Saveti: Kako sprečiti pojavu mikotoksina

Saveti: Kako sprečiti pojavu mikotoksina

Mikotoksini su izlučevine koje nastaju kao produkt plesni, koje se javljaju na poljoprivrednim proizvodima. Od svih koji postoje nama su najpoznatiji aflatoksini. O tome kako sprečiti njihovu pojavu govore stručnjakinje iz PSSS Padinska Skela.

 

Mikotoksini su jedinjenja različitog hemijskog sastava, toksična su pa mogu da prouzrokuju negativne biološke efekte po ljude i životinje. Ukoliko dođe do povoljnih uslova za razvoj plesnivosti možemo da pretpostavimo da će se u nekom periodu pojaviti i mikotoksini.

Povoljni uslovi za neometan rast i razvoj gljivičnih oboljenja klipa kukuruza su visoke temperature u junu i julu i niska vlažnost vazduha, a u periodu avgust – septembar, to su visoka vlažnost i oštećenja na klipu kukuruza od kukuruzng plamenca i pamukove sovice.

Kukuruz - ©Agromedia 

Diplomirani inženjer Eleonora Onć Jovanović iz PSSS Pančevo kaže: „Čovek dolazi pod uticaj mikotoksina putem hrane, odnosno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Veliki izvor aflatoksina, o kojem se već mnogo govorilo u javnosti, jeste mleko. Takođe, izvor može biti i meso životinja koje su se hranile hranom zaraženom mikotoksinima“.

Mikotoksikoze su akutna i hronična oštećenja zdravlja, izazvana mikotoksinima. Kada su one akutne, dolazi do jasno evidentiranih oboljenja čoveka ili životinja, a duža izloženost izaziva hronične mikotoksikoze koje imaju specifične simptome ili čak mogu da izazovu i kancer.

 


Sušenje zrna treba da se obavi u roku roku od 24-48 sati posle berbe, a nakon sušenja trebalo bi izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, kako ne bi došlo do pojave kondenzacije.

 

U našoj javnosti o ovim toksinima se ozbiljnije govorilo 2012. godine, a sudeći prema toplim i sušnim danima ove godine izgleda da je istim problemom potrebno baviti se i sada.


Eleonora Onć Jovanović dodaje: „Uslovi za razvoj plesnivosti jesu topla i sušna leta, kada može da dođe do zaraze biljaka u polju, putem kukuruzne svile. Kasnije, u toku avgusta i septembra, ako dođe do povećane vlage, kao ove godine, dolazi do zaraženosti zrna, naročito kukuruza“.

Kukuruz - ©Agromedia


Oštećenja klipa koja mogu da nanesu insekti ili mašine prilikom žetve takođe su dobar preduslov za razvoj plesnivosti. U ovom periodu još je potrebno voditi računa i o načinu skladištenja i prerade kukuruza.

Proizvođači koji kukuruz čuvaju u klipu i nemaju mogućnost veštačkog sušenja, treba pažljivo da pregledaju klipove i odbace sve one sa pojavom truleži koja u zavisnosti od prouzrokovača može biti različitih boja – zelena, bela, crna ili crvena. Treba odbaciti i klipove sa ispucalim i isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove i sve ostale nečistoće.

 

Nije preporučljivo uskladištiti kukuruz koji ima 24% i više vlage.

 

Mr Anka Kačarević iz PSSS Pančevo kaže: „Veoma je bitno da se sa sušenjem kukuruza počne odmah, u roku od 24 do 48 sati. Važno je da kukuruz bude osušen do adekvatne vlage, što iznosi 14% i tek onda može da se pravilno i bezbedno skladišti“.

Pitali smo naše sagovornice da li se protiv mikotoksina i kako može delovati preventivno.

Kukuruz - ©Agromedia 

Anka Kačarević dodaje: „Naša preporuka poljoprivrednicima jeste upravo preventiva. Pod njom se podrazumeva dobra poljoprivredna praksa, odnosno puna agrotehnika. To znači da je važno dobro i pravilno obaviti sve poslove u polju, od biranja preduseva do skidanja kukuruza. Potrebno je primeniti svaku agrotehničku meru u pravom momentu i na pravi način“.

Od svih mikotoksina koji postoje nama su najpoznatiji aflatoksini. Oni mogu biti prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu i hrani životinjskog porekla, posebno mleku. 

 

Preventivne mere u polju podrazumevaju primenu pune agrotehnike i gajenje tolerantnih hibrida kukuruza, a kao najbolja preventivna mera izdvaja se gajenje ranostasnih hibrida.

 

Gospođa Jovanović objašnjava: „Aflatoksin je najštetniji, ali ne i najopasniji po zdravlje. U prirodu postoji više vrsta mikotoksina kao što su trihoteceni, ohratoksini, zearalanoli i drugi. Različite gljivice proizvode jedan mikotoksin, ali i više njih može da proizvede samo jedna gljivica“.

Ovih dana u medijima se pojavila vest da je moguće da će se dozvoljena granica za aflatoksin u mleku povećati sa 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu. Na pitanje da li su ove moguće promene slučajne, Eleonora Onć Jovanović odgovara:

Kukuruz - ©Agromedia 

 „U drugom delu sveta postoje transgene biljke na kojima nema oštećenja od insekata pa ne postoji mogućnost da nastanu mikotoksini. Zato su u Evropi granice za aflatoksin mnogo niže nego kod nas. Kada bi se u Srbiji primenile te dozvoljene količine, bio bi nemoguć promet poljoprivrednim proizvodima i sve bi se zakomplikovalo“.

„Takođe, diskutabilan je i nedovoljno istražen efekat mikotoksina na ljudski organizam, jer ono što se konzumira ne mora da znači da će u tom procentu i da ostane u organizmu, naročito ako je reč o hrani koja je životinjskog porekla, odnosno o onoj koja prolazi kroz organizam životinja“, zaključuje Onć Jovanović.

Sagovornice:
dipl. inž. Eleonora Onć Jovanović, PSSS Padinska Skela
mr Anka Kačarević, PSSS Padinska Skela (2018.)

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica