„Lepo je biti veliki u svojim očima, ali ne zaboravite da i drugi imaju oči“. Ovaj aforizam, bolje reći dobra misao Lele Milosavljević, na najbolji način podvlači crtu ispod velikog studenstkog protesta „15. za 15“ koji je održan prošle subote u Beogradu. Oni koji su danima recitovali, mislim na veliku grupu takozvanih medija, neodgovornih političara opšte prakse i svakoraznih analitičara da je u pitanju nakakav dan „D“ koji će biti okupan u nasilju i krvi, nije se dogodio. Među lošim vestima su samo one da je tokom protesta 56 lica povređeno dok je nih 31 privedeno. Takav rizik nosi svaki veći sportski događaj, festival piva ili primera radi trube u Guči…Dakle, niko nije odsvirao kraj, u simboličkom smislu, jer utakmica vezana za ispuljnjenje studentskih zahteva, kako oni tvrde, još nije završena.

Inače, licitiraće se još dugo o broju učesnika tog skupa, koji je po mnogim procenama, bio jedan od najvećih u novijoj istoriji Srbije i Beograda. Po onome što je zbrajao Arhiv javnih skupova na gradskim trgovima i ulicama 15. marta bilo nekoliko stotina hiljada građana.

Više od istog autora

KO JE „ZAPALIO“ ŽITO?

Kolumne

28/02/2025

SRETENJSKE MAGLE I VEDRINE

Kolumne

20/02/2025

KOŽNI MANTILI

Kolumne

10/10/2024

Ta brojka jeste spontana, moćma i fascinatna, ali od nje su bile mnogo jače poruke učesnika vezane za vladavinu prava, nezavistan rad institucija, preuzimanje odgovornosti za rad u javnom interesu, solidarnost, empatiju i građansku pristojnost što mladi vide kao krovnu konstrukciju zajednice u kojoj žele da rade i žive. U toj misiji nikoga nisu povredili, naružili ili primoravali da menja sopstveni stav.

Šta više, oni ne odbijaju pomoć i savete starujih i iskusnijih, ali zbog najgorih karika u našoj zajednici, a to su poltronsko-štetočinski mediji, ta okolnost predstavlja se kao nemoguća misija. Oni su smetnuli sa uma da su ta deca od juče, već danas ljudi.

KONJSKE SNAGE POGNUTIH GLAVA

U ovoj kolumni preskočiću nemili događaj prevremenog završetka protesta, jer se pojedinosti u vezi sa tom oklonošću još utvrđuju. Međutim, ne može se zaobići činjenica da su pomenuti skup obeležeil traktori kao simbol rada u poljoprivredi. U Beogradu ih je navedenog dana, ali i koji kasnije, bilo više nego na nekom od najvećih domaćih, regionalnih ili međunarodnih sajmova agrarne mehanizacije.

Ovo se desilo posle decenija zabrane da se na sopstveni pogon kreću ulicama glavnog grada. Obrazloženja su bila zbog bezbednosti saobraćaja a nije se krio ni razlog da bi se izbeglo prljanje gradskih ulica. Ko je i zbog čega odlučio da sa traktorima „dekoriše“ grad pre i tokom studenstkih protesta tek će se utvrđivati i analizirati.

Ako je njihov raspored u nekoliko špalira duž ograde Pionirskog parka u kojem su se nalazili „studenti“ koji hoće da uče a u neposrednoj blizini i dve značajne države institucije Narodna Skupština i zgrada Predsedništva, trebali da ih štite to nije ništa drugo nego dodatno zbunjivanje. Zar, pored toliko bezbednosnih službi i njihovih sredstava traktore, među kojima je bilo dosta dotrajalih i neuglednih, koristiti u tu svrhu?

Ostaje još i sumnja da su dovezeni u centar Beograda, kao kakva „kontra“ i odgovor poljoprivrednicima iz nekoliko udruženja, koji su od prvog dana podržavali sudente štiteći njihovu bezbednost upravo sa traktorima. Njihova parkirališta bila su u Kampusu univerziteta u Novom Sadu i ispred zgrade Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na veliko iznenađenje dopušteno im je da na dan studentskih protesta budu u centru grada.

DIMNE BOMBE

LUDISTIČKI NAPAD

Dodatnu zabunu, razočaranje pa i poniženje, ne samo poljoprivrednika, već svih građana i predstavnika agrarne zajednice, dogodio se tokom noći između petka i subote kada su „nepoznati“ vandali organizovano uništavali traktore. Na udaru su bili oni postrojeni kod Pionirskog parka na kojima su polomljena sva vetrobranska stakla, čupani menjači, kidani svi dostupni kablovi, sečene gume i sasvim nerazumno ispuštano gorivo iz rezervoara…

Takvo ponašanje, beleži istorija, događalo se početkom 19. veka u Engleskoj  kada su pod vođstvom Neda Ludda, nezadovoljni radnici lomili mašine smatrajući ih glavnim krivcima za svoje nevolje.

Bojim se da u pozadini „naših“ ludista koji su bez ikakvog osećaja za stid uništavali na desetine traktora stoji nešto drugo. Možda i treće? Međutim, tu sramotu ne može izbrisati bilo kakav „viši“ cilj, jer mašine koje obrađuju naše žitne, odnosno hlebne oranice, ni u najgorim scenarijima, ne zaslužuju takvo ponašanje prema njima.

Koliko god se pravili nevešti svaka zloupotreba u političke svrhe, pa to bilo i sa traktorima, završi se na loš način. Podatak da će vlasnicima 186 ovih poljoprivrednih mašina biti nadoknađeni troškovi za oštećenje dodatno nameće pitanje da li ih je neko od njih uzeo na „revers“ ili su oni sami želeli da se građanima Beograda pohvale sa svojim „konjskim“ sanagama?!

U najmanju ruku zbunjuje i izjava čelnika studenata iz Pionirskog parka, koji su ustvrdili, kako su ih upravo postrojeni u dva reda traktori, spasili od napada nasilnika. Zaboravili su da kažu kojih?

PODSEĆANJE

Ova tužna, bolje reći neprijatna, saga sa udarnom pesnicom poljoprivredne mehanizacije kratko nas je vratila u nedavnu prošlost kada je Beograd, odnosno njegova fabrika IMT na Novom Beogradu, bila među vodećim evropskim pa i svetskim proizvođačima traktora. Za nju je kao logistika radila trećina industrijskog kompleksa u Rakovici.

Samo u jednoj od Nesvrstanih zemalja Indiji godišnje je IMT isporučivao preko 10.000 traktora. Drugi kupci strpljivo su čekali na isporuke. Kada je stigla ekonomska tranzicija neko od „genijalaca“ koji su se pitali u ondašnjoj vlasti smatrao je da jednog takvog giganta treba skloniti, jer na tržištu tih mašina ima i previše i to po mnogo povoljnijim cenama od naših?!

Svilen gajtan IMT, uz neka fingiranja sa kompanijama iz Indije, brzo je zategnut i na njegovom prostoru niči veliki stambeno-poslovni objekti. Betonski kvadrati, navodno, donose veću dobit svima…

Po podacima nedavnog popisa stanja u poljoprivredi, konkretno traktori, u večini gazdinstava su „vršnjaci“ sa njihovim vlasnicima. Dovoženje u Beograd tolike silesije simbola rada u agraru imalo je i svojih boljih strana. Urbana mlađarija mogla je ne samo da vidi nego i opipa svaki traktor. Da se slika pored njega, ali situaciju su kao neku vrstu terapije iskoristili i mnogi egzibiocinisti i njima slični profili, koji su se peli na njihove kabine i krovove veseleći se, izuzimajući skidanje odeće, kao da su na vrhu Mont Everesta.

POSTIĐENI TRAKTORI I TO SU STOJIČI IZDRŽALI !!!

…