Nedostatak padavina već ostavlja posledice na pšenicu, ali proizvođače još više brine ono na šta ne mogu da utiču, a to je cena. Dok se očekuju manji prinosi zbog suše, otkupna cena pšenice ostaje na nivou od pre skoro dve decenije, uprkos višestruko većim troškovima proizvodnje.
Pšenica ove godine teško da će ostvariti očekivane prinose, smatra Bojan Mojsa iz Gaja. Kako kaže, posledice nedostatka vlage već su vidljive na usevu.
Možda vas zanima
„Ne mogu tačno da procenim koliki će biti pad prinosa, ali sigurno neće biti normalan. Klas je kraći, a vode nema. To će se odraziti na rod“, kaže Mojsa.
Cena niža nego 2008, a troškovi otišli u nebo
Iako na visinu prinosa proizvođači mogu donekle da utiču izborom agrotehnike, vremenskim uslovima i negom useva, cena je nešto na šta nemaju nikakav uticaj.
Mojsa podseća da se pšenica danas pominje po cenama od 21 do 22 dinara po kilogramu, što smatra potpuno neodrživim.
„To je smešno. Pšenica je 2008. godine vredela 23 ili 24 dinara po kilogramu. A kakve su tada bile cene goriva, đubriva i hemije, a kakve su danas? Sa cenom od 20 dinara mi nemamo nikakvu računicu“, ističe on.
Poslednjih godina mnogi proizvođači povećali su površine pod pšenicom, pre svega zbog sve češćih suša koje pogađaju prolećne useve. Međutim, ni prelazak na ozime kulture nije doneo očekivanu sigurnost.
Bežanje iz jedne kulture u drugu nije rešenje
Kako objašnjava naš sagovornik, nakon prošlogodišnjih problema sa kukuruzom mnogi poljoprivrednici počeli su da menjaju proizvodnju u potrazi za sigurnijim rešenjem.
Ipak, Mojsa smatra da poljoprivreda ne može da se vodi stihijski.
„Ne može danas kukuruz, sutra repica, pa prekosutra nešto treće. Mora da postoji red i plodored. Mi pšenicu sejemo na oko 30 odsto površina i držimo se plana. Ako danas poseješ nešto samo zato što trenutno ima bolju cenu, niko ti ne garantuje da će baš ta kultura dati rezultat“, objašnjava on.
Dodaje da jedna ili dve kiše u pravom trenutku mogu potpuno promeniti situaciju kod kukuruza, zbog čega odluke ne bi trebalo donositi isključivo na osnovu trenutnih tržišnih okolnosti.
Prostran tvrdi: Pšenici više nisu potrebne padavine – da li će se ratari složiti?
„Sa minusima nema opstanka“
Na pitanje da li bi dugogodišnja kombinacija suše, visokih troškova i niskih cena mogla da dovede do odustajanja od proizvodnje, Mojsa odgovara bez mnogo dileme.
„Nažalost, hoće. Koliko god mi voleli zemlju i proizvodnju, kada godinama praviš minuse, jednog dana dođe kraj. Ne možeš da opstaneš. Ili će banka da te proda ili ćeš sam odustati“, kaže on.
Prema njegovim rečima, problem nije samo u pšenici već i u drugim ratarskim kulturama, čije cene ne prate rast troškova proizvodnje.
„Nemoguće je proizvoditi po cenama kao pre 17 ili 18 godina. Sve je poskupelo – gorivo, đubrivo, hemija, život. A cena proizvoda je ostala gotovo ista. Tu nema teorije da se opstane. Guramo dokle možemo“, poručuje Mojsa.
Na kraju dodaje da bi bilo velika šteta da se poljoprivreda, koju naziva „jedinom fabrikom koja još radi“, ugasi zbog loše računice.
„Dao nam je Bog ovakvu zemlju i ovakvu lepotu. Šteta bi bila da se to uništi“, zaključuje Mojsa.
Komentari