Poljoprivrednici su oduvek imali human, osećajan i odgovoran odnos prema životinjama, posebno prema domaćim koje su im u svakom poslu i za sve potrebe na usluzi. Međutim, naturalizovani austrijski umetnik Siniša Vidović, autor dokumentarnog filma „Korida“ koji se bavi drevnim običajem borbe bikova na području Zmijanja i Podgrmeča u Bosni i Hercegovini, najblaže rečeno – promašio je temu. Zbog toga je izazvao gnev najšire javnosti dok je publika na projekciji u Banjaluci napustila bioskopsku salu. Srbe koji organizuju „bodenje“, odnosno „koridu“ nazvao je koljačima i primitivnim ljudima. Bikovi su predstavljeni kao grube i glupe „sivonje“ iako se, podsećanja radi, ovogodišnji pobednik u areni na Zmijanju zvao Maconja. U dobro poznatom žargonu Maconje su šmekeri, prefinjeni i nenasilni, pa makar bili i volovi. Ceo projekat ovog rođenog Riječanina, koji je do guše zaglavio u dnevno-političkoj kaljuzi, finansijski je podržalo Ministarstvo za kulturu Austrije.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Još pre tri decenije, u Valjevu je pokrenuta inicijativa da se podigne spomenik volu. U početku sam mislio da se radi o nečijoj šali, ali kada je u Reviji Kolubara objašnjen motiv inicijative, brzo sam promenio mišljenje. Naime, volovi su vukući topove, džebanu, prevozeći ranjenike, a ponekad i sami postavljajući glavu na panj, dali nemerljiv doprinos u brojnim bitkama i ofanzivama tokom Balkanskih ratova, a posebno u Prvom svetskom ratu. I kada su usledile posleratne obnove, poljoprivredne i druge „petoljetke“, bez volova se nije moglo. Inicijativu je u to vreme, pored brojnih tadašnjih javnih, kulturnih i akademskih radnika i kružoka, podržao i veliki srpski pisac Dobrica Ćosić. Međutim, kako i u ovoj nameri nije bilo istrajnosti i upornosti, ona je ostala samo „nedovršen stih“, „neodsvirana nota“ i propuštena prilika.
Volovima sam se bavio koju godinu kasnije prateći životnu i stvaralačku liniju jednog od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih buntovnika i radničkih tribuna, metalostrugara Stanoja Ćebića. Ovaj rođeni Valjevac za svog radnog veka radio je u čak 150 preduzeća i fabrika u kojima se najduže zadržavao po nekoliko meseci, a neretko samo koju nedelju. Sam je davao, ali i dobijao otkaz zbog sukoba sa pretpostavljenima smatrajući ih najobičnijim komunističkim poslušnicima koji ne štite interese radničke klase. Nije u brojnim verbalnim istupima štedeo ni vođu KP Josipa Broza, zbog čijeg vređanja je nekoliko meseci boravio u zatvoru. Kada je došlo vreme za svođenje računa, napisao je kultnu knjigu „Kako sam postao vo“, čije izlaženje je dobrim delom i sam finansirao.
Počelo odbrojavanje: Hlebne oranice na evropskom buvljaku
Da bi izmirio obaveze prema izdavaču, veći deo tiraža morao je sam da prodaje. Ispričao mi je da je jednom prilikom natovaren knjigama ušao u jedan poznati beogradski boemski restoran, a veselo društvo koje se tu zadesilo obećalo mu je da će kupiti 10 primeraka, ali pod uslovom da uz svaku knjigu po pet puta rikne kao vo. Bez pogovora je pristao i u prepunoj kafani rikao skoro 20 minuta. Na moje pitanje da li ga je bilo sramota, Ćebić mi je odgovorio – ni najmanje, jer kako mi je objasnio, volovska rika je zapravo njihova pesma. Od detinjstva je dobro pamtio šta su volovi sve uradili za njegove seljane i na koju korist su im bili. Nažalost, ljudi se nisu korektno poneli prema piscu knjige „Kako sam postao vo“, jer kada je pre desetak godina umro, sahranjen je na seoskom groblju nadomak Valjeva o opštinskom trošku.
Srbi radije kupuju proizvode iz uvoza nego domaće
Novo razočaranje, kada je u pitanju odnos prema folklornoj i simboličkoj ulozi volova u tradicionalnim običajima kod Srba iz Bosne i Hercegovine, izazvao je nedavno snimljeni film „Korida“ koji potpisuje reditelj Siniša Vidović (1979.) rođen u Rijeci iz koje se preselio u Austriju i tamo na Akademiji u Lincu završio studije za film i vizuelne umetnosti. U fokusu „Koride“ trebalo je da bude prikazan skoro 200 godina star običaj borbe bikova, što je karakteristično za Podrgmečki kraj i Kočićevo rodno mesto Zmijanje. U avgustu, dakle prošlog meseca, jedna od prvih projekcija filma priređena je u Banjaluci, ali negde na njenoj sredini bioskopska sala skoro da se ispraznila. Publika je izlazila, kako su govorili, zbog jake antisrpske propagande, gde su organizatori „Koride“ predstavljeni kao najobičniji divljaci. Među onima koji su prvi izašli iz sale bila je i Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žrtava ratova u Republici Srpskoj. Ona je zapazila da „film Srbe prikazuje kao nekulturne i prljave ljude koji ubijaju životinje kao kakvi kasapi“ i da imaju „poseban“ gen za ubijanje. Sve u filmu od „bodenja“, starih pesama ojkača do tradicionalnih zborova autor je prikazao kao bosanske običaje i tako napravio materijalnu grešku, što je neozbiljno i nedopustivo. „I zborovi i borbe bikova u tradiciji su srpskog naroda u BIH“, kazala je ona.
Poljoprivredni paradoksi: Guste magle sporo napuštaju srpski agrar
U nameri da Srbe sa pomenutih područja predstavi kao „trapere“, u jednoj sceni „Koride“ može se videti kako oni ubijaju svinju sekirom i jedu jagnjeće lobanje prstima kao da su pravi divljaci. To je posebno ogorčilo prisutne na projekciji koji su zaključili da se radi o zlonamernom filmu umotanom u dnevno-političke kaskade kojima se nastoji minimalizovati svaki značajniji tradicionalni običaj Srba. Da je pomenuti filmadžija želeo da bude objektivan a njegova dokumentarna storija ostavila povoljan utisak, trebalo je da uzme u ruku poneku knjigu i slične zapise o kulturi življenja, moralu, negovanju i čuvanju tradicije i običaja srpskog naroda u BIH i zapazi da je ovog leta u Zmijanju na Kočićevim danima bilo više hiljada ljudi. U okviru celodnevnog programa samo epizodni deo je bila borba bikova. Taj „strašni“ pobednik u apsolutnoj kategoriji zvao se Maconja, što se u domaćem žargonu može prevesti kao: šmeker, nenasilnik, pa čak i mlakonja, bez obzira što se radilo o volu.
Naravno, duže vremena postoje i one „Koride“ koje se učestalo organizuju u improvizovanim arenama i to prvenstveno sa kladioničarskim motivima. Borbe su mahom u ikonografiji estrade, ali za priređivače je mnogo bitnije od toga da se na takvim „zabavama“ obrne što veći novac. Takve priredbe nisu nikakvo opravdanje da se sa njima porede izvorni, dugo i pažljivo čuvani običaji. Inače, da je imao nešto više osećaja za objektivnost i originalnost, reditelj Vidović je mogao da podseti na jednu neobičnu činjenicu kada je u pitanju Petar Kočić, u čiju čast i sećanje se organizuje zbor na Zmijanju, a to je da je ovaj literata i borac za ljudska prava i slobodu srpskog naroda za promociju svoje kultne knjige „Jazavac pred sudom“ MORAO DA POZAJMI ODELO. U to vreme upravo su Austrijanci arlijali Balkanom. Ovo navodim jer je film „Korida“ koji je naružio i razočarao i ljude i volove, finansijski podržalo Ministarstvo za kulturu Austrije.
Izvor informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, E-novine UNS-a.
Komentari