I septembar se u prvih deset dana nije ni diskretno našminkao, makar sa nekoliko oblaka. Nastavio je sa tropskim temperaturama, a miris dima od paljevina, požari na nepristupačnim terenima, let kanadera i helikoptera, uz neustrašive akcije vatrogasaca, postali su glavna scenografija njegove svakodnevice.

Kišu, odnosno prave pljuskove, mogli smo da vidimo na otvaranju nove fudbalske sezone u Nemačkoj. Tada smo se i razuverili da ipak nije zaboravila da pada, ali o njenoj tvrdoglavosti kada je u pitanju naša geografska paralela nekom drugom prilikom.

Možda vas zanima

DOBROBIT JE DOBRA ZA SVE

Kolumne

31/08/2026

STRATEGIJA „POMRAČILA“ SUNCE

Kolumne

19/08/2026

Doduše, ono što nismo smeli da ignorišemo jesu molitve za njenu naklonost, ali to i ne čudi, jer mi uvek imamo neka preča posla, poput velike graje oko budućih izbora ili opanjkavanja ko je i na koje more ovog leta pošao da se osoli. Serviranje neslanih informacija i na plus 40 je previše.

Negde u isto vreme kao prošle godine ponovljena je priča da je suša izmišljena. Podsećamo na slučaj kada su ratari sa područja Subotice i drugih mesta u Vojvodini tokom minule godine pokucali na vrata lokalnih samouprava da potraže pomoć zbog pretrpljenih šteta. Tada su dobili skoro nestvaran odgovor – da suše zapravo nije ni bilo. Da je izmišljena, iako je zvanično potrajala „tek“ 70 dana.

PONAVLJANJE PRIČE

Nedavno su u Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije doneli zaključak kojim se od resornog ministarstva traži da ukine pravdanje prvog dela subvencija od 18.000 dinara po hektaru. To je među paorima odjeknulo kao veliko iznenađenje, jer je još početkom godine rečeno da će oni koji ne budu pravdali dobijeni novac iz agrarnog budžeta izgubiti pravo na subvencije.

Ovu čudnu informaciju drugačije su pročitali predstavnici devet udruženja poljoprivrednika sa područja Vojvodine, ocenjujući je kao neprimeren i „providan“ marketinški čin, i to u trenutku kada je većina poljoprivrednika izvršila pravdanje ili pripremila račune kako bi ispunila tu utvrđenu obavezu.

Šta je bio cilj ove „velikodušnosti“ mudrog Odbora za poljoprivredu, svako može da tumači na svoj način. Po mnogim procenama, ona se prvenstveno tiče relativizacije pomoći kada je u pitanju dugotrajna suša, odnosno, kako dodaju paori, guranja u drugi plan i ćutanja o samovoljnom ponašanju tržišnih kartela koji, posle otkupa pšenice, spremaju i sramotne cene za preuzimanje suncokreta i još nekih ratarskih kultura.

Kako neko primeti pri kraju svog mandata, najbolje bi bilo da su se članovi Odbora molili za kišu, jer tada ne bi došli u situaciju da vide duplu, odnosno pogrešnu sliku stanja u domaćem agraru.

Molitve za kišu nisu prevaziđene niti besmislene. To je, pored ostalog, svojevrstan dogovor između čoveka i prirode, ali i neka vrsta pritiska na „vlasnike“ najnovije Strategije u poljoprivredi da bez oklevanja aktiviraju sve linije, ali i da uključe neke nove, vezane za ublažavanje i kvalitetnije odgovore na sve agresivnije klimatske promene.

Predstavnici devet udruženja, od Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, preko Banatske crnice do Dolovačkih paora i udruženja iz Subotice, traže da, umesto mlaćenja prazne slame, što pre počne isplata drugog dela subvencija kako bi mogli da počnu pripreme za jesenju setvu. U protivnom, biće prinuđeni da organizuju protest od kojeg će mnoge zaboleti glava.

ŠLJIVA KAO KONSTANTA

Na sreću, ima situacija i aktivnosti u domaćem agraru od kojih nikoga neće boleti glava. Možda sam preterao, ali proizvođači naše najznačajnije voćke – šljive – pritisnuti su sa dve strane. Traže najbolje rešenje za izuzetno dobar rod, uz neskrivenu ljutnju na otkupljivače koji plave plodove plaćaju po minimalnim cenama.

Odličan rod šljive, ali voćari upozoravaju: Otkupna cena NE SME ispod 30 dinara!

Uprkos tome, ovog leta mnogi proizvođači osetili su zadovoljstvo što je na dve destinacije, koje su do sada zasebno slavile nacionalnu voćku, počela međusobna saradnja i zajednička promocija. Reč je o „Danima šljive“ u Blacu i istoimenoj manifestaciji u Osečini. I jedna i druga opština prigrlile su epitet „prestonice šljive“, što im ne smeta niti stvara bilo kakvu zavist.

Međutim, i oni koji „brčkaju“ po tim manifestacijama u fokus uvek stavljaju otkupne cene i razočaranje proizvođača. Bez obzira na to što su na tržišnoj sceni pri samom vrhu malina, jabuka i borovnica, šljiva je konstanta domaćeg voćarstva.

To mesto joj pripada kako po tradiciji, broju stabala i godišnjoj proizvodnji, gde se ponovo vraćamo tamo gde smo bili – u sam vrh sveta i Evrope. Nezvanične su procene da bismo rakijom šljivovicom i suvim plodovima šljive mogli da snabdevamo skoro ceo Stari kontinent.

Šljiva je i svojevrsni garant da se u najsurovijim uslovima i svakovrsnim iznenađenjima može uspešno odoleti. Šaka ovog suvog voća u džepu i pola čuturice rakije još pre 100 godina potvrdili su da su neverovatan izvor energije i samouverenosti. Čak i odlične zarade.

MODEL VRMDŽA

Besmislene bi bile sve priče o sušama, kišama, otkupnim cenama, zaboravljenim molitvama i uopšte o agraru ako bi godišnje u Srbiji, što je povremeni trend, nestajalo po nekoliko desetina sela. Na sreću, Ministarstvo za brigu o selu ispunjava svoju misiju i, uz pomoć novca poreskih obveznika, uspešno vodi akciju kupovine napuštenih seoskih kuća i okućnica.

Za nepunih deset godina otkupljeno je preko 4.000 kuća u koje se uselilo oko 18.000, pretežno mlađih ljudi, koji su odlučili da svoj život i rad nastave u nekom od domaćih sela. Akcija će se nastaviti i u narednom periodu uz povećan budžet i podršku, a ono što je najznačajnije jeste izuzetno interesovanje mladih bračnih parova, pojedinaca i samohranih roditelja da upravo svoje životne planove pokrenu na nekom od ruralnih prostora.

Međutim, bez ičije podrške, već uz sopstvena sredstva i ambicije, selo Vrmdža podno planine Rtanj postalo je svojevrstan fenomen kada je u pitanju naseljavanje. Da li je u pitanju privlačna moć čuvene planine ili neka druga motivacija, o tome će se još dugo govoriti, ali u tom selu su bukvalno sve stare i napuštene kuće, njih nekoliko stotina, kupljene i prilagođene za život.

Male tajne uspešne proizvodnje kozjeg sira u Vrmdži

Kupci su uglavnom mlađi i obrazovani ljudi iz Beograda, Novog Sada, Niša i drugih većih gradova, a u poslednje vreme ima i stranaca koji su u Vrmdži pustili korene. Među ukupno 470 stanovnika, što je dvostruko više nego pre nekoliko godina, značajan je broj informatičara, preduzetnika iz oblasti poljoprivrede, doseljenika koji se bave turizmom, ugostiteljstvom, umetnošću i najrazličitijim zanatima…

Model Vrmdže, na osnovu potencijala i posebnosti koje imaju brojna sela na prostoru Srbije, realno je očekivati da zaživi, a tamo gde zastane – da bude poguran, jer bez „živog“ sela nema uspešne poljoprivrede, odnosno proizvodnje hrane. Pa ni slatkog ili kolača od šljiva.

A klimatske promene i dalje će nam se smejati u lice sve dok im ne pripretimo adekvatnim merama. Ako one ostanu samo na papiru, među njima i pomenute dodole, loše nam se piše. Neka istraživanja i procene govore da bi već naredne godine „El Ninjo“ mogao da skrene pažnju na svoju drskost!!!