Šok, stres, nada i na kraju tuga. Do neba. To je najkraće linija sudbine dvogodišnje Danke Ilić iz Banjskog polja kod Bora. Kada je posle višednevne potrage uz promotivno aktiviranje sistema „Pronađi me“ utvrđeno da je devojčica ubijena cela zajednica je zastala. Pala u tugu u očaj uz glasna pitanja ima li kraja tragedijama u kojima su, sve češće, žrtve oni koji su tek odškrinuli vrata života. Mladi i deca???
Svaki slučaj sa ovakvim i sličnim epilogom otvora mnoge teme, a ponajpre, onu ko je „isterao“ čoveka iz čoveka? Kakve društvene, sociološke, političke, kulturne, vrednosne i slične okolnosti, ili, možda nešto što mi ne vidimo su nas uzele pod svoje? Jako boli, pa i vređa, što pojedinci olako postaju monstrumi i bezosećajne osobe.
više od istog autora
ULTIMATUM BERAČA SNOVA
30/03/2024
CENZURISANJE AGRONOMA
15/03/2024
I još nešto: Banjsko polje u istočnoj Srbiji nije neko ćoše na dokovima Njujorka, već naše selo. Ono što mi nazivao prapostojbinom. Time slučaj sa malom Dankom Ilić, više pogađa i tišti.
BEZ KABINE NE MOGU NA PUT
Nije seoski put, na koji je kritičnog dana radoznalo istrčala, bio koban jedino za malu Danku. Prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova na njima, ali i onim regionalnim pre dve godine život je izgubio 81 a u prošloj 52 lica koja su bila za volanom traktora.
Procentualno, nepuna polovina traktorista stradala je tokom kretanja u saobraćaju a nešto više od polovine van puta i to dok je obavljala radove na njivama, šumama ili prevrtanjem na nekim sličnim mestoma na koja su upućeni poljoprivrednici.
Posebno je zabrinjavajuća statistika za proteklih 10 godina da je na putevima Srbije stradalo čak 350 traktorista dok je oko 2.000 zadobilo teže i lakše povrede. Zbog toga je ovog proleća jedna od ključnih reči kada su u pitanju korisnici i vozački najbrojnije poljoprivredne mašine, odnosno traktora ZAŠTITNI RAM.
Njihova besplatna podela vlasnicima traktora je jedna od najznačajnijih subvencija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, resornog Ministarstva za poljoprivredu i uz aktivnu i stručnu asistenciju Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije.
U izjavi datoj Tanjugu, Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja najavio je da od 1. januara 2025. godine traktori proizvedeni nakon 1983. godine neće moći da učestvuju u saobračaju bez kabine ili zaštitnog rama. Prijavljivanje za besplatnu podelu ramova trajaće do 15. maja.
PROTEST ZBOG UVREDLJIVE EKSPROPRIJACIJE
Priča kako je poljoprivredno zemljište sve više na ceni i da postaje jedna od najpoželjnijih nekretnina u praksi pokazuje drugo lice. O tome svedoče meštani više čačanskih sela kojima je još pre četiri godine merom eksporijacije, a za potrebe izgradnje auto-puta od Preljine do Pojata, poznatijeg kao Moravski kotriodor, oduzeto poljoprivredno zemljište. Za većinu njih to je osnovno sredstvo za ličnu i porodičnu egzistenciju.
Međutim, od naplate i zahteva za korekcijom uvredljivo niskih cena zeljišta ni posle četiri godine nema ništa. Prvog dana ovog meseca meštani Baluga, Mojsinja, Donje Gorevice i Stančića okupili su se ispred Osvovnog suda u Ćačku da iskažu nezadovoljstvo sa odugovlaćenjem ročišta i donošenjem novih pravosnažnih rešenja o isplati zemljišta.
„Mi smo došli da tražimo svoje pravo, jer naša rešenja koja su prošle godine doneta u Osnovnom sudu u Čačku su poništena od strane Višeg suda, posle žalbe JP „Koridora Srbije“. Ponovo je sve vraćeno u Osnovni sud u koji godinu dana dolazimo na ročišta koja se stalno odlažu“ – kazala je Mirjana Ranković iz sela Mojsinje kojoj je za izgradnju trase uzeto 1,1 hektara zemljišta.
Mirjana je inače imala nameru da uđe u zgradu Osnovnog suda sa vrećom za spavanje, potrebnim lekovima za terapiju i da u njoj ostane sve dok se njen predmet ne reši. Međutim, u toj nameri je sprečena.
Meštani su pre četiri godine dobili ponudu od 180 dinara po kvadratu zemljišta, što većina nije prihvatila. To je, poređenja radi, manje od kutije najlošijih cigareta. Međutim, najčudnije u svemu je što niko ne pita, bolje reči ne razume, u kakvom su problemu ljudi koji decenijama žive od poljoprivredne proizvodnje.
Posebno kada ostanu bez zemjišta i novca sa kojim bi ga eventualno kupili ili zakupili?
ROGATA ELITA
I poljoprivrednici imaju svoju elitu. Ne onu u formatu rijaliti programa i sličnih konfeta za zabavu i zamajavanje, već stvorenu mukotrpnim, upornim i stručnim radom od novih sorti sa vrhunskim prinosima, kvalitetom i izgledom sve do selekcije najprestižnijih rasnih linija…
Kao grom iz vedra neba pre nekoliko dana „pukla“ je vest, a koju su prenele skoro sve svetske agencije, da je u jednom od ringova za ocenjivanje i aukciju rasnih goveda u Brazilu prodata krava za 4,3 miliona dolara što je čini najskupljom na svetu.
Niti je „leteća“ niti „pozlaćena“ već krava rase NELORE stara četiri i po godine. Ova rasa krave je porekolom iz Idnije čije su dobre osobine prepoznali u Brazilu u kojem prema nezvaničnim podacima ima blizu 170.000 grla.
Njene najbitnije osobine su što je izuzetno otporna na mnoge bolesti, lako i efikasno se ratzmnožava i nije zahtevna u ishrani. Naravno, uz sve te osobine i atraktivan izgled njeni aduti su kvaliteno meso i jedinstvena koža. Elita.
ODLAZAK NAJSTARIJEG POLJOPRIVREDNIKA
Najstariji stanovnik na svetu, koji je ušao ua Ginisovu knjigu reklorda, Huan Visente Perez Mora iz Venecuele, pre nekoliko dana je umro u 115 godini života. Zapravo, rođendan mu je za nešto više od mesec dana 27. maja, što mu nije ugrozilo status najdugovečnijeg stanovnika na planeti Zemlji.
Perez Mora je kao petogodišnjak počeo da radi na farmi zajedno sa ocem i braćom i da pomaže u poljoprivrednim poslovima. Davne 1948. godine postao je šerif čije osnovno zaduženje mu je bilo rešavanje porodičnih i problema po pitanju vlasništva nad zemljom.
Međutim, posle odlaska sa tog radnog mesta nastavio je da se bavi poljoprivredom koja mu je ostala osnovna delatnost do kraja života. Dakle, poljoprivreda uz sve svoje teškoće, nepredvidivosti i druge izazove nesporno je neka vrsta eliksira za dugovečnost. Ako je za utehu.
OPEKOTINE
Po svemu sudeći i ovo čudno proleče proći će bez mraza. Uz letnje temperature.Sa time su nesporno zadovoljni poljoprivrednici, a ponajviše, voćari.Međutim, istovremeno su, od tog varljivog, da ne kažem zlog proleća, koje je „proključalo“ uz slučaj iz Banjskog polja, mnogi su dobili opekotine od kojih su najgore one na duši, osećanjima pa i samopouzdanju.
Ali i u takvim teškim i deprimirajućim situacijama uvek nam kao umiljato kuče prtrči neka mudrost. Kao što je ona: ,,Put na kome nema prepreka ne vodi nikuda“!!??
….
Komentari