Očekivao sam da u ovoj kolumni neću skretati sa staze i nastaviti da vozim po ustaljenoj agrarnoj brazdi. Međutim, u točkove života nenadano a pokadkad i očekivano pojavljuju se svakorazni klipovi na koje je, najblaže rečeno, nepristojno okretati glavu.
Na nezapamćeni pomor ptica u ataru sela Nakova kod Kikinde, još nije stavljena tačka. Mislim na utvrđivanje svih činjenica vezanih za taj slučaj. Nezvanične procene su da je za sve kriva velika najezda glodara, poljskih miševa, inače nezasitih štetočina. Ako hoćemo pošteno ključni krivci za pomor ptica su ljudi koji su neoprezno i neodgovorno sa otrovima vodili „rat“ protiv glodara. Inače, i sami su mogli da budu takozvana kolateralna šteta.
Jedan naš veliki književnik svojevremeno je penzionisanje okarakterisao kao: odlazak u zasluženo ništavilo. Da je to dobrim delom tačno potvrdio je slučaj u KPZ „Padinska skela“ u kojem je tokom izdržavanja besmislene prekršajne kazne smrtno stradao penzioner S. Brajković (74).
Zatvora je dopao jer nije mogao da plati novčanu kaznu, za bačenu petardu, a smrt je nastupila zbog fizičkog maltretiranja i zlostavljanja od strane cimera iz zatvorske sobe koji su mogli da mu budu unuci.
Njegovo beživotno telo krišom je izneto iz zatvora i samo zahvaljujući medijima, onima koji nisu ničije podguzne muve, ovaj slučaj je dospeo u javnost. Pored cimera uličara nastaviće danima da se vode polemike ko je u sistemu zaštite onih koji robijaju zakazao. Ko nije radio posao za koji je plaćem a ko se češljao. Ovaj slučaj nije samo nesreća, već i velika BRUKA!
MALINARI UDARILI ŠAKOM O STO
Nešto ranije i ni malo nežno „probudili“ su se domaći proizvođači malina. Po nekom neuobičajenom kalendaru, dok ova voćka još nije čestito ni olistala, oni su glasno udarili šakom o sto poručujući da crvene plodove u ovoj godini neće brati ako otkupna cena za kilogram rolenda (maline prve klase) bude manja od 350 dinara.
Ovaj, po svim karakteristikama, ultimativni zahtev lansiran je u javnost iz Udruženja „Vilamet“ iz Arilja. Njegovo predsednik Mileta Pilčević, kazao je da u ovoj godini hoće na vreme da saznaju kolika će biti otkupna cena i shodno njoj da odluče treba li da rade ili ugase proizvodnju.
Oni su sa ovim stavom i uslovom obavestili i Ministarstvo za poljoprivredu uz zahtev da se u što kraćem roku nađu za istim stolom sa otkuplljivačima, odnosno hladnjačarima, jer naprosto ne žele više da rade na svoju štetu.
U slučaju da hladnjačari nastave sa svijim „proverenim“ metodama obaranja cena i sa drugim „igrama“ poručili su da će im jedino preostati da u rashladnim komorama svojih hladnjača zamrzavaju vazduh. Prema informacijama sa u međuvremenu održanog sastanka, hladnjačari će ipak, zamrzavati maline. Pod kojim uslovima predstoji još dogovora pa i takozvane „rovovske“ diplomatije.
SUBVERNCIJE ZA CRVENE PLODOVE
U nameri da svoj zahtev o minimalnim otkupnim cenama učine dodatno opravdanim, iz Uruženja „Vilamet“ zatražili su od Privredne komore Srbije, podatke o izvoznim cenama maline u proteklih pet meseci. Razlika između izvoznih i prošlogodišnjih otkupnih cena biće im reper za utvrđivanje nove računice.
Malinari od resornog ministarstva traže da državne subvencije po hektaru budu povećane sa sadašnjih 18.000 na 70.000 do 100 000 dinara u brdsko-planinskim predelima. Ostavljaju mogućnost subvencionisanja po ubranom kilogramu plodova za šta još nisu odredili cenu.
Proizvođači ovog voća upozoravaju da treba da dobiju više regresiranog dizela i to umeto dosadašnjih 100 litara duplo više po hektaru, uz objašnjenje da obrada i agrotehnika za optimalno održavanje ovog voća traži mnogo više u poređenju, primera radi, ratarskim i drugim kulturama.
„Berači SNOVA“, kako su malinare nazvali u jednoj pozorišnoj predstavi, rešili su da više kada je u pitanju ova visokoprofitabilna voćka ne žele da „sanjaju“ hoće li za svoj trud, uložena sredstva i stalno strahovanje od prirodnjih ćudi na kraju priče, odnosno berbe dobiti mrvice ili zasluženo parče kolača.
I VIŠNJA SE OKLIZNULA
Kada su počela da blede sećanja na nemile događaje sa vraćanjem našeg voća sa graničnih prelaza prema izvoznicima a sve to posle detekcije od strane evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF, ovih dana je usledila nova neprijatnost. Zbog prekoračenja dozvoljene količine pesticida Holandija je sa tržišta povukla određene količine smrznute višnje poreklom iz Srbije.
U uzorku koji je uzet 6. marta otkriveni su ostaci pesticida „dimetoata“ u količini od 0.044 miligrama po kilogramu, dok je dozvoljena količina 0,01 mg. Ovo „posrtanje“ višnje pred sistemom RASFF je neobičnije i istovremeno podnošljivije jer je kontrolu voća uradio sam proizvođač. To nedvosmisleno potvrđuje da samosvest o bezbednosti hrane, u ovom slučaju voća, raste i štiti interes domaćih izvoznika na probirljivom i sve rigoroznijem, prema najmanjim propustima, evropskom i svetskom tržištu.
„Dimetoat“ spada u insekticide i ima širok spektar delovanja a koristi se u suzbijanju trešnjine muve, šljivine osice, jabukovog smotavca a takođe se koristi i u maslinarstvu. Stručnjaci upozoravaju da se ovaj preparat ne koristi i vreme cvetanja voća. Posle najnovijeg slučaja sa višnjama Ministarstvo za poljoprivredu pokrenulo je kontrolu zamrznutog voća na navedeni pesticid kako bi se izbegalo neki novi slučaj kompromitovanja.
ODLAZAK JOŠ JEDNOG SIMBOLA
Jedan od poslednih simbola negdašnje države hotel „Jugoslavija“ na međi između Novog Beograda i Zemuna i sa pogledom na dunavsko Ratno ostrvo, prodat je onomad putem licitacije jednom domaćem privatnom investitoru. On je brže bolje odmah objavio da će na tom mestu biti izgrađeno nešto lepše i grandioznije…
Mogu se obećavati i Vavilonske kule, ali trajanje i neispričane priče hotela „Jugoslavija“ su daleko veće od svih nebodera i njima sličnih građevina. On je bio pun istorije, događaja i sećanja na svojevrsne galerije narazličitijih gostiju od visokih državnih znalaca do svetskih umetnika, probisveta, vagabunda. .
U poređenju sa svim hotelima u bivšoj državi bio je pravi „Titanik“, ali je nažalost završio kao taj legendarni brod. Na sreću, ostala su kao simbol i sećanja na ta vremena jedino Omladinske radne akcije. Njih niko ne može pokoriti niti izbrisati jer one su u biću, raspoloženju i filozofiji značajnog broja građana svih generacija.
Inače, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih akcijaša imao je nadimak ACA TRAKTOR (Alekdandar Radojićič, iz sela Paljuva kod Uba, negdašnji vozač beogradskog GSP-a). Kada bi odlazio na trasu uz svoj kramp je obavezno nosio i tri držalice. Tokom jedne smeme najmanje dve je zbog lomljenja morao da menja.
Nije Aca bio jedini udarnik. Njega sam se prisetio uz 1. april Dan ORA (Omladinskih radnih akcija) koji su novoreformatorske dangube i prodavci magle pokušali da oteraju u zaborav. Zamislite koji je to civilizacijski poraz kada neko one koji imaju kultni odnos prema radu ignoriše i pride vređa. Baš kao što su uradili sa likom i delom Alije Sirotanovića.
Snove onih koji su pevali dok rade kao i brendom okićenih malinara, u najmanju ruku, nedostojno je zatamnjivati. I pomisliti tako nešto!!!
. . .
Komentari