Sočivo: KORISNA mahunarka koja se retko gaji

Sočivo: KORISNA mahunarka koja se retko gaji

Sočivo je jednogodišnja biljka iz reda mahunarki, za koju je karakteristično da se najkraće kuva da bi se pripremila za ljudsku ishranu. Po izgledu najviše podseća na grašak, ali ima samo jedno do dva  zrna u mahuni. Iako je veoma korisno za naš organizam, malo se gaji i to najviše zato što su stare sorte umerene rodnosti. Novije selekcije bi doprinele poboljšanju njegove zastupljenosti jer uz kvalitetnu agrotehniku – daju veće prinose. Evo kako se sočivo gaji i zašto je toliko korisno.

sočivo[/watermark_image]

Kako se gaji sočivo?

Kada je reč o proizvodnji sočiva, plodored je obavezan. Dobre pretkulture su šećerna repa i krompir, a setva na istu parcelu može da se ponovi najranije posle pet godina. Kiselost zemljišta bi trebalo da bude između 6,0 i 6,5 jedinica.

Setva je uskoredna – seje se na rastojanju  12–15 cm. između redova. Prilikom osnovne obrade na jako slabim zemljištima unosi se stajnjak. Pošto slabije podnosi organska đubriva sočivo valja pođubriti kompleksnim mineralnim đubrivima i po mogućstvu navodnjavati jer slabije podnosi sušu. Na umereno plodnim i plodnim to nije neophodno. Posle osnovne obrade na dubinu oko 25 cm, brazde se ostavljaju otvorene tokom zime da bi setveni sloj što bolje izmrznuo.

Zbog toga, predsetvenoj pripremi zemljišta valja posvetiti posebnu pažnju. Usitnjava se sloj zemljišta do dubine osam centimetara, a posle setve obavezno je valjanje. Seje se u martu na dubinu oko 5cm. Naši proizvođači praktikuju da seme sočiva mešaju sa  ječmom. Preporučuje se dvadesetak kilograma ječma po hektaru. Ječam omogućava stabljikama sočiva da se drže uspravno jer  ovo povrće ima veoma plitak koren a raste do šeždesetak centimetara u visinu te mu je neophodan oslonac.

biljka-sočivo[/watermark_image]

Seme različitih boja i oblika

Seme, zbog kojeg se ovo povrće gaji, smešteno je u mahunama, uglavnom jedno ili dva zrna. Mahuna je maljava a boja zrna je najčešće smeđa ili zelena, dok se mogu naći i narandžasta, crvena, žuta i crna zrna okrugla ili ovalna. Posle kuvanja ne može se primetiti razlika među različito obojenim zrnima. Zanimljivo je da i cvetovi mogu biti različite boje, od bele preko plavičaste do ružičaste. U zavisnosti od sorte mogu biti pojedinačni ili su smešteni u manje grupe. Koren je razgranat, ali ne prodire duboko u zemlju. Sorte sočiva se, prema krupnoći semena dele na sitnosemene (prečnik semenki tro – šest mm) i krupnosemene (seme prečnika šest– devet  mm).

[related_post id =“1″]

Berba sočiva može biti zahtevna

Berba sočiva može biti veliki izazov i traži umešnost. Ova biljka neujednačeno sazreva i čim sazru, mahune pucaju a zrela zrna ispadaju iz njih. Ona nisu dobra jer se dugo kuvaju. Ali, nisu valjana ni prerano ubrana zrna jer se smrežuraju i gube vlagu. Pravo vreme za početak berbe sočiva jeste kada su mahune pri dnu biljke smeđe boje, a one koje su višlje na stabljici požute. Obično se čeka da dve trećine mahuna sazri i tada može da počne žetva.

Posle košenja biljke se obično ostavljaju na njivi nekoliko dana da se dodatno osuše i tek tada se odnose sa parcele. Pokošeni otkosi se slažu na njivi, ali se vodi računa da slojevi nisu debeli jer se, u nekim slučajevima može pojaviti plesan. Pre nego se sočivo uskladišti potrebno je da se zrna dodatno osuše i da se zaštite od žižka, a vlaga u njemu ne bi trebalo da se spustiti ispod 12 procenata.

čorba-od-sočiva[/watermark_image]

Sočivo je odlična zamena za meso

Proteini iz sočiva su vredan izvor belančevina i zbog toga je ovo povrće dobra zamena za meso. Zrna sadrže fitate-supstance koje sprečavaju usvajanje minerala jer blokiraju tripsin, ferment za dobro varenje. Zbog toga ga pre kuvanja, preko noći, valja potopiti u toplu vodu, kao pasulj. Tako će se sadržaj fitata značajno smanjiti a organizam će dobro iskoristiti obilje gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma. Bogat je vitaminima B 1 i B 9, i idealna je hrana za osobe koje imaju velike intelektualne napore.

Da bi se skuvalo potrebno je da vri 25 minuta, a skuvano sadrži 230 kilokalorija. Poslednjih godina seme sočiva je postalo veoma traženo jer daje izuzetno kvalitetne klice koje su pravi hit među vegetarijancima i pobornicima zrdave ishrane. Da bi proklijalo seme se mora natapati pet dana po osam sati dnevno. Klice su posebno korisne zimi kada zamenjuju salatu od svežeg povrća. Nutricionisti preporučuju da se kombinuje sa različitim žitaricama u istom obroku jer se na taj način u organizam unese uravnotežen sastav esecijalnih aminokiselina, a poželjno je da se kombinuje i sa jajima i mesom. U salati dobro ide sa svežom paprikom i začinskim biljkama a kuvano će biti ukusnije kada se dodaju beli luk, đumbir i maslinovo ulje.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti