Ni na tropskih plus 40 ne prestaju komentari onih koji smatraju da Nacrt zakona o dobrobiti životinja, zbog određenih manjkavosti i nedorečenosti, treba vratiti na početak, odnosno u novi krug rasprava. Međutim, u svemu su smetnuli sa uma jednu „sitnicu“ – da je javno debatovanje na tu temu još 10. avgusta okončano.

Razumljivo je da su mediji skoro polovinu leta u prvi plan stavljali situaciju sa požarima, skraćujući prostor za tekstove i priloge o tome kakvi propisi su potrebni da bi osetljiva tema kao što je dobrobit životinja bila po volji svih strana. Tek kada bi životinje znale da govore, mnogo toga bi bilo jasnije, mada i sada one dobro čitaju čovekove misli. Još bolje ponašanje.

Iako su u pitanju vekovni prijatelji, kao i saradnici, posebno kada su u pitanju životinje iz sektora poljoprivredne proizvodnje, često dolaze u suprotstavljene odnose. Uostalom, živimo u vremenu kada se sve meri, posmatra i beleže najmanja izopštavanja životinja od strane čoveka.

Mogu li te odnose urediti i harmonizovati adekvatni propisi, pa i zakonska rešenja, suvišno je naglašavati. Njih treba samo poštovati. Naravno, i dopunjavati novim praksama.

SESIJA U PALATI „SRBIJA“

Inače, ključna ambicija novog Nacrta zakona o dobrobiti životinja je njegovo usklađivanje sa evropskim i svetskim konvencijama koje regulišu tu oblast. Na račun te „direktive“, kako se moglo čuti, završna sesija, odnosno rasprava tog dokumenta, organizovana je u reprezentativnom prostoru Palate „Srbija“ u Beogradu.

Izdizanje rasprave na pomenuti prostorni nivo trebalo je da dodatno ukaže na značaj teme, kao i njenu ozbiljnost i aktuelnost. To je bila i poruka svim zainteresovanim, kao i nezadovoljnim Nacrtom, da ta priča nije olako shvaćena.

Tako je, pored ostalih reakcija, na adresu resornog Ministarstva poljoprivrede prosleđeno 389 primedbi, od kojih je 71 prihvaćena.

Oni koji se ne slažu sa Nacrtom, među njima najbrojniji su vlasnici kućnih ljubimaca, komentarisali su da je završna rasprava zakazana u nevreme, odnosno usred leta, čime je neko pokušao da istupi oštricu brojnih kritika i primedbi na pomenutu oblast.

HUMANO UBIJANJE KAO PRIORITET

Za resorno Ministarstvo i njegove službe, koji su mentori Nacrta, pored usklađivanja sa konvencijama i dokumentima evropskih propisa, kao najvažnija novina navedeno je da svaka klanica treba da ima zaposleno lice odgovorno za dobrobit životinja. Tačnije, propisan pristup na liniji klanja. Da sve bude „diskretno“ i po utvrđenim pravilima…

Kada je u pitanju držanje životinja, i tu su predviđeni vrlo strogi kriterijumi. Uvodi se registar za sve one koji se bave transportom životinja. Jasna evidencija i za priplodne životinje, odnosno zahtev lokalnim samoupravama da formiraju prihvatilišta za napuštene životinje.

Rešene su i neke nedoumice sa oglednim životinjama, gde se u načelu njihov broj smanjuje. Odredbe novih propisa jasne su i za slučajeve depopulacije, koja će se sprovoditi isključivo u situacijama pojave ozbiljnih zaraza, uz odluku nadležnog Ministarstva i stručnih timova.

To je, kako je objasnio resorni ministar, sasvim suprotno od primedbi da ta mera služi za uništavanje pasa i mačaka.

NEHUMANI BIZNIS

I dok je novim propisima, u odnosu na Zakon o dobrobiti iz 2009. godine, mnogo šta unapređeno i jasnije definisano, vlasnici kućnih ljubimaca i njihova udruženja nisu zadovoljni. Cene oni što je jedna od novina da vlasnik ili držalac životinja ne može biti osoba mlađa od 18 godina, ali ne smatraju tako nešto kapitalnim unapređenjem propisa.

Logično je, kažu oni, da svaki vlasnik proizvodnih, radnih, oglednih, kućnih i drugih životinja za javno prikazivanje mora da obezbedi adekvatan smeštaj, hranu, vodu i veterinarsku pomoć za iste.

Kada su u pitanju kućni ljubimci, njih muči neka „novoustanovljena“ praksa da se o njima „brinu“ lica, organizacije i firme čija je ključna ambicija da ostvare određenu finansijsku dobit.

U tom smislu veliku graju podigli su na određene azile i slična skloništa za pse i mačke, gde u dogovoru sa lokalnim samoupravama prave svoje planove o njihovom smeštaju, kontrolisanju, čipovanju i depopulaciji, odnosno ubijanju. Tvrde da su u pitanju poslovi u kojima se „vrte“ velike pare, a napuštene i smeštene životinje ne dobijaju ništa značajnije u njihovim „pansionima“.

Azili su, po njihovom mišljenju, najčešće improvizovani prostori sa nehumanim uslovima, dok im najteže pada što se ubijanje „nepodobnih“ životinja vrši bez saglasnosti veterinara. U pozadini svega je, ponovljeno je više puta, nehumani biznis.

Razumljiva je zabrinutost mnogih vlasnika kućnih ljubimaca, ali u svemu tome ima i preterivanja. U prilog poštovanju i brizi o toj kategoriji životinja dovoljno je navesti da je pre koju godinu na Bežanijskoj kosi u Beogradu otvoreno prvo groblje za sahranjivanje kućnih ljubimaca.

Lično sam se uverio da je ono i lokacijski i građevinski izglednije od mnogih prigradskih i seoskih grobalja na kojima počivaju ljudi…

ŠTA DA KAŽU POLJOPRIVREDNICI?

Na poljoprivrednike koji se bave gajenjem, reprodukcijom i ekonomijom više vrsta domaćih životinja poodavno se vrši permanentni pritisak da što više poštuju propise o njihovoj dobrobiti. Iako to čine krajnje odgovorno, jer su svesni koristi od istih, sve češće ih veliki kupci, kao i udruženja potrošača, podsećaju da na tu obavezu ne smeju da zaboravljaju.

Doduše, jasno je predviđeno da životinje mogu da se drže samo u objektima koji ispunjavaju propisane uslove. Tako domaćim životinjama treba da obezbede dovoljno prostora za slobodno kretanje, odgovarajuće mikroklimatske i higijenske uslove, hranu i vodu, zaštitu od vremenskih neprilika, kao i da imaju odvojeni prostor za bolesna, povređena i iznemogla grla…

Kada je u pitanju dobrobit, valja se prisetiti da je pre nekoliko godina velika buka podignuta oko kvadrature kaveza za koke nosilje. Veliki proizvođači, odnosno farmeri, te uslove su mogli da ispune, dok su se oni manji i srednji našli u problemu.

Naprosto, farma koja nije ispunila tražene uslove nije mogla da plasira jaja na tržištu, čak i u slučajevima prethodnih ugovaranja.

Sve do Brisela, a možda i dalje, čulo se da će klanice koje su izvozile meso ostati praznih šaka zbog nepoštovanja strogih pravila u procesu klanja, ali i nekih drugih loših postupanja prema životinjama. Udarna prepreka za tako nešto bila su tada, ali i danas, vrlo uticajna udruženja potrošača koja pod specijalnom lupom prate poštovanje propisa o dobrobiti životinja.

Naši poljoprivrednici, ili većina njih koji sve obaveze po tom pitanju znaju, ćute i rade. Nemaju nikakvu privilegovanu pomoć ni od resornog Ministarstva, a još manje od specijalizovanih medija, koji često zalaze u njihove farme, naprosto tražeći „horor“ kadrove.

Javnosti prikazuju do vrata uprljane krave ili neke druge domaće životinje, neuredne štale, boksove i druge prostorije za smeštaj, kao da žele da postignu nečije sažaljenje na položaj u tom sektoru.

Nisu bolji ni svetski mediji i agencije koje su nedavno objavile da je u dva razorna zemljotresa u Venecueli stradalo preko 2.000 životinja. Pomenuli su pse, mačke, zečeve, kornjače i više vrsta ptica, a „ispustili“ ili zaboravili da li je stihija ubila možda i neku kravu, ovcu, konja…

DAKLE, DOBROBIT JE DOBRA ZA SVAKOGA. ONA NIJE SAMO PROPIS, PONAŠANJE ILI KATEGORISANJE, VEĆ I POŠTOVANJE SVAKOG ŽIVOG BIĆA. A POSEBNO ONIH KOJA SU VEKOVIMA NA USLUZI I UZ SKUTE ČOVEKU!!!