Žarko Kobilarov sa porodicom obrađuje oko 450 hektara zemlje. Na gazdinstvu rade zajedno, Žarko, sin i supruga i proizvode pšenicu, kukuruz, suncokret i pasulj. Poslednjih godina, međutim, morali su da menjaju setvenu strukturu i prilagođavaju proizvodnju sve izraženijim klimatskim promenama.
Uz pitanje šta sejati u uslovima sve većeg rizika, za Kobilarova je podjednako važno i u kakvom stanju zemljište ostaje posle svake proizvodne godine.
Možda vas zanima
Kako se na gazdinstvu ne bave stočarstvom i nemaju sopstveni stajnjak, pre pet-šest godina počeo je da koristi BioPlug, sa ciljem da bolje iskoristi organsku materiju koja već ostaje na njivi.
BioPlug najčešće primenjuje posle pšenice i kukuruza
Žetveni ostaci za gazdinstva bez stočarske proizvodnje predstavljaju važan izvor organske materije. Kobilarov BioPlug uglavnom primenjuje na površinama na kojima su bili pšenica i kukuruz.
“S obzirom na to da se na gazdinstvu ne bavimo stočarstvom, počeo sam da koristim BioPlug da bih održao procenat humusa u zemljištu i plodnost“, objašnjava Žarko.
Da bi video razliku u praksi, radio je i oglede sa tretiranim i netretiranim površinama.
“Mogu da kažem da sam zadovoljan kako odradi razlaganje organske materije”, kaže Kobilarov.
„Ne može se očekivati da humus skoči posle jedne ili dve primene“
Žarko redovno radi analize zemljišta, ali o promenama govori oprezno. Posle nekoliko godina primene ne očekuje nagli rast sadržaja humusa, već mu je važnije da sačuva ono što već ima.
“Nije za očekivati da će za pet godina, posle jedne ili dve primene BioPluga, humus naglo skočiti. Ali vidi se da će se bar održati nivo koji je trenutno tu”, kaže on.
I kada je reč o prinosima, ne želi da rezultate pripisuje samo jednoj meri. Razlog su godine koje je, kako kaže, gotovo nemoguće međusobno porediti.
“U poslednjih šest godina imali smo pet sušnih godina i jednu sa superćelijskom olujom. Zbog suše i svega što nas je pratilo, prinosi nisu relevantni da bih mogao da kažem da li su veći. Ali sigurno je da se održava kvalitet i plodnost zemljišta”, ističe Kobilarov.
Humus pomaže zemljištu da čuva vlagu, ali ni voda nije dovoljna na 40 stepeni
U godinama sa manjkom padavina sposobnost zemljišta da zadrži vlagu postaje još značajnija. Kobilarov ukazuje na poznatu vezu između sadržaja humusa i boljih vodnih osobina zemljišta.
Ipak, iz iskustva poslednjih sezona smatra da su problem postale i ekstremno visoke temperature.
“Nauka govori da zemljište sa većim procentom humusa bolje čuva vlagu. Ali mislim da su ovih godina veliki doprinos padu prinosa dale ekstremno visoke temperature. Svi pričaju o navodnjavanju, ali na plus 40 stepeni ni navodnjavanje nema efekat koji bi imalo da su temperature normalne”, objašnjava on.
Na njegovom području ove godine okolnosti su ipak bile nešto povoljnije. Tokom leta imali su dve značajne kiše – ednu od oko 40 litara po kvadratnom metru, a desetak dana kasnije još 53 litra.
Žarko, međutim, naglašava da je reč o lokalnim uslovima koji ne predstavljaju sliku čitave Srbije.
“Ovo je mikroklimat u odnosu na celu državu, gde je ova godina katastrofalna. Kada pričamo o severnom Banatu, srednjem Banatu i severnoj Bačkoj, mislim da je tamo katastrofa”, kaže Kobilarov.
„Imam 65 godina i ne pamtim ovakav niz“
Nekoliko uzastopnih teških sezona već utiče i na planove za narednu proizvodnju. Kobilarov kaže da ne zna kada se može očekivati povratak povoljnijih uslova.
“Imam 65 godina i ne pamtim pet-šest godina zaredom ovako ekstremno loših. Ne znam kada možemo očekivati bolje”, kaže on.
Zbog toga na gazdinstvu planiraju dalje prilagođavanje setvene strukture.
“Pokušaćemo da povećamo površine pod ozimim kulturama. Tu je nešto manji rizik. A koliko vidim, površine pod kukuruzom će na nivou države biti značajno smanjene”, smatra Kobilarov.
Očuvanje zemljišta je posao na duže staze
Posle pet-šest godina korišćenja BioPluga, Žarko kaže da bi ga preporučio i drugim poljoprivrednicima. Njegovo iskustvo, međutim, pokazuje i nešto šire: u proizvodnji koja se iz godine u godinu suočava sa sušom, visokim temperaturama i drugim ekstremima, teško je očekivati da jedna mera može da reši sve probleme.
Zato na svom gazdinstvu istovremeno menja setvenu strukturu, prati stanje zemljišta kroz redovne analize i nastoji da sačuva organsku materiju i postojeći nivo humusa.
Jer kada se ne zna kakva će biti sledeća sezona, očuvanje plodnosti zemljišta postaje jedan od poslova čiji se rezultat ne meri samo jednom žetvom.
Komentari