Suša koja koja je ovog leta pogodila veliki deo Evrope više nije samo pitanje prinosa na njivama. Slabiji rod kukuruza i drugih letnjih useva već otvara pitanje raspoloživosti stočne hrane, troškova proizvodnje i cena hrane, a slični problemi istovremeno se vide i u Srbiji i u velikim poljoprivrednim regionima Evropske unije.
Najnovije procene evropskih institucija pokazuju da su dugotrajna vrućina i veliki nedostatak vode značajno pogoršali izglede za letnje useve. Evropska komisija je u avgustovskom MARS biltenu smanjila prognoze prinosa za sve letnje kulture, koje su na nivou EU pale i do 14 odsto ispod petogodišnjeg proseka.
Možda vas zanima
Posebno su pogođeni Francuska, južna Nemačka, severna i centralna Italija, Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska i zapadna Rumunija. Visoke temperature u kombinaciji sa nedostatkom padavina uticale su na oplodnju, formiranje biomase i nalivanje zrna, dok je na najugroženijim područjima moguć i potpuni gubitak useva. Problemi su zabeleženi i u Hrvatskoj i Sloveniji, naročito kod kukuruza.
Slabiji rod kukuruza menja i snabdevanje stočnom hranom
Da problem nije završen sa avgustovskim procenama potvrđuju i noviji podaci. Evropska komisija sada očekuje da će EU ove godine proizvesti oko 50,1 milion tona kukuruza – što bi bila jedna od najmanjih žetvi u gotovo dve decenije i oko petinu manje od proseka prethodne tri godine.
Posebno je ozbiljna situacija u Mađarskoj i Rumuniji, tradicionalno važnim proizvođačima kukuruza. Reuters navodi da bi Mađarska, koja je godinama bila izvoznik, ove godine mogla da postane uvoznik kukuruza. Deo proizvođača već odustaje od ove kulture ili prelazi na useve koji bolje podnose nedostatak vode, poput suncokreta.
Problem, međutim, nije samo koliko će kukuruza završiti u silosima. Evropska komisija upozorava da su suša i visoke temperature smanjile i produktivnost travnjaka i dostupnost paše, što dodatno povećava zabrinutost zbog snabdevanja stočnom hranom.
U Vojvodini ista slika – manje kukuruza, veći troškovi stočarstva
Posledice suše već se jasno vide i na domaćim njivama. Kako je početkom septembra izvestila Radio-televizija Vojvodine, kukuruz i soja među kulturama su koje su najteže prošle, dok je suncokret nešto bolje podneo godinu, mada se i kod njega očekuje slabiji rod.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin upozorio je da problem sa kukuruzom ne ostaje samo kod ratara. Manja količina ove žitarice direktno utiče na tržište stočne hrane, a rast troškova ishrane životinja može dalje da se prelije na stočarsku proizvodnju i, na kraju, cenu mesa za potrošače.
Dodatni problem za Srbiju predstavljala je logistika. Nizak vodostaj Dunava otežao je korišćenje jednog od najjeftinijih načina transporta poljoprivrednih proizvoda, povećavajući troškove izvoznika upravo u trenutku kada su prinosi i konkurentnost već pod pritiskom.
Pritisak na cene hrane
Srbija pritom nije izolovana od evropskog i svetskog tržišta. Kada veliki proizvođači beleže slabije prinose, menjaju se količine raspoložive za trgovinu, uvoz i izvoz, a posledice se prenose i na domaće tržište.
Najnoviji podaci FAO dodatno pokazuju da su svetske cene hrane u avgustu dostigle najviši nivo od kraja 2022. godine. Poskupeli su svi glavni segmenti koje indeks prati – žitarice, biljna ulja, šećer, meso i mlečni proizvodi. Među faktorima koji povećavaju neizvesnost na tržištu Reuters navodi upravo ekstremno vreme u Evropi, uz geopolitičke poremećaje i probleme u međunarodnoj trgovini.
To ne znači da će svaki kilogram manje proizvedenog kukuruza automatski doneti proporcionalno skuplje meso. Na konačnu cenu utiču i uvoz, zalihe, potražnja, troškovi energije, prerade i trgovine. Ipak, kada stočna hrana poskupi, proizvođačima ostaje sve manje prostora da povećane troškove apsorbuju bez promene krajnje cene.
Uz klimu, stižu i nova pravila evropskog tržišta
Istovremeno, srpske proizvođače koji računaju na tržište Evropske unije očekuje još jedan proces prilagođavanja. Reč je o takozvanom „mirror efektu“ – nastojanju EU da se i kod uvozne hrane sve više uzima u obzir način na koji je proizvedena i standardi koje moraju da ispunjavaju evropski proizvođači.
Za Srbiju to može značiti dodatna ulaganja u proizvodnju, objekte, opremu, sledljivost i usklađivanje sa evropskim zahtevima. O tome šta „mirror efekat“ konkretno može da znači za domaće proizvođače i izvoz detaljnije smo pisali u tekstu „EU menja pravila za uvoz hrane: Mirror efekat donosi nove troškove i za srpske poljoprivrednike“.
Pročitajte više o „mirror efektu“ i posledicama za proizvođače iz Srbije
Problem više nije samo jedna loša sezona
Podaci iz Srbije i ostatka Evrope zato ukazuju na širi problem. U Mađarskoj i Rumuniji proizvođači već menjaju strukturu setve zbog sve češćih sušnih leta, dok evropski podaci pokazuju dugoročan pad raspoložive vlage u zemljištu u delovima centralne i istočne Evrope.
Za domaću poljoprivredu pitanje više nije samo koliki će biti ovogodišnji rod kukuruza. Sve važnije postaje koje kulture će u postojećim klimatskim uslovima ostati ekonomski opravdane, kako obezbediti dovoljno hrane za stočarstvo i koliko će proizvođače koštati prilagođavanje istovremeno promenama klime i zahtevima evropskog tržišta.g leta pogodila veliki deo Evrope više nije samo pitanje prinosa na njivama. Slabiji rod kukuruza i drugih letnjih useva već otvara pitanje raspoloživosti stočne hrane, troškova proizvodnje i cena hrane, a slični problemi istovremeno se vide i u Srbiji i u velikim poljoprivrednim regionima Evropske unije.
Komentari