Kakvo iskustvo, a još više, doživljaj. Grupa studenata „Šumadijskog marša“ koji su se uputili ka zbornom mestu u Kragujevac jednu noć je spavala u plastenicima. Iako je to izazvalo različite komentare pa i kritike sa tim se nisu slagali studenti koji su kazali da plastenici gazdinstva „Dr Čupić“ u Sopotu, nisu apartmani sa pet zvezdica, ali da su se i pored toga uz tvrd san u njima lepo odmorili. Poljoprivrednici su ovu situaciju preveli na svoj jezik, odnosno procenili kako će biti rodna godina. Možda je ovo i novi turistički trend u ruralnim područjima?! Ko bi ga znao, jer mladima je u kodu da pokreću, najavljuju i otkrivaju mnogo toga na šta stariji i tradicionalisti ne obraćaju pažnju.

Inače, sabor studeneta „Sretnimo se na Sretenje“ u Kragujevcu, pokazao je da Srbija, pored zlata, litijuma, bora i drugih plemenitih ruda i minerala ima i dijamante. To su, nema sumnje, njeni studenti, srednjoškolci i ostale omladinske populacije koje su na pomenutom skupu pokazale visok sjaj, lepotu, neočekivanu zrelost, osećaj za meru, građansku pristojnost, privrženost i poštovanje svoje zajednice, solidarsnost i empatiju…

Na tom velikom skupu nije registrovan ni jedan incident a onaj njegov deo koji je imao karnevalsku atmosferu, boje i zvukove budio je optimizam i verovanje u neke harmoničnije dane i godine. A tako nešto, poručili su, ostvarljivo je samo ako budemo, SVI, poštovali Ustav i zakone ove zemlje.

NAMRGOĐENA VLAST

Iako je istog dana na Sretenje u Sremskoj Mitrovici održan veliki skup u organizaciji vladajuće SNS stranke i njenih koalicionih partnera, kod studenata se nije osećala nikakva zavist, netrpeljivost i slične „zazubice“. Svako je u okviru svojih ubeđenja, razloga i ambicija iskazivao lične stavove i kolektivno raspoloženje. Najači osećaj, bio je, obeležavanje Dana državnosti.

Mnogo iskusniji, ali i preterano namrgođeni, iz Sremske Mitrovice su upućivali preozbiljne kvalifikacije na aktuelni bunt studenata kao što je ona sadržana u poruci da ih obaveštavaju da je „obojena revolucija“ poražena i slične…

Na kraju u nešto mirnijem tonu studenti su pozvani da razmisle o tome što rade, da se okrenu dijalogu, da su njihovi zahtevi ispunjeni te da je vreme da se vrate u klupe, odnosno fakultete i škole. Naravno, da su sve ovo, što bi rekli, očinski saveti, ali studenti i dalje tvrde da zahtevi nisu ispunjeni i da je priča o njihovom učešću u nekakvoj „obojenoj revoluciji“ proverljiva neistina.

Da ne ulzimo u sve detalje Sretenjskih magli i vedrina, mnogo toga nagoveštava da se rešenje za nastalu turbulentnu situaciju mora ubrzano tražiti, jer svaki produžetak praćen nejasnoćama i nagvaždanjima samozvanih analitičara i posrnulih medija, može da nas odvede u bespotrebni ćorsokak. Najgori od svih je onaj kojim bi nastavile da se produbljuju podele medju građanima.

PAORI PREZIMILI NA ULICI

Poljoprivrednici koji su se u studentska negodovanja i proteste priključili sa ulice kažu da ih ne iznenađuju nikakve priče o obojenim, hibridnim, jogurt ili paradajz revolucijama…Njihova je sudbina borba. Kako ona vezana za proizvodnju tako i opastanak.

Tako smo na njihovim protestima čuli: da svi hoće jeftinu hranu, ali i poljoprivrednike koji trpe i ćute. Utisak je da je to vreme prošlo ili bi trebalo da „ode“ na neku drugu stranu? Paori ne traže da budu elita, jer je tako nešto rezervisano za neku drugu glavatu gospodu, već da se ceni, makar, ona njihova strana koja doprinosi prehrambenoj sigurnosti zajednice, odnosno države.

A koliko se cene o tome najbolje govori i to da je i ovo Sretenje prošlo bez pojave nekog od njih na spisku od 87 odlikovanih građana za poseban doprinos svojoj otadžbini. Tako nešto ne iznenađuje, jer paorima su namenjene zahvalnice, diplome i slična papirnata galanterija.

Doduše, nisu zaboravljeni ni prilikom nedavnog „otvaranja“ lova na osumničene za korupciju. Naime, u prvoj turi hapšenja našao se i vlasnik jednog poljoprivrednog gazdintva. Zbog čega su baš na početku akcije škljocnule „lisice“ na ruke jednom proizvođaču hrane, pored tolikih ala, nije baš dobro zazvučalo!?

Zbog toga i ne čudi što su na Sretenje i pored motrenja na bezbednost studenata poljoprivrednici sa nestrpljenjem očekivali hoće li medved Uroš iz beogradskog ZOO vrta izaći iz brloga i videti senku, jer za njih je važno kada će proleće „otpisati“ zimu. U bilo kakvim situacijama, okolnostima i teškoćama oni misle na svoje oranice, voćnjake, povrtnjake, farme, ribnjake…Tamo su njihova radna mesta, mandati i egzistencija. Mnogim paorima i snovi.

PROTEST U ZGRADI OPŠTINE

Poljoprivrednici iz opštine Rača koji su u protestima od 30. januara od pre nekoliko dana prešli su na radikalnije ponašanje od onog koji su iskazivali blokadama saobraćajnica u tom kraju. Naime, od utorka 18. februara oni su protest nastavili u zgradi opštine iz koje kako su najavili neće izaći dok se njihovi zahtevi na ispune.

Oni traže da im se rešenja o povećanju poreza na imovinu uvećana za 60 odsto, ponište i vrate na iznose od prošle godine. Naprosto, takvo dodatno finasijsko opterećenje, nisu u stanju da podnesu. U razgovorima sa predstavnicima lokalne vlasti ponuđeno im je da im iz ukupnog poreskog razreza bude otpisan četvrti kvartal sa čime se oni nisu složili. Opštinari su objasnili da je i njima potreban novac.

Zbog, kako procenjuju poljoprivrednci, njihovog neodgovornog ponašanja oni traže da kompletno opštinsko rukovodstvo, izuzimajući radnike uprave, podnesu ostavke i da se u što skorije vreme zakažu lokalni izbori.

U nameri da gase „požar“ predstavnici lokalne vlasti opštine Rača, objašnjavaju da su se za konsultacije oko zakonskih okvira vezanih za poreske obaveze obratili Ministarstvu za finasije. Po tom pitanju postupiće po njihovim instrukcijama. Što se tiče ostavki kazali su da je to politički zahtev sa kojim poljoprivrednici ne bi trebali da imaju bilo kakve veze.

TOPOLA NA TERASI

I dok još uvek razgrćemo Sretenjske magle i vedrine, iz svega toga trebalo bi da smo i nešto naučili. Pre svega da se ne smemo prepuštati nikakvim spontanostima, impulsivnim, sebičnim, mitomanskim i ideološkim otrovima.

Cela istorija društva kao i sama Vaseljena u neprestanim su cikličnim kretanjima. Njihovo zaustavljanje praktično je nemoguće. Bolje reći, nepoželjno i štetno.

U jednom od nedavnih intervjuja u „Kulturnom dodatku“ lista „Politika“ uvaženi književnik Milisav Savić, pored ostalog kaže da se Šezdeset osmoj odužio sa romanom „Topola na terasi“ što ne smatra za svoje najbolje delo, ali je jedno od retkih o tadašnjoj studenstoj pobuni.

„To je događaj koji je pružio nadu da se svet može menjati na bolje. U šezdeset osmoj su počeci svih potonjih, naših slobodarskih sanjarija“- kazao je Savić dodajući da je na strani mladih. UVEK.

…