Iako su se mnogi plašili, a neki priželjkivali, da se sve završi u stilu one narodne izreke „Ko sa decom konači, pomokren ustaje“ do toga nije došlo. Verujem da ni stariji brat Ustav, ništa ne bi zamerio „Studentskom ediktu“ koji je javno predstavljen na velikom skupu akademaca, srednjoškolaca, prosvetnih radnika i građana 1. marta u Nišu. U tako nešto će se uveriti svi koji su čuli ili pročitali u celosti tekst „edikta“ i njegovih osam odredbi, koje su zapravo ideje mladih, odnosno neki oblik totemskih stubova na koje bi trebala da se oslanja svaka savremena demokratska država. Da je sve to i utopija, lepo je čuti, jer dolazi od strane onih koji su budućnost naše zajednice.

Međutim, odredbe o slobodi, o državi, o pravdi, o mladosti, o dostojanstvu, o znanju, o solidarnosti i o budućnosti najbolje govore o ambicijama, iskrenosti, zrelosti i ljubavi prema državi u kojoj žive. Tokom kasnijih komentara i licitiranja koje odredbe su ostavile najači utisak na videlo je izašlo ono najvažnije da „edikt“ nije nikakav pamflet niti kakva politička parola, već ideja i sugestija  uz čije principe i vrednosti treba da temeljimo naše društvo.

Možda vas zanima

KO JE „ZAPALIO“ ŽITO?

Kolumne

28/02/2025

SRETENJSKE MAGLE I VEDRINE

Kolumne

20/02/2025

NIKO SE NE ŠALI

Kolumne

10/02/2025

ZEBNJA

Bojim se da će ambicije „edikta“ ostati, do daljnjega, samo dobra ideja i želja. To će uz studente najviše rastužiti poljoprivrenike koji su od prvog dana protesta bili u ulozi njihovih „anđela čuvara“ i nepopravljivih poštovalaca. Nemir i zeblju su uneli događaji sa prvog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije u kojoj je došlo do incidenata i nemilih događaja.

Poslanici opozicije ne mogavši da otrpe održavanje sednice uz 63 tačke dnevnog reda, jer su smatrali da vlada u ostavci nema kapacitet niti pravo na tako nešto, izuzev prihvaćenog sa obe strane Zakona o visokom školstvu i konstataciji ostavke predsednika vlade, pristupili su neprimerenom sprečavanju nastavka rada parlamenta.

Uz dimne bombe, drugu pirotehniku, jaja i prskanje iz aparata za protivppožarnu zaštitu napravili su haotičnu atmosferu tokom koje su povređene tri narodne poslanice kojima je bila potrebna medicinska pomoć.

Sednica je, ipak, nastavljena uz obilje neprimerenih uvreda i sa jedne i druge strane što je dodatno naružilo sliku parlamenta uz ukazivanje da politička situacija ozbiljno narušena. Šta će o svemu ovome reći građani nije teško pretpostaviti, jer su u domaćoj političkoj areni konflikti i neprijatnosti postale opšte mesto.

A studenti, ako ih gledamo kroz vizuru odredaba „edikta“ treba iz svega, pa i dimnih bombi kao novog „rekvizita“ u politici, da nauče lekciju i ubrazaju svoje odrastanje u novu genereciju državnih službenika koji će raditi u javnom interesu.

TROŠAK IMA OBLIK JAJETA

U jednom delu Srbije, odnosno njenih sela kokošja jaja su postala osnovna „municija“ za iskazivanje njihovog nezadovoljstva. Niko nije brojao, ali se procenjuje da je samo u selu Miločaju kod Kraljeva, na gradonačelnika Predraga Terzića i njegove saradnike koji su tu došli na sednicu lokalnog odbora, „ispaljeno“ na stotine jaja.

Bez obzira što su tamošnji živinari imali blagi minus, jer niko nikome nije naplaćivao jaja, takva situacija donela je im je i izvesnu dobit. Pre svega u moralnom smislu i čuvanju dostojanstva od razularenih partrokrata. Ipak, ovo kao i još jedan broj srpskih sela sve češće su poprište protesta i političkih razmirica koje ruže i uznemiravaju domaćine i njihove goste.

Posebna je priča što je u Miločaju, u nameri da se na pomenutoj sednici obezbedi maksimalan komfor i neka vrsta „gluve sobe“, angažovano više pripadnika policije nego što to selo ima stanovnika. To nije ni gubljenje mere i osećaja za sredinu u kojoj se obezbeđuje određen događaj, već najblaže rečeno bruka!

Dimna bomba, figurativno rečeno, bačena je na Dan žena (8. matra) i u Bogatiću, kada se privatno obezbeđenje a potom i policija uz punu opremu za razbijanje demonstranata, sukobilo sa tamošnjim poljoprivrednicima. Reč je o članovima udruženja „Naše mleko“ i za „Spas poljoprivrednika zapadne Srbije“ koji su sprečeni  da sa svojim dotrajalim traktorima uđu na Sajam poljoprivrede organizovan u toj opštini.

Na taj načih, kako je kazao Milan Pajić iz „Našeg mleka“, neko je pokušao da sakrije konkretno poređenje, sa kakvom mehanizacijom rade mačvanski poljoprivrednici, ali i da im predoči one traktore i druge izložene mšine o čijoj nabavci mogu samo da sanjaju.

Prednost i povoljnosti za njihovu kupovinu imaju prvenstveno njihove kolege bliske vlastima. Zanimljivo je da su, umesto državnih funkcionera i službenika kao i izostanka resornog ministra kojemu su, upravo oni, u julu prošle godine dali „otkaz“, sami su otvorili Sajam.

Na zboru građana i poljoprivrednika istog dana pristupilo se potpisivanju peticije za smenu kompletnog optinskog rukovodstva Bogatića.

ZBUNJENA REKA

U pet sela iz okoline Leskovca, imaju drugu nevolju. Oni 15 godina čekaju da se završe radovi na mostu preko Južne Morave kako bi mogli normalno na se kreću i funkcionišu. Sve to podseća  na priču iz vremena komunističke vlasti, kada je tokom neke kampanje meštanima jednog sela, ako ih podrže, obećana izgradnja mosta. Međutim, kada im je rečeno da oni nemaju reku i da im most nije potreban, prevejeni vlastodršci nisu se zbunili. Oni su im „čvrsto“ obećali da će im „dovesti“ i reku.

Šala na ovu temu nije informacija, da bi od nezakonito prisvojenog novca, osumnjičenih koji su uhapšeni po nalogu Posebnog odelenja VJT iz Beograda za borbu protiv korupcije, samo na dan 5. marta ove godine, mogla da se sagrade najmanje TRI mosta. Pa i onaj na Južnoj Moravi zbog kojeg su meštani tamošnjih sela morali u više navrata da blokiraju regionalni put Leskovac-Vlasotince, samo da bi skrenuli pažnju na svoj problem.

Upravo zbog navedenog paradoksa, odnosno korupcije, neodgovornosti, nemara i bahatosti sadržaji od javnog značaja, kao što su mostovi namenjeni za seljake, odnosno poljoprivrednike, grade se sporo, mrzovoljno ili nikako. Takvim ponašanjem zbunjuju se čak i same reke. Ko u takvim situacijama i okolnostima baca dimne bombe i medijske draperije, na sreću, sve jasnije se vidi!?

BEZ DIOPTRIJE

Dodatna dioptrija, uprkos svakoraznim dimnim bombama, ali i medijskim draperijama nije potrebna da bi se mogla jasno videti informacija da će izmenom Zakona o poljoprivredi i ruralnom prostoru svi paori koji faktički (stvarno) obrađuju zemljište bez obzira da li imaju rešenja o zakupu ili tapiju na vlasništo ostvarivati pravo na subvencije od 18.000 po hektaru.

Dakle, i nadležni kada hoće, nađu vremena i „ključ“, da urade nešto korisno za domaće paore.

Bilo bi takođe nekorektno, u ovom politički turbilentnom trenutku, zaobići podsećanje na nedavno održano 39. nezvanično svetsko prvenstvo u borbi gusana poznatije kao Gusijada u Mokrinu. Posle „nošenja“ u areni poput legandarnih Marka i Muse, skoro pola sata su se borili gusani Mistral i Spasoje.

Iskusniji Mistral, o kojem su se brinuli meštani Mokrina osmogodišnji Stevan i njegov otac Nenad Ognjanov, poneo je pehar pobednika. Mnogi iz publike navijali su za Spasoja, verujući da bi njegovao „krunisanje“ najavilo nekakve bolje dane.

Srećom ni ta dimna bomba nije napravila pometnju. Svi učesnici ovog događaja su se prisetili da: NAMEŠTENIH UTAKMICA IMAMO PREVIŠE!!!

…