KWS Istraživačka stanica u Staroj Pazovi obeležila je deset godina rada, a iza jubileja stoji mnogo više od same brojke. Za proizvođače u Srbiji najvažnije je to što se deo selekcije novih hibrida odvija upravo u uslovima u kojima će se ti hibridi kasnije i proizvoditi.
Kako je istakao Miodrag Stanković, direktor KWS-a za Srbiju, velika prednost je što kompanija na jednom mestu ima istraživačku stanicu, ogledna polja, proizvodnju i doradni centar.
Možda vas zanima
„Jako je bitno da istraživanje oslikava lokalne uslove. Nešto što je dobro na severu ili zapadu Evrope ovde ne mora da funkcioniše i obrnuto“, poručio je Stanković.
Hibridi se razvijaju za uslove koje proizvođači zaista imaju na njivi
Upravo tu je i najveći značaj istraživačke stanice. Selekcija nije zasnovana samo na visokom potencijalu prinosa, već i na tome kako će se hibrid ponašati kada godina nije idealna.
A takvih godina je sve više.
Visoke temperature, duži periodi bez padavina i izraženiji stres od suše poslednjih sezona posebno su pogodili proizvodnju kukuruza. Zato se u selekciji sve više traže hibridi koji mogu bolje da podnesu promenljive i teške uslove.
Bojan Drašković, menadžer selekcije KWS-a, naglašava da ne postoje hibridi koji su potpuno otporni na klimatske promene, ali postoje oni koji su tolerantniji i prilagodljiviji.
„Na klimatske promene ne možemo da utičemo. Možemo da se prilagodimo. Otporni hibridi na klimatske promene ne postoje, ali tolerantni postoje“, objašnjava Drašković.
Za proizvođača to znači jednostavno: cilj nije samo što veći prinos u dobroj godini, već što stabilniji rezultat i onda kada uslovi postanu nepovoljni.
Dobro poznati hibridi i novi izbor za stresne godine
Kako ta razlika izgleda u praksi objasnio je Đorđe Mušat, oplemenjivač biljaka u KWS-u u Rumuniji.
Kod hibrida srednje grupe zrenja izdvojio je dobro poznati Kashmir kao hibrid sa veoma visokim potencijalom prinosa u povoljnim uslovima. Sa druge strane, novi hibrid Monteno pokazuje veću stabilnost kada sezona donese više toplote i suše.
Slično poređenje napravio je i u FAO 400 grupi. Gento je, prema njegovim rečima, posebno jak kada su uslovi proizvodnje dobri, dok se Giro bolje pokazuje u godinama sa izraženijim stresom od suše i visokih temperatura.
Mušat je najavio i nove hibride Lento i Dobro, koji su razvijani upravo sa većim fokusom na prilagođenost stresnim uslovima, dok bi naredne godine ponudu trebalo da dopuni i Kvadro.
Za proizvođače je to važna razlika pri izboru semena: nije svaki hibrid namenjen istom tipu parcele i istoj proizvodnoj strategiji. Tamo gde postoje bolji uslovi može se ići na maksimalni potencijal prinosa, dok na parcelama izloženijim suši i visokim temperaturama sve više na značaju dobijaju stabilnost i tolerantnost.
Selekcija u Srbiji, znanje iz globalnog sistema
Istraživačka stanica u Staroj Pazovi nije izolovan sistem. Ona je povezana sa KWS istraživačkim centrima, laboratorijama i oglednim poljima širom sveta.
Olivije Kote, rukovodilac istraživanja i razvoja KWS-a na globalnom nivou, objasnio je da se deo globalnog selekcionog programa odvija upravo u Srbiji, sa hibridima prilagođenim uslovima ovog regiona.
Selekcioneri u Srbiji pritom imaju pristup naprednim laboratorijskim metodama i drugim istraživačkim resursima kompanije, dok se genetski materijal može proveravati i na oglednim poljima u drugim delovima sveta.
To omogućava da lokalni program koristi znanje i tehnologiju velikog međunarodnog sistema, ali da konačna selekcija i dalje bude usmerena na potrebe proizvođača u ovom delu Evrope.
Od lokalne stanice do dela evropskog selekcionog programa
Za deset godina stanica u Staroj Pazovi napravila je veliki pomak. Prema rečima Žan-Kloda Kastela, rukovodioca globalnog oplemenjivanja i istraživačkih usluga KWS-a, srpski tim danas se koristi kao primer dobre prakse i svoja iskustva prenosi kolegama u drugim istraživačkim centrima.
Drašković ističe da su komponente hibrida razvijane u Srbiji već uključene u selekcione programe širom Evrope.
Za domaće proizvođače to je važna poruka: hibridi koje koriste nisu samo deo međunarodne ponude, već iza dela njih stoje istraživanja i selekcija sprovedeni upravo u lokalnim proizvodnim uslovima.
Iz programa su već izašli hibridi koji se gaje širom jugoistočne Evrope, a novi materijal stalno prolazi kroz dalju selekciju i proveru.
„Proces selekcije je kontinuiran. To je program, nije projekat i za njega ne postoji kraj“, poručuje Drašković.
Posle prvih deset godina, cilj ostaje isti – da novi hibridi budu prinosniji, ali pre svega bolje prilagođeni uslovima sa kojima se proizvođači zaista susreću na njivi.
Komentari