Dok su na mnogim parcelama visoke temperature i nedostatak padavina ove godine ostavili ozbiljne posledice na suncokret, Doru Barbu iz Mramorka ostvario je prinos od 4.458 kilograma po hektaru. Ono što rezultat čini posebno vrednim jeste činjenica, kako kaže Doru, da u proizvodnji nije koristio mineralno đubrivo, već kompletnu Biofor tehnologiju.
Njegov suncokret je još u junu, bio u dobroj kondiciji. Međutim, pravi test tek je usledio tokom jula i avgusta, sa produženim periodima visokih temperatura i veoma malo padavina. Posle žetve više nema procene samo na osnovu izgleda biljaka – rezultat je stigao sa vage.
Još na ovu temu
Prema otkupnom listu, na parceli Dorua Barbua ostvaren je prinos od 4.458 kg/ha, uz oko 11 odsto vlage i 2 odsto primesa.
Od BioPluga do BioEha EVO šta je Doru Barbu primenio?
Barbu objašnjava da je primena počela još prethodne jeseni BioPlugom, pre obrade zemljišta. Seme je tretirano Biognezdo, dok su tokom vegetacije u program uključeni Biofor Active, BioP, Nitrogenius i BioEho.
Sa Biofor preparatima imao je iskustva i prethodnih godina, ali tada nije primenjivao kompletnu tehnologiju. Ove sezone odlučio je da sprovede ceo program.
„Pre dve godine sam radio, ali nisam sve kompletno. Na kraju sam koristio Nitrogenius i BioEho. Sada sam radio kompletno“, objašnjava Barbu.
Na pitanje šta je pokazala vaga posle ovogodišnje žetve, odgovor je jasan.
„Ja sam prezadovoljan. Stabljika je bila krupna, jaka i visoka, a prinos dobar – 4.458 kilograma. Vlaga je bila oko 11 odsto, a primese 2 odsto“, kaže on.
4.458 kg/ha bez mineralnog đubriva
Ono što ovaj rezultat čini još interesantnijim jeste podatak da Barbu, prema njegovim rečima, u proizvodnji suncokreta nije primenjivao mineralno đubrivo.
„Nisam bacio nijedno zrno đubriva, ništa. Samo sam sa tim radio i bez ikakvih problema“, navodi on, govoreći o primenjenoj Biofor tehnologiji.
Upravo zbog toga ostvareni prinos posmatra i kroz ekonomsku računicu proizvodnje. Nije dovoljno samo dobiti visok prinos – proizvođaču je važno koliko je u proizvodnju uložio i šta mu na kraju ostaje.
Suncokret je ostao zelen i kada je suša uzela danak
Razlika se, prema Barbuovim rečima, nije videla samo na vagi. Tokom leta pratio je stanje svog i okolnih useva. Dok su se na pojedinim susednim parcelama donji listovi ranije sušili, njegov suncokret je duže zadržao zelenu i aktivnu stabljiku.
Upravo to smatra važnim u godini u kojoj su biljke dugo bile izložene visokim temperaturama i nedostatku vode.
„Kod mene je bilo zeleno non-stop. Snimano je i vidi se da nije krenulo da gori. Biljka je bila izdržljivija“, kaže Barbu.
Posebno izdvaja primenu BioEha i Nitrogeniusa u kasnijim fazama razvoja suncokreta. Kako objašnjava, cilj mu je bio da biljka što duže ostane aktivna i završi vegetaciju.
Šta je napravilo razliku u sušnoj godini?
Barbu deo rezultata povezuje i sa stanjem zemljišta. Nakon primene BioPlug primetio je da je zemljište rastresitije i da na njegovoj parceli tokom suše nije bilo izraženog pucanja površine.
Smatra da je takvo zemljište bilo u boljoj poziciji da sačuva raspoloživu vlagu tokom najkritičnijeg dela vegetacije.B
Ipak, iskustvo sa jedne parcele ne znači da se problem suše može jednostavno rešiti. Prinos zavisi od niza faktora – tipa zemljišta, količine i rasporeda padavina, hibrida, agrotehnike i stanja useva. Ovaj primer, međutim, pokazuje kakav je rezultat Doru Barbu ostvario kada je kompletnu Biofor tehnologiju primenio tokom proizvodnje u veoma zahtevnoj sezoni.
Posle 4,5 tona odluka za narednu sezonu već je pala
Za Dorua Barbua najbolja potvrda nije samo izgled suncokreta tokom vegetacije, već ono što je dobio na kraju proizvodnog ciklusa. Zbog toga ne planira da se zaustavi na ovogodišnjem iskustvu.
BioPlug za narednu sezonu je, kaže, već nabavio, kao i BioGnezdo za tretman semena pšenice.
„Mislim da tek treba da se vidi kroz tri-četiri godine. Već sam kupio BioPlug i BioGnezdo za žito“, kaže Barbu.
Biofor tehnologiju već primenjuje i u drugim usevima, uključujući pšenicu i kukuruz, ali kod kukuruza ne želi unapred da govori o rezultatu.
„Lep je koren, lepo je sve. Samo ćemo videti šta će biti. Ne znamo do kraja“, kaže on.
Takav pristup možda najbolje opisuje i ovogodišnji suncokret. U junu je izgledao dobro, ali tada je sezona bila daleko od završene. Tek posle sušnog leta i žetve stigao je podatak koji može da se izmeri – 4.458 kg/ha.
„Preporučio bih svakome ko hoće lep prinos i da ima zaradu. To je najbitnije. Ljudi od toga žive, poljoprivrednici“, zaključuje Doru Barbu.
Komentari