigurnog snabdevanja hranom, ali i, s obzirom na potencijale, proizvodnja mnogo većih tržišnih viškova hrane za izvoz. To je ocenjeno kao realnost, a ne spisak želja.

Zbog toga je prvi čovek resornog Ministarstva poručio da nova Strategija poljoprivrede neće biti dokument koji će „truliti“ (prim. aut.) u fioci, već osnov za promenu koncepta i načina na koji Srbija vodi agrarnu politiku.

DO NOVOG POMRAČENJA SUNCA 2. AVGUSTA 2027. GODINE NIJE OSTALO PREVIŠE. TO ĆE BITI PRILIKA DA SE KOLIKO-TOLIKO PROVERI USPEH NAJNOVIJE AGRARNE STRATEGIJE, ALI I MNOGO JASNIJE KOME DA SE DIVIMO. NASTAVKU „SKRIVALICE“ IZMEĐU SUNCA I MESECA ILI NOVOJ FILOZOFIJI PROIZVODNJE HRANE!!!

…