Domaća poljoprivreda još uvek, u značajnoj meri, zavisi od sezonskih radnika. To se prvenstveno odnosi na voćare i povrtare, ali delimično i na ostale grane agrara bez obzira što su u sve umešale prste visoke tehnologije i veštačka inteligencija. Mnogi poljoprivrednici bez sezonaca nisu u stanju da svoje poslove završe uspešno. Ima već robota koji znaju da se usprave pa i čučnu u stavu za branje voća, ali postoji nešto što se zove odokativna procena, iskustvo, dodir i nežnost. Zbog toga se pred svaku novu sezonu otvara neka vrsta „lova“ praćenog sa strahom hoće li biti dovoljno te vrste radne snage. Tako je počela i ova godina, ali uz jedan dramatični paradoks kako u Srbiji ne nema, već neće niko da bere voće ni za nadnicu koja se kreće i do 6.000 dinara.

Iako je ovo informacija koja zvuči kao kakva senzacija, ona sadrži dosta istine. Naprosto, pravi sezonci, od 25 do 55 godina starosti, nisu više ono što su do skoro bili. I oni se menjaju. Doduše, ne traže svoje sindikate i druge organe za pregovore sa poslodavcima, već uz dodatne informacije i napor pristupaju najrazličitijim prekvalifikacijama gde vide lakšu zaradu. Oni koji su ostali dosledni poljoprivredi odlaze na rad kod farmera u inostranstvu.

Možda vas zanima

Domaća jagoda kasni, ali cena već pada: uvoz kvari sezonu na startu!

Voćarstvo

02/05/2026

KRHKE LEPOTICE

Kolumne

11/05/2026

Međutim, da ne širim defetizam i lošu sliku, ipak još uvek ima onih koji su spremni kao i onih koji su se navikli na berbu voća i slične kampanjske poslove. To su ljudi do 70 ili u najboljem slučaju 60 godina života, koji povremenim poslovima ispomažu svoj budžet. Da budem precizan, u pitanju su penzioneri, u većem broju žene, sa boljom kondicijom i bez pridruženih bolesti za koje je sezonska nadnica veliki izazov. Pa, često, i spas.

MLADI ODOŠE U KONOBARE I VOZAČE

Sve donedavno reč sezonac prvenstveno je asocirala na radno angažovanje u poljoprivredi. Ali kretanja i promene u drugim privrednim granama i delatnostima dovela su do bitnog obrta. Bilo je godina kada su se zidari, tesari, keramičari, konobari ili kuvari više tražili nego inženjeri ili lekari.

To se može videti i u današnjim oglasima u štampi gde niko iste ne raspisuje zbog potrebe za rukovodiocima već za fizičkim radnicima.

Samo ovog leta za turističku sezonu u Hrvatskoj i Crnoj Gori, biće angažovano blizu 90.000 pretežno mlađih osoba iz Srbije. U pitanju su poslovi iz sektora ugostiteljstva i usluga gde je najviše konobara, kuvara, spremačica, pomoćnih radnika i prodavaca.

Od njih jedna trećina su bili potencijalni sezonci za poslove u našoj poljoprivredi, ali uz pomenutu prekvalifikaciju oni su videli svoje šanse na nekim drugim destinacijama.

I pored odlaska gradske i prigradske mladeži u konobare, njihovi vršnjaci sa sela, po svedočenju meštana, napuštaju imanja i odlaze u veće gradove i inostrane zemlje da rade kao vozači kamiona, ipak u Srbiji ima zavidan broj slobodnih ruku za poslove u agraru.

Ipak, neizvesno je koliko od njih ima i motiva da preko leta mesec ili dva zavrne rukave? Ako se u medijima pojavi priča sa mogućnostima dobre zarade, ne prođe dugo vremena da ne usledi i informacija kako sezoncima nisu isplaćene dnevnice i da im uz sve to neki bahati gazda poručuje da se od te zarade oproste.

Uz guranja u prve redove penzionera, osoba kojima je to jedini ozbiljniji prihod, odnosno sa takozvane socijalne margine, a u poslednje vreme i stranaca iz nekih dalekih zemalja, najbolje govori da su sezonci, nažalost kao i poljoprivreda, jedna od pretposlednjih rupa na svirali. U situacijama globalne borbe za svaki kilogram hrane to je nebriga i nepoštovanje te karike i domaćem agrarnom lancu.

SPECIJALNI LETOVI

Podsećam, u vreme pandemije kovida kada je smanjeno svako kretanje građana iz nekoliko visokorazvijenih poljoprivrednih zemalja Evrope, organizovali su specijalne avionske letove sa kojima su sa prostora Balkana odvozili sezonske radnike u Španiju, Francusku i Italiju kako bi izbegli velike probleme po pitanju branja voća i sabiranja letine.

To najbolje govori koliko je njima stalo do te vrste radne snage i koliko je na kraju cene. Sličnu ekskluzivnost sezonci ne mogu očekivati od naših poljoprivrednika. Ovde se sve vrti oko visine dnevnice, odnosno nadnice, prevoza i smeštaja kao i ažurnosti isplate zarađenog novca.

Za kadmijum u malinama iz Srbije nisu krivi domaći proizvođači: sporna pošiljka bila reeksportovana?

Međutim, i taj standardni okvir u poslednje vreme je „probijen“, jer tamo gde nema dovoljno sezonaca proizvođači su prinuđeni da se oslone na sopstvenu radnu snagu, pre svega na članove porodica, rodbinu ili slobodne komšije.

Taj način funkcionisanja je neefikasan i opterećen sa nervozom tako da jedan broj ozbiljnih proizvođača jagoda, malina, višanja i drugog voća smanjuje površine ili odustaje od tih poslova.

Nedavna informacija da su u Vranju domaće jagode duplo skuplje od uvoznih, obrazlaže se upravo sa uvećanim troškovima branja, do kojih dolazi zbog nedostatka sezonskih radnika.

NEKO SE „ČEŠLJA“

Činjenica je da je od pre sedam godina kada je uvedeno elektronsko prijavljivanje i evidentiranje sezonaca napravljena određena baza podataka sa kojima se mogu vršiti procene sa kojim potencijalom sezonske radne snage se raspolaže. Ponavlja se nekoliko godina da je u pitanju brojka od 109.000 osoba što nije ni malo, ali ni dovoljno.

Iz NALEDA (Nacionalne asocijacije za lokalni ekonomski razvoj) kažu da je uvođenjem sistema za elektronsko prijavljivanje sezonaca postignut značajan napredak u ovoj oblasti, ali i dodaju da je i dalje u sivoj zoni veliki broj lica.

Njihova zabrinutost zbog toga ima smisla, jer mnogi od njih u takvim okolnostima nisu osigurani niti im se uplaćuju doprinosi, a na gubitku je i država kojoj je u periodu od 2019. do 2026. godine na 109.000 radnika uplaćeno 2,3 milijarde dinara za porez i doprinose.

Međutim, postoje još neki birokratski štreberi koji bi pre NALEDA i sličnih asocijacija trebali da brinu i o tom segmentu u okviru domaćeg agrara. To je bez sumnje na prvom mestu resorno Ministarstvo i njegove službe, ako su kako se predstavljaju, servis neposrednim poljoprivrednim proizvođačima.

AKO SE NASTAVI PO STAROM OD SEZONACA NEĆE BITI NIŠTA. NEKO DRUGI ĆE IH „USISATI“, A MI ĆEMO NASTAVITI SA PRIČAMA KAKO DOMAĆE VOĆE, POVRĆE I DRUGE PLODOVE NIKO NEĆE DA BERE. NASTAVIĆEMO DA SE „ČEŠLJAMO“ SVE DOK SEZONCE NE ZAMENE ROBOTI. A TO ĆE, DA IZVINETE, POTRAJATI NEŠTO DUŽE!!!

…