Protutnja i maj. Po mnogima, jedan od najlepših meseci u godini. Dekorisale su ga preskupe, ali slatke jagode, očaravajuće trešnje i prava paleta povrtarskih kultura. Ratari su zadovoljni odmaklim u rastu i tek izniklim usevima.

U majskom dekoru našao se i 93. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, koji, iako „čepa“ desetu deceniju života, nije bio sa štapom u rukama, već sa najnovijim trendovima i tehnologijama u proizvodnji hrane.

Sredinom maja podneo je neopozivu ostavku jedan od osnivača i direktor Instituta „BioSens“. Malo je reći šteta, jer je u pitanju istraživačko-razvojni institut koji je pionir digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Pomenućemo i protestni skup „Ti i ja, Slavija“ na kojem se, bez obzira na politički ukus, govorilo i o poljoprivredi i srpskom selu.

Za jednog iskusnog hroničara ovi događaji bili su okosnica majskih dešavanja, ali za prosečnog građanina, odnosno poljoprivrednika, bilo je nemoguće zanemariti strepnju i nadu. Nadasve, njihovu nedovoljnu i nekvalitetnu obaveštenost.

Izuzimajući žitelje Vojvodine, za ostale stanovnike Srbije sajam u Novom Sadu prošao je, od 16. do 21. maja, skoro nezapaženo. Fokus medija, pa i onih koji se „diče“ da rade u javnom interesu, bio je na drugim temama ili su se preko specijalizovanih emisija, tek usput, dotakli te prestižne i jedinstvene manifestacije.

Ipak, sajam nije ostao bez odjeka u široj javnosti, jer je tokom njegove posete aktuelni resorni ministar Dragan Glamočić rekao nešto što se odavno nije moglo čuti. Zapravo, on je hteo da još jednom naglasi da će država za subvencije i druge podsticaje poljoprivrednicima u ovoj godini izdvojiti 124 milijarde dinara. I upravo u tom momentu je poentirao izjavom: „DRŽAVA JE JAKA KADA JE JAK AGRAR“.

Eho ovog komentara nije se, doduše, medijski „razlio“ svom širinom i dubinom poljoprivredne zajednice, iako je njoj dobro znano da je ministar, posle dužeg vremena, samo ponovio ono što bi svi trebalo da znamo. Da po tom pitanju nema improvizacija, jer deficit hrane u svetu je sve veći i samo takozvani berzanski špekulanti prave kombinacije i zbunjivanja, zavisno od toga koliki su njihovi apetiti.

Ko ima hranu, i plus uz nju viziju, taj ima najmoćnije sredstvo za sopstvenu sigurnost, bez obzira na to koliko bila turbulentna globalna situacija. Najgora su priviđanja i neodlučnost, ne samo u životu već posebno u poljoprivredi.

IGRANJE SA SMISLOM

Još pre nekoliko meseci počelo je nenajavljeno „pospremanje“ kuće i kolektiva prema kojem se svuda u svetu prilazi ili dolazi u posetu kao u neki najveći hram. I zaista, za kratko vreme od svog otvaranja 2015. godine, istraživačko-razvojni institut „BioSens“ u Novom Sadu poneo je epitet posebnosti u poslu kojim se bavi, pored ostalog, i uvođenjem digitalne transformacije u domaćoj poljoprivredi.

Međutim, zbog učestalih sistemskih opstrukcija i administrativnih pritisaka, koji su kulminirali pravnom nesigurnošću i prekidom finansija od strane nadležnih državnih organa i usput medijskim blaćenjima i pritiscima, prof. dr Vladimir Crnojević, direktor „BioSensa“, sredinom maja podneo je neopozivu ostavku na to mesto.

Reč je o čoveku koji je jedan od osnivača instituta i koji je imao veliko uvažavanje kolega i inostranih partnera, pre svega fondova Evropske unije, koji su bili na strani svih njihovih značajnih projekata.

Kada su počele najave, a kasnije i pritisci mešanja u kadrovsku politiku, pre svega za direktorsko mesto, mnogi od zaposlenih su procenili da je bolje da se sklone, pa je tako u međuvremenu institut napustilo 25 vrhunskih stručnjaka.

Inače, ovaj institut, pored ostalog, ima za sve poljoprivrednike besplatnu aplikaciju na kojoj mogu da registruju svoje parcele i u svakom momentu, zauzvrat, dobiju preciznu vremensku prognozu, ali i satelitske snimke na kojima mogu videti kako napreduju njihovi usevi. Gde ima određenih problema i slično.

Iako je pre koji dan postavljen novi direktor, pa makar on bio i Ajnštajn, ipak se nameće pitanje kome je u interesu da jednu smislenu, savremenu i vizionarsku instituciju uznemirava i obesmišljava? Nikakvim birokratama i kadrovskim „oficirima“ neće poći za rukom da bilo čiju izvrsnost gurnu u plićak, ali svako remećenje i uznemiravanje nije prijatno niti pristojno. Adrese za takvu vrstu obračuna nalaze se na drugim mestima. Bolje reći, ćorsokacima.

EHO SA SLAVIJE

Bez obzira na različite političke ukuse, na nedavno održanom protestnom skupu studenata pod nazivom „Ti i ja, Slavija“ govorilo se, pored ostalog, i o selu i poljoprivredi. To je malo iznenađenje, ali s druge strane i nije, s obzirom na činjenicu da i neke nove generacije dobro znaju koliki značaj ima proizvodnja hrane za svaku zajednicu, kao i u globalnim okvirima.

„Moramo selu da vratimo život.“ Ova poruka tim je značajnija što je izgovorena upravo u prisustvu nekoliko hiljada mladih ljudi, uz veliku verovatnoću da mnogi o tom pitanju počnu da razmišljaju i eventualno prave neke svoje projekcije. Nije to utopija, već ima i elemenata da se takva ideja nekome od njih „zalepi“ i jednog dana postane realnost.

Sela sa starim ljudima potrebna su samo statističarima i političarima. Naravno, za dolazak mladih neophodno je stvaranje brojnih pretpostavki, a za njih dobrih modela ima širom Evrope ili pobliže Austrije, Švajcarske, Španije, Italije i skandinavskih zemalja.

Čulo se na navedenom skupu da selo treba posmatrati kao mesto za proizvodnju hrane, a ne kao socijalni slučaj. To je neprimereno, ali i sramota, uz opasku da mi nismo potomci moreplovaca, već upravo seljaka. Da je selo naša prapostojbina.

Ne samo zbog te činjenice već i brojnih drugih atributa, sa Slavije je posebno odjeknuo zahtev, inicijativa ili nešto o čemu se takođe odavno razmišljalo, da poljoprivreda postane nacionalni interes Srbije. Konačno.

A kakav interes i ponašanje baštinimo nedavno smo čuli i videli od poljoprivrednika iz nekoliko sela kod Kraljeva i Trstenika, čije najplodnije oranice i bašte su se našle na trasi Moravskog koridora. Ni posle četiri godine oni ne mogu da ostvare naknadu za njihovo devastiranje i nekorišćenje, jer se po tom pitanju mnogi prave gluvi i nevešti. Zbog toga su i najavili da će uskoro, po pravdu, morati da dođu u Beograd. Nekim drugim koridorima.

AKO OD SVEGA ŠTO JE REČENO NE BUDE NIŠTA, DOBRO JE DA SE MAKAR ČULO. OD KRUPNIH I PREJAKIH REČI, IZUZEV KADA SU U PITANJU PESNICI, NE MOŽE NIKOME DA ŠKODI. MNOGO JE GORE NA TEME IZ AGRARA ĆUTATI ILI SAMO KLIMATI GLAVOM!!!

…