Ovogodišnji rod strnih žita u Kolubarskom okrugu mogao bi da bude iznad proseka, a ako do žetve ne bude većih vremenskih nepogoda, pojedine sorte mogle bi da ostvare veoma dobre prinose. Ocenjeno je to na tradicionalnoj manifestaciji ‘’Dani polja strnih žita“, koju je organizovala valjevska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba.
Na oglednoj parceli poljoprivrednika Aleksandra Nikolića u Rađevom Selu kod Valjeva predstavljene su 34 sorte strnih žita iz četiri selekcijske kuće. Najzastupljenija je pšenica sa 24 sorte, dok su proizvođači imali priliku da uporede i četiri sorte tritikalea i šest sorti ozimog ječma. Ogled je i ove godine okupio brojne proizvođače, predstavnike semenskih kuća i stručnjake, koji su na licu mesta mogli da se uvere u stanje useva neposredno pred početak žetve.
Možda vas zanima
Prema rečima Snežane Stojković Jevtić, savetodavca za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj I stručnoj sluđbi u Valjevu, ovogodišnja proizvodna godina bila je specifična već od samog početka, jer je setva na mnogim gazdinstvima kasnila u odnosu na uobičajene rokove.
‘’Većina proizvođača setvu je obavljala tokom novembra. Razlog za to bilo je produženo zrenje kukuruza, koji je nakon sušnog perioda sporo otpuštao vlagu. Zbog toga su i berba kukuruza, kao i priprema zemljišta za setvu strnih žita, bili pomereni u odnosu na uobičajenu dinamiku. I sam ogled posejan je 6. novembra, nakon što su se stekli uslovi za kvalitetnu predsetvenu pripremu’’, objašnjava Stojković Jevtić.
Iako je setva obavljena kasnije nego što je uobičajeno, usevi su uspešno prezimili. Prema njenim rečima, zimski uslovi nisu ostavili značajnije posledice na strna žita.
‘’Golomrazice tokom zime nisu pričinile značajnije štete. Biljke su dobro ušle u zimu, a snežni pokrivač koji smo imali početkom januara dodatno ih je zaštitio od niskih temperatura. Istovremeno, sneg je obezbedio i određenu rezervu vlage u zemljištu, što je bilo veoma značajno za nastavak vegetacije’’, kaže naša sagovornica.
Tokom proleća na oglednoj parceli sprovedene su sve neophodne agrotehničke mere, a posebna pažnja posvećena je prihrani useva. Kako ističe Stojković Jevtić, jedan od ciljeva ogleda jeste da proizvođačima pokaže značaj primene savremenih metoda u proizvodnji.
‘’Prihrana je obavljena na osnovu N-min analize zemljišta, kojom smo utvrdili količinu pristupačnog azota u zemljištu i realne potrebe biljaka. Na osnovu tih rezultata određene su količine azotnih đubriva za prihranu. Cilj je da proizvođači vide koliko je važno da se količine đubriva prilagođavaju stvarnim potrebama useva, jer se na taj način smanjuju troškovi i postižu bolji rezultati u proizvodnji’’, navodi ona.
Obilaskom ogleda moglo se videti da se većina sorti nalazi u veoma dobroj kondiciji, sa dobro formiranim klasovima i bez vidljivih posledica vremenskih oscilacija koje su prethodnih godina često zadavale probleme ratarima. Posebno je zapaženo da na oglednoj parceli praktično nije bilo poleganja useva.
‘’Tome su doprineli i vremenski uslovi, ali i pravilno đubrenje, kao i sama genetika savremenih sorti. Današnje sorte su niže i otpornije na poleganje nego što su bile nekada. Upravo zato sada mnogo ređe imamo situacije da usevi stradaju usled obilnih padavina ili vetra’’, objašnjava Stojković Jevtić.
Dodaje da je ovogodišnja vegetacija tekla uglavnom uobičajenim tokom, bez većih odstupanja koja su obeležila pojedine prethodne sezone.
‘’Imali smo godina kada je vegetacija žurila dve do tri nedelje, pa čak i čitav mesec u odnosu na prosek. Ove godine to nije slučaj. Biljke se razvijaju u skladu sa očekivanim rokovima i za sada nema većih odstupanja u odnosu na ono što smatramo normalnom proizvodnom godinom’’, ističe Snežane Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo.
Protekle jeseni u Kolubarskom okrugu ukupno je zasejano 13.903 hektara pšenice, 4.144 hektara ječma, 926 hektara tritikalea, 726 hektara ovsa, 138 hektara raži i 136 hektara ostalih strnih žita.
Dobra očekivanja pred žetvu imaju i proizvođači. Dragan Ikić iz Babine Luke kod Valjeva, koji pod pšenicom ima oko osam hektara, kaže da usevi trenutno izgledaju veoma dobro.
‘’Ova godina, po mojoj proceni i onome što čujem od kolega, za sada izgleda izuzetno dobro. Pšenice su vrhunske i nadam se da će tako ostati do žetve. Samo da ne bude nevremena i drugih nepogoda.
Pod pšenicom imam oko osam hektara, a redovno dolazim na Dane polja kako bih video kako su se pokazale pojedine sorte i da li ima nešto novo što bi moglo da se nađe na mom gazdinstvu. Ove godine očekujem da žetva počne u uobičajenom roku, za dve do tri nedelje, a ako vreme posluži, na boljim parcelama očekujem prinose od sedam do osam tona po hektaru – kaže Ikić.
Jedan od ciljeva manifestacije jeste da proizvođači na jednom mestu uporede osobine različitih sorti i lakše odluče koje će gajiti naredne sezone. Prema rečima Stojković Jevtić, interesovanje za proizvodnju pšenice poslednjih godina raste, pre svega zbog klimatskih promena i sve većih rizika u proizvodnji kukuruza.
‘’Prošle jeseni površine pod pšenicom bile su oko 15 odsto veće nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Proizvođači se prilagođavaju novim uslovima. Ozima žita su se pokazala kao stabilnija proizvodnja, sa manjim ulaganjima i manjim rizikom u odnosu na pojedine druge ratarske kulture. Zato se sve više njih odlučuje da deo površina preusmeri na pšenicu’’, navodi ona.
Kada je reč o očekivanim prinosima, procene su ohrabrujuće, iako će konačnu reč dati žetva.
‘’Ne očekujem rekordne prinose, ali očekujem dobar rod. Moja procena je da će prosečan prinos na nivou ogleda biti oko šest tona po hektaru, dok će pojedine sorte ostvariti i značajno više rezultate’’, kaže Stojković Jevtić.
Prema trenutnom stanju useva, žetva ječma mogla bi da počne već za desetak dana, dok se početak žetve pšenice očekuje u uobičajenim rokovima, krajem juna i početkom jula, u zavisnosti od sorte i lokaliteta.
Nakon žetve uslediće merenje prinosa i analiza kvaliteta zrna svake sorte. Dobijeni rezultati biće predstavljeni proizvođačima i poslužiće kao osnov za preporuke pred predstojeću jesenju setvu, kako bi ratari mogli da izaberu sorte koje su se u uslovima Kolubarskog okruga pokazale kao najprilagodljivije i najisplativije za proizvodnju.
Komentari