Mnogi stručnjaci, analitičari, prognozeri, kao i sami poljoprivrednici ujeli su se za jezik. Njihov optimizam da ulazimo u jednu stabilnu i dobru godinu ostao je samo pusta želja. Bukvalno u vremenskoj nadoknadi sezone julska dugotrajna suša nastavljena u avgustu uz tropske temperature poremetila je sva očekivanja i snove, prvenstveno proizvođača ratarskih kultura.
Glavna i najveća domaća reka Dunav zajedno sa svojim pritokama zabeležila je najniži vodostaj od kada se on meri, a u takvoj situaciji nema ni vode u kanalu Dunav-Tisa-Dunav koji je nezamenljiva čaša za „žeđ“ oranica u Vojvodini.
Možda vas zanima
Niko od stručnjaka ne usuđuje se da kaže kolike su štete pretrpeli kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa i još neke kulture, kao da se boje da će na kraju neko njih okriviti.
A krivac se poodavno zna: to je nebo?! Tačnije, klimatske promene kojima smo se do juče grohotom smejali, što je i podrazumevalo da se ne čini ništa na njihovom ublažavanju kada je u pitanju poljoprivreda koja je na njihovom nezaobilaznom udaru.
Počnimo samo od toga koliko je u proteklih nekoliko decenija izgrađeno zalivnih sistema. Mislim na one širokog opsega, odnosno od kapitalnog značaja za agrar.
Pa i oni koji sve svode na sabiranje, množenje i deljenje nisu u stanju da kažu tačan podatak koliko poljoprivrednog zemljišta se zaliva. Procene su da je to od četiri do pet procenata od 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta. Statistička greška.
A klimatske promene i pored učestalijih pokazivanja svojih hirova, vraćajući čoveku sva njegova nepočinstva prema prirodi od kojih su najgora povećanje emisije CO2, nekontrolisana gradnja, seče šuma i slično, ako ne svake, ono svake druge godine upozoravaju ga da je preterao.
A čovek koji je odavno izgubio svaki orijentir gde i u kakvim okolnostima živi tera po svome. Ako nešto ne promeni u glavi i ponašanju neće daleko stići.
POLJOPRIVREDA NIJE NUŽNO ZLO
Jednog dana, možda i ubrzo, Dunav i sve njegove pritoke biće ponovo pune vodom, temperature će se vratiti u normalu za leto u kontinentalnoj klimi, a biće ugašeni i svi požari. Na minuse, lične ili porodične dramaturgije ostaće samo ružna sećanja i priče o novoj kolateralnoj šteti koju su napravile klimatske promene. Za utehu.
Inače, čuvši da su stručnjaci UN procenili da će do 2035. godine hrana na globalnom nivou poskupeti za 40 odsto, odnosno do 2050. godine čak 70 procenata, i naš agrar dovodi u neku vrstu preispitivanja. Najpre, može li taj trend da isprati, ali i finansijski iskoristi kao pretežno poljoprivredna zemlja.
Ovo je samo jedno od pitanja iz oblasti agrara, odnosno proizvodnje hrane, o kojem se razgovaralo krajem prošlog meseca u Skupštini Srbije na sednici koja je bila posvećena radu i poverenju aktuelnoj vladi. Govorilo se na mnoge teme, ali na opšte iznenađenje i više od očekivanja, o situaciji u domaćem agraru.
To nije bilo ni loše niti dosadno, već još jedna potvrda da je u pitanju naša najveća multikompanija sa blizu milion zaposlenih ljudi koja spada u red nosećih privrednih stubova.
Rešetali su pitanjima resornog ministra i ostale članove vlade o tome kako je, bez energičnije i efikasnije aktivnosti, dopušteno da virus afričke kuge ubije blizu 40.000 grla svinja. Tražili su odgovornost za tako nešto. Stavljane su grdne primedbe na rad uvoznih lobija svih vrsta poljoprivrednih proizvoda, a posebno mesa.
Interesovali su se dokle će da traje mrcvarenje proizvođača mleka, a kao da su slutili probleme sa sušom, pitali šta je sa projektima reonizacije i ulaganjima u izgradnju novih zalivnih sistema…
Iako je resorni ministar kao deo svoje „odbrane“ naveo podatke o agrarnom budžetu koji će u ovoj godini premašiti 150 milijardi dinara, nikada do sada veći, kao i podsetio na druge podsticaje i podrške uz ocenu da retko koja evropska zemlja izdvaja toliko novca za poljoprivredu.
Na sve to dobio je odgovor da se ne ponaša kao analitičar, već kao ministar i da mora, za razliku od mnogih prethodnika, kao čovek iz struke, da prihvati činjenicu da poljoprivreda nije nužno zlo, već šansa za našu zajednicu.
Dunav na istorijskom minimumu: Najniži vodostaj u Srbiji za pola veka, Mađarska uvodi vanredne mere!
PONOVO O PKB-u
Jugoslovenski i srpski poljoprivredni gigant PKB-Beograd nikako da ode iz sećanja. O tom mega-špajzu glavnog grada, ali i šireg prostora govorilo se i na navedenoj sednici o poverenju vladi. U fokusu je bila njegova privatizacija za koju je rečeno da je morala da se izbegne da taj agrarni dragulj dospe u ruke privatnika. Još manje stranaca.
Oni koji su do juče seirili kako su uspešno završili privatizaciju preko noći su nestali sa javne scene. Valjda da se što pre ta svojinska transakcija gurne u zaborav, jer više revolta na njegovu prodaju moglo se čuti od građana i najšire javnosti nego od zaposlenih i njihovih sindikalnih udruženja. Dakle, svima je bilo jasno da se takvi proizvođači hrane ne prodaju.
Podsetili su bolje upućeni predstavnici opozicije i kritičari vlasti da je kombinat sa svojom logistikom prodat za nešto više od 400 miliona evra. Za tu sumu nerazumno im je zvučalo da je uz nešto više od 7.000 muznih grla i nebrojenu mehanizaciju bude „priheftano“ i 17.000 hektara kombinatovog zemljišta.
Čulo se i to da je kupac „Al Dahra“ iz UAE, za kratko vreme, upravo od prodaje dela tog zemljišta već prepolovio kupovnu cenu. Iako je hektar plaćen za nešto više od 3.000 evra u ustupanju državi, odnosno njenim javnim preduzećima za izgradnju infrastrukturnih objekata, pre svega puteva, za hektar su naplaćivali po višestruko većim cenama…
Priča oko pomenute privatizacije, najverovatnije, je otvorila i pitanja u vezi sa krovnom poljoprivrednom Strategijom kojom se dugo vremena mahalo. Međutim, u međuvremenu urađena i nova knjiga Strategije koju je pisalo oko 250 stručnjaka, nikako da uđe u brazdu.
PRETNJE SA REŠETOM
Jedna mudrost kaže da svako vreme bira svoje junake. Ako bi kao primer uzeli ovo leto u domaćem agraru, to nisu proizvođači sa najvećim prinosima, rekorderi iz pojedinih sektora, sezonci koji obaraju rekorde u branju voća, dežurni na protivgradnim stanicama i drugi.
Priča ide drugačije: junaci ovog leta su vatrogasci, piloti helikoptera za gašenje požara, dobrovoljci sa naprtnjačama, vešti mornari i lađari, veterinari i njihovi saradnici. Dobro je da takvih ljudi i službi imamo jer nepogode, epidemije i drugi problemi koji ugrožavaju useve, životinje, materijalna dobra, a neretko i ljude, ne najavljuju svoju „posetu“, posebno ne koliko će trajati i kakvog intenziteta će biti.
S obzirom da živimo u vremenu opšte birokratizacije možemo čuti korisne, ali i nejasne definicije i aktivnosti kako se suprotstaviti suši, požarima, poplavama ili epidemijama u sektoru poljoprivrede. I tamo se primenjuje mera uvođenja ili proglašavanja vanredne situacije. Pravno i organizaciono to ima smisla, ali praktično često ne daje rezultate osim psiholoških.
Kada je Dunav spao na najniži vodostaj od 1909. godine, resorno Ministarstvo za poljoprivredu proglasilo je vanredno stanje u delu Vojvodine kojim prolazi reka. Tom vodenom kolosu koji je upravo zbog omalovaženih klimatskih promena poklekao pretiti bilo kakvim merama je isto što i plašenje mečke sa rešetom.
Resorno Ministarstvo i sva javna preduzeća koja se bave vodama treba na sto da izvade sve što je urađeno, planirano, treba da se učini i ažurira po pitanju spremnijeg odgovora na klimatske promene. One više nisu pred vratima, već su zakoračile u našu kuću. Upravo je to ovog leta potvrdio sam Dunav.
NI TA MOĆNA REKA NIJE MOGLA DA ODNESE NIZVODNO BROJNE ČOVEKOVE ZABLUDE, LOŠA PONAŠANJA I ZAKASNELE PROCENE DA SE MNOGO TOGA MENJA U PRIRODI I ČOVEKOVOJ OKOLINI!!!
…
Komentari