Portugal želi da Evropska unija finansijski podrži stočare čija bi grla napasala rastinje u područjima sa visokim rizikom od požara. Naizgled jednostavno rešenje moglo bi istovremeno da smanji količinu lako zapaljive vegetacije, zaštiti ruralna područja i obezbedi dodatnu podršku poljoprivrednicima.
Dok se zaoštravaju pregovori o narednom dugoročnom budžetu Evropske unije, Portugal predlaže da deo evropskog novca bude namenjen – kozama, ovcama i govedima koja bi pomagala u sprečavanju šumskih požara.
Možda vas zanima
Portugalski ministar poljoprivrede Žoze Manuel Fernandeš želi da Brisel pomogne stočarima da organizuju ispašu u područjima obraslim šikarom i drugom vegetacijom koja tokom sušnih i toplih perioda predstavlja lako zapaljiv materijal.
Ovakav pristup već se primenjuje u Portugalu i pojedinim delovima Španije, ali se trenutno uglavnom finansira nacionalnim i regionalnim sredstvima.
„Koristimo sopstveni novac, ali posao koji obavljamo koristi čitavoj Evropskoj uniji“, rekao je Fernandeš na neformalnom sastanku ministara u Dablinu.
Prema njegovim rečima, sprečavanje požara doprinosi i smanjenju emisija ugljen-dioksida, zbog čega bi ovaj način upravljanja vegetacijom trebalo posmatrati kao deo šire evropske klimatske politike.
Koze kao prirodni čistači terena
Ideja je jednostavna: životinje tokom ispaše uklanjaju nisko rastinje, travu i žbunje koje bi, kada se osuši, moglo da posluži kao gorivo za šumske požare.
Posebno su korisne koze, koje mogu da se kreću po strmim, udaljenim i teško pristupačnim terenima na kojima bi mehaničko uklanjanje vegetacije bilo skupo ili tehnički zahtevno.
Organizovana ispaša ne predstavlja zamenu za vatrogasne službe, protivpožarne pojaseve i druge preventivne mere, ali može dugoročno da održava vegetaciju pod kontrolom. Istovremeno se proizvodi hrana, podržavaju stočarska gazdinstva i čuva prisustvo ljudi u ruralnim područjima.
Stručnjaci već duže upozoravaju da EU nije dovoljno koristila ovaj jednostavan i relativno jeftin način zaštite prostora od požara.
Klimatske promene kao argument za veći poljoprivredni budžet
Posle leta obeleženog sušama i razornim požarima, pojedine države članice žele da spreče smanjenje novca namenjenog poljoprivredi u sledećem višegodišnjem budžetu EU.
Dok neke zemlje zagovaraju manju potrošnju za tradicionalne evropske politike, poput kohezije i poljoprivrede, Fernandeš smatra da podrška kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku nije samo finansiranje proizvođača. Ona je, kako navodi, važna i za prilagođavanje prehrambenog sistema i ruralnih područja sve ekstremnijim vremenskim uslovima.
„Mnogi ne znaju da je 42 odsto sredstava Zajedničke poljoprivredne politike namenjeno ostvarivanju ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. Najbolji prijatelji životne sredine su poljoprivrednici“, poručio je portugalski ministar.
Od gašenja ka prevenciji: Kako da se zaštitimo od požara koji izmiču kontroli?
On predlaže da se organizovana ispaša finansira i prihodima iz Sistema EU za trgovanje emisijama.
„Ako novac iz tog sistema dajemo sektoru transporta kako bi smanjio emisije, zašto ga ne bismo koristili i za fond koji bi podržao ovakve mere i civilnu zaštitu?“, upitao je Fernandeš.
Evropa traži odgovor na sve češće suše
Portugal nije jedina država koja traži snažniju podršku evropskim poljoprivrednicima u prilagođavanju klimatskim promenama.
Evropski komesar za poljoprivredu i hranu Kristof Hansen ocenio je da je potrebno učiniti više kako bi gazdinstva bila spremnija za buduće suše. Među prioritetima su obezbeđivanje dovoljnih količina vode za gašenje požara, ali i navodnjavanje useva tokom sušnih perioda.
Irski ministar poljoprivrede Martin Hejdon pozvao je Evropsku komisiju da poljoprivredu uključi u najavljeni okvir za klimatsku otpornost.
Španski ministar poljoprivrede Luis Planas takođe traži više evropskog novca za zaštitu proizvodnje od suše. Kao jedan od mogućih odgovora navodi razvoj useva otpornijih na nedostatak vode, uključujući sorte dobijene primenom novih tehnika uređivanja gena.
Španski primer pokazuje kako sistem može da funkcioniše
Da organizovana ispaša može da bude važan deo zaštite od požara pokazuje iskustvo španske regije Kastilja i Leon.
Smanjenje ekstenzivnog stočarstva u ovom području dovelo je do nagomilavanja vegetacije na brdima, oko sela i duž puteva. Time su povećani rizik od izbijanja požara i mogućnost njihovog brzog širenja.
Regija je zato kroz Plan 42 povezala stočarstvo, upravljanje šumama i prevenciju požara. Mehaničko čišćenje koristi se za početno uklanjanje šikara, dok organizovana ispaša omogućava da se postignuti rezultat održava tokom dužeg perioda.
Program ne finansira samo uklanjanje vegetacije, već i ograde, pojilišta, pristupne puteve i drugu infrastrukturu bez koje stočari ne bi mogli da drže životinje na udaljenim terenima.
U okviru strateškog plana ZPP Španije za period od 2023. do 2027. godine za silvopastoralne mere u Kastilji i Leonu izdvojeno je 35 miliona evra. Očekuje se da će pozivom za 2026. godinu biti obuhvaćeno oko 36.500 hektara pod šikarom i približno 590 zahteva korisnika tokom petogodišnjeg perioda sprovođenja.
Poljoprivrednici nisu samo proizvođači
Iskustvo Kastilje i Leona pokazuje da zaštita od požara ne može da se zasniva isključivo na tehničkim i mehaničkim merama. Neophodna je saradnja sa ljudima koji žive na tim prostorima i svakodnevno upravljaju zemljištem.
Zato se stočari u ovakvim programima ne posmatraju samo kao proizvođači hrane ili korisnici subvencija, već i kao čuvari prostora i partneri u prevenciji požara.
Međutim, da bi ovaj model dugoročno opstao, ekstenzivno stočarstvo mora da bude ekonomski održivo. Ukoliko stočari napuste ruralna područja, nestaju i koristi koje njihova grla pružaju održavanjem pašnjaka, šuma i predela.
Portugalski predlog zato otvara šire pitanje: da li bi evropska poljoprivredna i klimatska politika trebalo više da vrednuje posao koji poljoprivrednici obavljaju u zaštiti životne sredine?
U vreme kada su suše, visoke temperature i šumski požari sve učestaliji, „vatrogasne koze“ možda zvuče kao neobično rešenje. Ipak, iza tog naziva nalazi se ozbiljan koncept – korišćenje tradicionalne ispaše kao savremenog alata za stvaranje otpornijih ruralnih predela.
Izvor: Politico
Komentari