Po mnogim procenama, posebno u vremenima potrošačkog društva i liberalno-korporativne ekonomije, sve se pretvorilo u neku vrstu „igre“ brojevima. Na tu okolnost nije imuna ni poljoprivreda. Upravo uoči ovogodišnje sezone berbe najprofitabilnije domaće voćke maline sve pršti od brojeva. Ko zna da ih čita može videti da među njima ima onih pravih i realnih, ali i sakrivenih pa i onih za proizvodnju zbunjivanja. Čak i bolje upućeni u domaću voćarsku produkciju ne razumeju najbolje podatak da će u srpskom malinogorju ove godine biti ubrano 15.000 tona crvenih plodova. To je, primera radi, u odnosu na prošlu sezonu, koja po ničemu nije bila bolja, skoro pet puta manje.
Ova informacija, odnosno procena nije u javnost stigla iz kakve krčme ili zadružne kafane, već ju je podelio Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije. Podsetio je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku lane ubrano 82.557 tona maline, a u rekordnoj 2018. preko 100.000 tona.
Možda vas zanima
CENE I DILEME
Šta onda da radimo sa „gajbom“ od 15.000 tona? Bez ikakve ironije to nije mala količina, naravno ni impresivna. Na osnovu prethodnih iskustava sve navodi da je u pitanju „tiket“, odnosno kalkulacija koja se pravi uoči ovogodišnje berbe. Ona bi u nižim predelima trebalo da počne za desetak dana, a u malinjacima na višoj nadmorskoj visini koju nedelju kasnije.
I upravo Dobrivoje Radović kazao je da bi na sve okolnosti, uključujući i troškove proizvodnje, početna akontna otkupna cena trebalo da bude 550 dinara za kilogram. Što se tiče konačne cene, na nju će se sačekati do obračuna posle izvoza.
U prošloj godini prosečna otkupna cena bila je 450 dinara, da bi u konačnom obračunu proizvođači dobijali od 600 do 620 dinara po kilogramu. Priznaćete da ovo nije nikakva drastična razlika u odnosu na očekivanja u ovoj sezoni.
S obzirom na mraz koji tokom proleća nije zaobišao malinare iz Poljske, nešto slabije prinose u Čileu, hronične probleme sa proizvođačima u Ukrajini i Meksiko koji se opredelio za sortimente koje isključivo tržištu isporučuje kao sveže plodove, mnoge brojke za naše proizvođače i izvoznike mogle bi da budu bolje od očekivanih.
FIKTIVNI ZASADI
Ponovo da se vratimo na gabarite domaćeg malinogorja koje se prema podacima iz registra strukture poljoprivrednih useva prostire na 24.000 hektara. Međutim, iskusni malinar i predsednik Asocijacije ove voćke procenjuje da u Srbiji pod zasadima maline nema više od 10.000 do 11.000 hektara. Lično znam da se dosta dugo licitiralo sa površinom od 13.000 do 15.000 hektara.
Razlika u odnosu na zvanični podatak nije mala, radi se o nekoliko hiljada hektara, što stvara sumnju da su upravo te površine „pokriće“ za sve prisutniji reeksport, a uočeno je da su na mnogim livadama i mestima koja nisu za uzgoj te voćke one zasađene. To takođe prati i sumnja da je najverovatnije u pitanju simulacija za dobijanje subvencija i drugih podsticaja.
Dakle, posle „našminkanih“ oranica pod „gustom“ vegetacijom sa nekom od ratarskih kultura, koje su pre koju godinu razotkrili satelitski snimci, više hiljada fiktivnih krava, koje su „izbrojali“ stočari iz centralne Srbije i Šumadije, po svemu sudeći u to kolo uhvatili su se i lažni malinari?!
Na te devijantne pojave nije otvorena nikakva zvanična „sezona lova“ od strane kontrolnih i njima sličnih službi. Oni će, zbog mira u kući, „izgurati“ i ovu sezonu, dok će u javnost iznete brojke i procenti nastaviti da zbunjuju neobaveštene proizvođače, ali i potrošače. Zvaničnici i njihovi pratioci još jednom će ustvrditi kako će ponuda i potražnja sve neravnine „ispeglati“ i izneti prave podatke.
Počela berba „crvenog zlata“: Prve maline stigle na pijace, rod i cena ulivaju optimizam!
NIKO NEĆE DA BROJI
Međutim, iako resorno Ministarstvo pokušava da u mnoge sektore kompleksnog agrara uvede red, i dalje je mnogo određenih nelogičnosti, nepotpunih podataka i drugih nejasnoća koje doprinose stvaranju svakoraznih sumnji u njegovim statusnim, ali i novčanim tokovima. Jednostavnije rečeno, niko neće da broji, posebno ako to nije u prisustvu „dva“ svedoka.
Kada je u pitanju malina kao najprofitabilnija domaća voćka koja u izvozu ostvaruje značajne finansijske efekte za državu i njen BDP, trebalo bi da se precizno znaju ne samo hektari, već i ari pa i broj sadnica, a kod prinosa uz tone i svaki kilogram. Naravno, sortiment i druge pojedinosti. U protivnom ulazi se u vašarsku statistiku od koje imaju korist samo oni koji ignorišu zakonske i druge propise u poljoprivredi.
Doduše, nekada se to čini i tendenciozno, jer slika o manjoj proizvodnji atraktivnog voća među kojim je i malina povećava njegovu cenu. Podstiču se i uvoznici i trgovci da „pojačaju“ snabdevanje domaćeg tržišta i slično.
REALNI PROBLEMI
Međutim, uz sve moguće „kombinacije“ ne treba isključiti ni realne probleme koji prate ovu proizvodnju. Tako ne treba zanemariti da je petostruko manji rod malina, koji se očekuje u ovoj godini, posledica posustajanja pa i odustajanja proizvođača. Njihov veliki problem je postala berba, jer ako vlasnici malinjaka od 50 i više ari nemaju ispomoć članova porodice, najveći deo zarade otići će na isplatu nadnica sezonskim radnicima.
Kao problem nameću se i potrebe za stalnim ulaganjima u agrotehniku i adekvatna sredstva zaštite, a neretko, po zahtevima tržišta, promena sortimenta. Veliki problem je i sa navodnjavanjem plantaža, posebno u brdsko-planinskim terenima gde je maline najviše, jer naprosto na tim visinama, zbog klimatskih promena, skoro da nema vode…
SA BROJKAMA OPREZNO
Nije mi bila namera da pravdam malinare zbog najavljenog drastično umanjenog roda. Svi koji bolje poznaju ovu proizvodnju dobro znaju da ona košta, traži punu posvećenost onih koji su u nju uključeni, ali i podršku resornog Ministarstva i države. Nije ona izostala, ali ni niko se nije pretrgao, posebno kada su u pitanju nove ideje i trendovi koji bi trebalo da prate ovu atraktivnu i traženu voćku.
S obzirom na to da imamo vrsne stručnjake za voćarstvo, naravno i za malinu, dokazane institute i škole, nečija opuštenost se mora uznemiriti. Ko će to uraditi širok je opseg od samih proizvođača do tržišta, a možda i veštačke inteligencije?! „Berbe snova“ ima samo u pozorištu.
MEĐUTIM, „IGRE“ BROJKI NI TADA NEĆE PRESTATI, JER ONE ISKAZUJU INTERES KAKO BRŽE I BOLJE ZARADITI, ALI I KAKO NAPUNITI BISAGE UZ POMOĆ PODVALA, SIMULACIJA ILI NEKIH DRUGIH PREČICA. SA BROJKAMA TREBA BITI OPREZAN U SVAKOM POSLU, POSEBNO ONOM OD KOJEG OČEKUJETE MNOGO. NAJVIŠE!!!
…
Komentari