Najprofitabilnija domaća voćka malina još jednom je pre vremena pocrvenela. Kada se to desi onda je u pitanju kakva vanredna okolnost ili boja stida, koja je doduše odavno potisnuta iz javnog prostora. Kako bilo, malo kome će od te „pojave“ biti neprijatno.

Uostalom, nedavno objavljenu informaciju da je pošiljka smrznutih malina iz Srbije namenjena za tržište u Francuskoj zaustavljena zbog dvostruko veće količine teškog metala kadmijuma, nije u medijima očekivano odjeknula. Kao da je neko želeo da sakrije tu vest, nesvestan da bi ponavljanje iste greške bilo preskupo za naše malinare.

Možda vas zanima

Ne pamti se decenijama – Kako je 2025. godina uništila voćarsku proizvodnju

Voćarstvo

21/01/2026

Malinari između nade i neizvesnosti – hoće li NOVA pomoć države skladištarima doneti stabilnost?

Voćarstvo

06/11/2025

Ali većinu piskarala, svih formata, više zanimaju dešavanja iz političkog brloga uz neartikulisane graje o prevremenim izborima i kadrovskim „kastinzima“ koji se niti jedu niti prodaju. Nemaju ni ukus, a još manje miris.

Da podsetimo, nepotkupljivi sistem za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane RASFF, koji koriste zemlje Evropske unije, zaustavio je pošiljku smrznutih malina namenjenih za francusko tržište. Neke agencije su prenele i za belgijsko, ali svejedno razlog je isti. U plodovima malina utvrđeno je dvostruko veće prisustvo kadmijuma nego što je to dozvoljeno u zemljama EU.

PRANJE REEKSPORTOM

Kadmijum kao teški metal Svetska zdravstvena organizacija svrstava u kancerogene supstance. On se kod ljudi prilikom konzumiranja maline, ali i nekog drugog voća, zadržava u bubrezima i jetri, dok njegovo izlučivanje traje jako dugo, od 10 do čak 30 godina. Samo ovi podaci govore da se radi o ozbiljnom problemu koji se mora staviti pod punu kontrolu.

Nameće se pitanje kako kadmijum dospeva u plodove malina? Najčešće kontaminacijom zemljišta, nekontrolisanom upotrebom agrohemije, a uticaj ima i eventualna blizina zasadima pod ovom voćkom većih industrijskih zagađivača. Dodatni rizik u svemu navedenom je izostanak stalnih preventivnih kontrola svih parametara bitnih za razvoj biljaka, kao i konsultacije sa zaposlenima iz Poljoprivrednih stručnih službi.

Po našem starom običaju u ovakvim situacijama „razvijaju“ se filmovi svakakvih teorija zavere, od kojih pojedine mogu biti čak i blizu istine. U navedenom slučaju u startu njegovog otkrivanja posumnjalo se na malinu koja je izvezena, ali i nije proizvedena u Srbiji. Na loš glas dospela je putem reeksporta koji je inače u ovom poslu prisutan, dozvoljen, ali i slabo kontrolisan.

Bez obzira na sve priče, procene i zvanične informacije, sa malinom se nije poželjno igrati. Od te voćke živi, odnosno ekonomski egzistira više hiljada malih i srednjih gazdinstava, kao i brojni hladnjačari i sezonski radnici. Sa druge strane, za državu Srbiju to je i dalje jedan od najznačajnijih izvoznih potencijala.

Za kadmijum u malinama iz Srbije nisu krivi domaći proizvođači: sporna pošiljka bila reeksportovana?

SADNICE „AHILOVA PETA“

Malina za kojom mnoga tržišta čeznu, a neka i „luduju“, svoju neodoljivost pokazuje još od vremena kada se gajila kao ukrasna biljka. To je bilo bezmalo pre 200 godina. Ukus, aroma, boja i brojne nutritivne vrednosti upravo je čine lepom i zavodljivom voćkom.

Međutim, stručnjaci poodavno upozoravaju da je lepota često krhka. Konkretnije, naglašavaju da naši malinari moraju ozbiljno da se angažuju na dopuni, osvežavanju i promeni njenog sortimenta. Iako kontinuirano „beži“ ka sve većoj nadmorskoj visini, njena ranljivost i osetljivost ostaju. Praksa je pokazala da najmanja klimatska promena ili pojava biljnih bolesti ugrožavaju zdravstveno stanje i funkcionalni opstanak te voćke.

U pozadini svega je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, odnosno sadnica. To je „Ahilova peta“ ove voćke. Nije ništa novo da se umesto sertifikovanih sadnica sve češće, što bi rekli ratari, koriste one „sa tavana“, odnosno samonikle u starim zasadima. Isto tako, proizvodnja, uvoz i promet sadnog materijala odavno su izmakli svim kontrolama zbog čega imamo lošu situaciju na terenu.

BILJKE NA LOMAČI

U visokotiražnim novinama još pre 20 godina pisao sam o nevoljama jednog mladog i ambicioznog preduzetnika i poljoprivrednika iz sela Stubo kod Valjeva, koji je bio prinuđen da spali na lomači, po naređenju inspekcije, 10.000 dvogodišnjih sadnica malina. Razlog za takav epilog bio je u tome što su sadnice bile zaražene neizlečivim rakom korena, iako ih je kupio kao zdravstveno ispravne.

On je bio, najverovatnije, prvi malinar u Srbiji koji je odlučio da ovu voćku gaji u plastenicima sa namerom ranijeg zrenja i ponude crvenih plodova na tržištu. Kao logistiku sagradio je i mini hladnjaču i još neke sadržaje koji prate takav način proizvodnje.

Međutim, vrlo brzo mu se sve srušilo kao kula od karata. Pre svega jer je dobio višegodišnju zabranu formiranja zasada na zemljištu iz kojeg su iščupane i spaljene zaražene sadnice.

Kada je izašao na teren tražeći pravdu, odnosno obeštećenje, jer je sadnice kupio iz registrovanog rasadnika kao zdrave, naišao je na bezbroj prepreka, birokratske drskosti, nerazumevanja, nepoštovanja, pa čak i izostanak konkretnije podrške od „svog“ resornog Ministarstva.

Posle dugog sudskog „ćeranja“, uz nepobitne dokaze potvrđeno je da je bio obmanut i prevaren, da bi na kraju dobio novčano zadovoljenje sa kojim je jedva uspeo da izmiri troškove za advokata. Sve ostalo je otišlo u ajtaš.

Na ovaj slučaj podsećam upravo sa namerom da ilustrujem koliko sadni materijal, u konkretnom slučaju maline, može da zagorča i iskomplikuje rad i život svakog ko napravi grešku. Nenamernu ili podmetnutu.

KUKAVIČJA JAJA

Inače, skoro da je neverovatan podatak koji su saopštili stručnjaci za voćarstvo, da kod nas ne postoji ni jedan zdrav zasad „polke“ koji nije zahvatio bakterijski rak korena. Ova sorta maline je duže vreme na dobrom glasu kod proizvođača koji o tom problemu skoro da i ne govore. Mnogi i ne znaju.

Upozorili su da mnogi proizvođači gaje takozvane maline mutante, tačnije biljke koje zauzvrat ne pružaju ono što se od njih očekuje. Plodovi su sitni, nepravilnog oblika, a razlike postoje u boji i ukusu, čime su proizvođači dovedeni u situaciju da takve maline niko neće ni da kupi niti otkupi.

Pored „polke“, sorta o koju su se opekli mnogi proizvođači je mađarska „fertodi zamatos“, koja je trebalo da zameni „vilamet“ i „miker“, jer bolje podnosi kisela i teža zemljišta, ali ni ona nije ni izbliza ispunila očekivanja.

I pored dobrih karakteristika zbog čega su je prihvatili mnogi voćari sa područja zapadne Srbije, ispostavilo se da ima sakriveni feler.

Stručnjaci su detektovali problem i objasnili da je nastao zbog pogrešne procedure i nepravilnog tretmana sadnog materijala, zbog čega su od te sorte, koja je trebalo da nadomesti prazninu nastalu sa dve omiljene sorte, dobili razočaranje. Plodova nije bilo ni za slatko.

Dakle, upozorenja i iskustva sa terena treba da služe za nauk i opomenu da prilikom proizvodnje, uvoza i prometa sadnog materijala treba poštovati međunarodno priznate protokole. Ovo zvuči i stručno i knjiški, ali deficit kvalitetnog domaćeg i uvoznog sadnog materijala pravi, na početku manje, a dugoročno velike probleme za uspešniji zamah naših malinara.

GAJENJE MALINA JE VEŠTINA, POSVEĆENOST, STALNO UČENJE, SLUŠANJE ONIH KOJI VIŠE ZNAJU, LJUBAV, FILOZOFIJA I NAČIN ŽIVOTA, A NE SAMO PUNE GAJBICE I JURNJAVA ZA PROFITOM. NA TO NE UPOZORAVAJU SAMO STRUČNJACI, VEĆ I SAME KRHKE LEPOTICE!!!

…