Slavol sadrži mikroorganizme i auksine. Od mikroorganizama sadrži azotofiksatore i fosformineralizatore, odnosno bakterije koje razlažu organska jedinjenja fosfora.
Slavol se u usevu kukuruza koristi u dozi od 7 litara po hektaru i to od kada je kukuruz u fazi od 4 pera do poslednjeg ulaska na parcelu.
„Efekti primene Slavola ogledaju se u tome što se povećava aktivnost korena, što biljka mnogo bolje napreduje, a njena lisna masa je veća. Takođe, ovaj preparat povećava tolerantnost biljke na stresne situacije i povećava njen prinos“, kaže mladi inženjer.
Šefik Jahić iz Kalesije kaže da je na njegovoj parceli pod kukuruzom na površini od oko 5,5 hektara uočljiva značajna razlika između hibrida koji su tretirani Slavolom S i Slavolom i onih koji nisu.
„Prezadovoljan sam rezultatima, a možete i sami da se uverite u njih. Tretirao sam ove godine i pšenicu Slavolom i zaista se primećuje velika razlika u poređenju sa onom pšenicom koja nije tretirana. Seme koje sam tretirao Slavolom S i Slavolom folijarnim đubrivom niklo je bar tri dana ranije. Posle folijarne prihrane osetila se još veća razlika. Zato mislim da trenutno ne postoji bolje folijarno đubrivo od Slavola“, zaključio je Šefik Jahić iz Kalesije.
