Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Suzavac se razišao. Zgrada Narodne Skupštine je ostala u jednom komadu. TVRĐAVA je to i svi pokušaji da joj se naudi mramornim kockama, ciglama, bakljama ili kamenjem za pritiskanje kupusa sveli su se na ubod komarca. Loše je, što se stekao utisak, da su reči, replike, postupci i uvrede izgovorene na stepeništu i u parku preko puta bile glasnije od onih koje smo slušali u predhodnom skupštinskom mandatu. Brojne jorgandzije od analitičara naše stvarnosti, političari opšte prakse i podrepi mediji ubiše se, i dalje, u traganju za odgovorom na pitanje: KO JE KRIV ZА PROTESTE KOJI SU SE 7. i 8. JULA IZRODILI U NEREDE SA NASILJEM? DESNIČARSKE, LEVIČARSKE ILI NAVIJAČKE GRUPE? Osnovana sumnja pala je i na INOSTRANI faktor i njihove agante. Kada su javnosti prikazani lični dokumenti uhapšenih, nisam imao dileme, da se radi o beskućnicima. NI JEDAN EPITET VIŠE NI MANJE. Korona je celu tu gungulu posmatrala sa strane i zadovoljno trljala ruke. Neko je izgubio AUTORITET a gnev je proključao kroz sigurnosne ventile. Najrealnije bi bilo za proteste reći: NIKO NIJE KRIV DOK SE SUPROTNO NE DOKAŽE. U doba korone i ovo može biti jedna od NEPROVERENIH GLASINA.

Doduše, bez suzavca i vaspitnih palica usledio je ovog VARLJIVOG leta još jedan protest. Bolje reći, kako neko primeti, performans predstavnika PAORA i individualnih poljoprivrednih proizvođača koji deluju u okviru sindikata „Sloga“. U sredu 15. jula oni su ispred ulaza u zgradu Ministarstva za poljoprivredu Srbije, doneli „uzorke“ stočne hrane, nešto žitarica, voća i mleka sa namerom da ukažu na NEDOPUSTIVO NISKE OTKUPNE CENE POLJOPRIVREDNIH PRPIZVODA. Poručili su da država po ovom pitanju mora konkretnije i odlučnije da interveniše, jer će u protivnom doći do nasagledivih posledica. Po prvi put, ne znam posle koliko vremena, čuo sam reč GLAD. Nije mi bilo svejedno i pored ubeđenosti da u jednoj pretežno agrarnoj zemlji do takvog ponora je skoro nemoguće dogurati.

Predstavnici paora pored ostalog tražili su da za 48 časova budu primljeni od strane ministra Branislava Nedimovića. Nije to bila „nemoguća“ misija, već su preko izjava datih Tanjugu i komentarima na TV Pink dobili odgovor da bi istinski poljoprivrednici u kabinet na radzgovor mogli odmah, ali kako su prepoznati kao aktivisti političke grupacije Savez za Srbiju, na pomenuti susret će morati da pričekaju. „Zamolio sam sve naše poljoprivrednike da razumeju da su ovde došli neki ljudi koji žele da naude Srbiji i koji prosipaju srpsku hranu. Molim političke neistomišljenike da to ne rade, jer tako bacaju ljagu na srpsku poljoprivredu“- poručio je ministar Nedimović. Bez obzira o kome se radilo ministar je preterao kod bacanja hrane, jer je u odnosu na 240.000 tona, koliko godišnje završi u domaćim kontejnerima, odnosno smetlištu pomenuta količina zanemarljiva. Preterao je i u konstataciji da poljoprivrednici ne znaju šta je PERFORMANS. Možda knjišku definiciju i ne znaju, ali u perfofmansima koje im priređuju otkupljivači, prekupci, nakupci, lokalne i državne birokrate, poreznici i bankari učestvuju skoro svake godine.

U ODNOSU na sve sudare i neprijatnosti na brvnu PROTESTA, jedna SITUACIJA baca u budžak sve pomenute halabuke. Reč je o tome da posle 10. jula niko od hospitalizovanih Beograđana zbog infekcije koronavirusom NEĆE moći da legne u krevet neke od bolnica u glavnom gradu. Naprosto, svi kapaciteti su zauzeti zbog čega na bolničko lečenje moraju u Smederevo, Požarevac, Mladenovac i preko Male Krsne u neki drugi grad. Ova okolnost još jednom postavlja pitanje BEOGRADIZACIJE SRBIJE. Dve trećine stanovništva „sjargalo“ je u grad na ušću Save u Dunav. Nisu zbog toga samo Gornja i Donja Psača ostale puste, već nestanak preti hiljadama srpskih sela. Svi koji preko zime dođu na akciju čišćenja snega, odnosno sezonskih poslova na građevini, pa čak i  radi prodaje bostana, više se ne vraćaju kući, već ostaju u Beogradu. Zbog takve demografske neobuzdanosti, nebrige o ravnomernosti razvoja i harmonizaciji celog državnog prostora najdirektniji UDAR TRPI UPRAVO POLJOPRIVREDA. ODNOSNO, RURALNA SREDINA.

O zaustavljanju BEOGRADIZACIJE, izuzev političke grupacije METLA, ni jedna stranka u kampanji nedavno održanih izbora nije progovorila ni reč. U pitanju je zasigurno kompleksna i teška tema, ali bez obzira na širinu i dužinu beogradske PEČURKE gomilanje postaje sve zagušljivije. Ni Ministarstvo za regionalni razvoj kao ni dobro osmišljene akcije Nacionalnog saveta za spas srpskih sela, odnosno Tima za obnovu domaćeg zadrugarstva, stanje na terenu bitnije ne menjaju. Nacionalne komisije biraju reči, drže preterano veliku distancu, vode računa da nikome ne stanu na lad i idu na strpljenje i vreme. Međutim, kolone onih koji žure da postanu Begrađani se ne smanjuju. Dva miliona nisu trista hiljada!? Nije mi ni na kraj pameti da se postavlja rampa u Lipovičkoj šumi.To je činjeno u neka ružna vremena. Još manje se slažem sa tim da će: SVE NAŠE „IZLETE“, PROBLEME I DILEME REŠITI VREME. Ako se njemu prepustimo lako se može desiti da se cela Srbija preseli u Singidunum. Ko će onda sa Povlena, Maljena, Miroča, Goča, Suve i Stare planine „lajati“ na zvezde?!

U BAJKOVITIM, BOGATIM I IZAZOVNIM SRPSKIM SELIMA POSTOJE VELIKE, ČAK NESLUĆENE ŠANSE. PROBLEM JE JEDINO ŠTO SELJAKA NEMA. NISU SE ONI PRITAJILI SAMO U BEOGRADU ILI POBEGLI U INOSTRANSTVO. KATANCI I LANCI SU U NJIHOVIM GLAVAMA, RAZMIŠLJANJIMA I NOVOJ ŽIVOTNOJ FILOZOFIJI. KORONA JE MNOGE OD NJIH VRATILA U ZAVIČAJ, ALI NAGOVORI DA U NJEMU OSTANU I ZAPOČNU UNOSAN BIZNIS BIVAJU UZALUDNI .OPREZNI SU, NEPOVERLJIVI I NAPROSTO UPLAŠENI, JER SU SE MNOGI OD NJIH SVOJEVREMENO UPECALI NA „TROKUKU“ ZA SOMOVE. USPEVAJU I DALJE DA PRIMETE DA SE KOD NAS JOŠ UVEK OD SELJAKA NE KUPUJU, VEĆ OTKUPLJUJU POLJOPRIVREDNI PROIZVODI. RAZLIKA IZMEĐU OVA DVA PRISTUPA IM JE DOBRO POZNATA. IMA U SVEMU OVOM JOŠ DOSTA METEŽA, OLAKIH OBEĆANJA, SPOTICANJA I NERAZUMEVANJA. ONO U ČEMU SU JEDINSTVENI JE DA ZA INTERES POLJOPRIVREDE VREDI U SVAKO VREME PROTESTVOVATI I PODIZATI GLAS. NARAVNO, BEZ SUZAVCA, NASILJA I NEARTIKULISANE HALABUKE. MOŽDA JEDNOM I TO DONESE PLOD!

Komentari