Srpski agrar pripada onima koji stalno pokušavaju. Da poprave, isprave, unaprede, usklade i učine poželjnijim mestom za život i rad. To su potvrdili poljoprivrednici koji su tokom dugih februarskih protesta tražili, uz konkretne zahteve, da počne da se menja ukupni odnos prema njima. Da im resorno Ministarstvo i njegove službe budu servis, odnosno desna ruka, a ne grubi poslodavac i naredbodavac.
Nije tačno, kako se i dalje želi predstaviti, da su po raskrsnicama i ulicama tada džaba krečili i dangubili, jer neki od njihovih „pritisaka“ počinju da se realizuju. Pored donošenja kalendara za konkurisanje, odnosno javne pozive, krenulo se sa merama za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, a uveliko se radi i na Registru za državne podsticaje.
Možda vas zanima
Dakle, umesto svađa, ponižavanja i kinjenja proizvođača hrane, njihovih nepodobnih udruženja i istaknutih članova, sve više se osluškuju potrebe i donose mere za stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje bez tenzija i stresa.
Izrada Registra za podsticaje omogućila je predstavnicima resornog Ministarstva, prilikom predstavljanja svog jednogodišnjeg rada, da još jednom saopšte, ali i naglase kako je Srbija regionalni lider po izdvajanjima za poljoprivredu. Drugim rečima, želelo se reći da samo zbog te činjenice proizvođači hrane treba da budu zadovoljni i da nakrive kapu.
PREŠLI GRANICU SNOVA
Tako je javnosti saopšteno, naravno da čuju paori i komšije, da u Srbiji izdvajanja za poljoprivredu iznose 7,2 odsto nacionalnog budžeta, čime joj nema premca u regionu, tačnije na području većine republika nekadašnje Jugoslavije. Dugo vremena pet procenata bio je san i udaljenost kao svetlosna godina od probijanja tog „zvučnog“ zida.
Poređenja radi, Crna Gora iz budžeta za agrar izdvaja oko dva odsto, Bosna i Hercegovina dva procenta, Republika Srpska približila se tri, a u Severnoj Makedoniji to iznosi dva i po odsto budžeta. Slovenija i Hrvatska, koje su članice Evropske unije, iz nacionalnih budžeta za poljoprivredu izdvajaju – prva oko tri, a druga dva i po procenta.
Inače, kada su u pitanju zemlje članice EU, one pored novca iz nacionalnih budžeta imaju na raspolaganju i onaj iz zajedničkog fonda za agrar sa sedištem u Briselu. To su pozamašne sume o kojima bi najbolje mogli da posvedoče poljoprivrednici Mađarske, Poljske, Rumunije, Bugarske…
Što se tiče upoređivanja sa Crnom Gorom, BiH, Republikom Srpskom i Severnom Makedonijom, to nije nikakav značajniji reper, jer njihov ukupni poljoprivredni potencijal nije ni približan onom koji ima Srbija. Sa 5,1 milion hektara ukupnog poljoprivrednog zemljišta, od čega se obrađuje 3,5 miliona hektara, Srbija ima impresivnu površinu i za većinu zemalja EU. Doduše, druga je priča kolika produktivnost i zarada se ostvaruje po hektaru.
Zbog toga izdvajanje od 7,2 odsto iz nacionalnog budžeta ne treba da „opija“ ili „obara“ s nogu nikoga, jer u jednoj pretežno agrarnoj zemlji proizvodnja hrane je od strateškog značaja, kako za prehrambenu sigurnost, tako i kao šansa za dobru zaradu, ali i globalno pozicioniranje Srbije.
KONAČNO, REGISTAR
Bez obzira na značajno uvećanje agrarnog budžeta, iz kojeg najveća suma, od blizu 100 milijardi dinara, odlazi na subvencije i druge podsticaje, poljoprivrednici duži vremenski period pokazuju nezadovoljstvo. Najčešće zbog kašnjenja isplata, stalnih korekcija iznosa, puno nepoznanica i, uz sve to, previše administriranja.
U nameri da se uvede elementarni red, resorno Ministarstvo je odlučilo da formira, odnosno uvede Registar podsticaja. U tu aktivnost, savetodavno i stručno, uključena je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), sa ciljem da se na taj način omogući uvid u precizne podatke o broju korisnika podsticaja, odnosno državnih sredstava.
NALED predlaže javni registar podsticaja – da se zna gde odlazi 100 milijardi dinara za agrar!
Broj korisnika, odnosno gazdinstava, lična je karta Registra iz koje se mogu čitati druge pojedinosti, detalji i okolnosti – od visine i dužine podsticaja, saznanja o efektima te vrste podrške, do potencijalnih mogućnosti, kao i motivisanosti za nova ulaganja, odnosno unapređenja proizvodnje. Takođe, može se saznati i o onima koji nenamenski troše taj novac ili ga poistovećuju sa konobarskim bakšišom i slično.
NALED predlaže da registar bude elektronski i povezan sa platformom e-agrar, kako bi se omogućila bolja kontrola i sprečilo duplo finansiranje. Njegova je preporuka da se Registar podsticaja poveže sa drugim bazama resornog ministarstva, što bi pozitivno uticalo na poljoprivredne proizvođače koji, usled nedostatka poverenja i svakakvih zbunjivanja, nisu učestvovali u konkurisanju.
ZATVARANJE CRNE RUPE
Agrostručnjaci pak kažu da je, zbog velikog broja korisnika i raznovrsnih mera, sistem raspodele podsticaja složen. To je tačno, ali kada ne postoji precizan podatak o broju korisnika, ceo sistem je još složeniji, nefunkcionalan i vodi u zbrku, uz otvaranje mogućnosti za takozvani „lov“ u mutnom. Postaje pravi Eldorado za nastavak nekontrolisanog prisvajanja novca onima kojima ne pripada.
Inače, tamo gde nema preciznosti, primera radi o broju gazdinstava, onda su prazne priče o takozvanoj transparentnosti podele sredstava. Licitiranje da je pre dve godine u domaćem agraru bilo pola miliona gazdinstava, a sada između 250 i 300 hiljada – ta razlika između je pozamašna „crna“ rupa koju je teško zatvoriti i koja ima neodoljivu želju da usisava svaki dinar koji joj se primakne.
Očekivati je da službe resornog Ministarstva, uz podršku NALEDA, ipak nađu pravo rešenje i podsticaje kanališu i kontrolišu na efikasan način. Tome će se najviše radovati sami poljoprivrednici, kojima je svaki podsticaj od neprocenjivog značaja.
I još nešto – novac za subvencije, što se u pojedinim političkim epizodama moglo čuti, nije ničija dobra volja, već obaveza za podršku jedne od najbitnijih privrednih grana u državi. Sa njom se ne mogu porediti nikakvi „motači“ kablova, šivači farmerki ili nekontrolisana betoniranja i jurnjava za unosnim „kvadratima“…
U zemljama Evropske unije, koje su primer za ekonomske trendove, subvencije i podsticaji za poljoprivredu su standard. Neka vrsta „Svetog pisma“, iako i kod njih ima manjih ispada, odnosno na srpskom „kraduckanja“.
NEZAINTERESOVANI MRAZ
Sve globalne bure, mere, pretnje, strahovi da li će biti dovoljno goriva, mineralnih đubriva, bile su brige u drugom planu u odnosu na pitanje – hoćemo li ovo proleće pregurati bez mraza? Izuzimajući drugu polovinu aprila i ivanjički kraj, u kojem je pao sneg, svi drugi predeli prošli su bezbedno. Mraz je bio naprosto nezainteresovan. Pošteno govoreći, to će biti jedna od značajnijih „subvencija“ i podsticaja za naše poljoprivrednike, pre svega voćare, povrtare i ratare.
Kako procenjuju stručnjaci, u odnosu na prošlu godinu, kada je mraz prepolovio prinose u voćarstvu, u ovoj se mogu očekivati dobri, pa čak i rekordni prinosi pojedinih voćnih vrsta. Samo jabuka, kojih je u prošloj godini proizvedeno 335.000 tona, u ovoj će biti ubrano više za 100.000 tona. Doduše, i od toga može nekoga da boli glava, ali to će biti mnogo blaže nego kada, pre voćara, mraz obere plodove i njihovu zaradu.
SRPSKI AGRAR, IPAK PRIPADA ONIMA KOJI STALNO POKUŠAVAJU. TO JE ČINJENICA, ALI I VEŠTINA KOJA JE UŠLA U KALENDAR NJIHOVE ŽIVOTNE SUDBINE, OD KOJE NIKAKO DA POBEGNU. BEZ OBZIRA NA ONU NARODNU „KAD SE HOĆE, SVE SE MOŽE“!!!
…
Komentari