Zaštita: Snežna plesan na pšenici javlja se zbog nepoštovanja plodoreda

Snežna plesan pšenice - © Pixabay

Gljivično oboljenje koje zimi može da dovede do propadanje pšenice je snežna plesan koja se retko javlja na našem području. Međutim, usled sve ćešćeg nepoštovanja plodoreda veća je mogućnost pojave ove bolesti. Evo kada možete uočiti prve znakove snežne plesni i kako je se rešiti.

Pored pšenice,ova gljiva može se javiti i na raži i ječmu. Prve štete snežne plesni moguću je da primetiti već u jesen tako što posejane žitarice slabo i retko niču. Pojedinačno mogu se naći i zakržljale biljke čiji je donji deo pokriven belo-ružičastom, prevlakom gljive koji liči na paučinu.

Bolest se može uočiti u proleće, nakon otapanja snega kada možete primetiti odumrele biljke koje su prilegle na površinu zemljišta sa paučinastom prevlakom koja tokom sunčanog i vetrovitog vremena brzo nestaje. Gljiva se često može prenositi semenom. Takođe, prezimljava i na ostacima slame i zato može da inficira mlade klijance i iz zemljišta.

Optimalni uslovi za širenje bolesti su vlažno i hladno vreme. Posebno su ugrožena područja sa mnogo snega, odnosno brdski predeli. Za vreme proleća i leta spore gljive mogu vetrom, kapima kiše ili insektima da inficiraju klas žitarica. Posebno su ugroženi u uslovima vlažnog leta polegli usevi raži. Kod ranog napada postaju zrna štura, a na napadnutim klasovima primećuje se ružičasta prevlaka. Kod kasnije infekcije napad ne utiče na formiranje zrna.

Kako suzbiti snežnu plesan?

Od mera suzbijanja protiv snežne plesni preporučuje se tretiranje semena preparatima na bazi: tebukonazola, protiokonazola, fludioksonila i difenokonazola. U područjima gde se iz iskustva zna da je bolest česta, mora se poštovati plodored. Trebalo bi izbegavati pregustu setvu kao i nekontrolisanu primenu azotnih đubriva.

 

Autor: dipl.ing. Zvezdana Jovanović, PSSS Požarevac

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Komentari