Gajenje heljde: Pripremite se za setvu ove kulture

Zrna heljde - © Foto: Ivana Trifković

Heljda ili latinski Fagopyrum esculentum je ratarska kultura koja se koristi za ljudsku i životinjsku ishranu više od 7.000 godina. Ona se kao poljoprivredna kultura po svom nutritivnom sastavu može svrstati među najkorisnije biljne vrste.

Posmatrano statistički, heljda se na svetskom nivou gaji na površini 2.934.918 ha, a među najvećim proizvođačima su Kina, Rusija i Francuska sa površinama od 32.954 ha i prinosom od 3,56 t/ha suvog zrna, što je ujedno i najveći svetski prosek prinosa ove biljne kulture.

Heljda se može proizvoditi konvencionalno i organski. Prema biološkim karakteristikama heljda je jednogodišnja biljka dugog dana. U hladnijem klimatu seje se kao prolećni usev, a u toplijem seje se kao međuusev ili kasni letnji usev. To je biljka brzog porasta i period njenog razvoja traje od 90 do 110 dana.

Prvi korak u proizvodnji heljde je obrada zemljišta. Heljda zahteva duboku osnovnu obradu u jesen, sa optimalnom dubinom od 20 do 25 cm u zavisnosti od tipa zemljišta, preduseva i količine žetvenih ostataka. Predsetvena priprema se obavlja setvospremačem dan-dva pred setvu. Đubrenje se obavlja pred osnovnu obradu i to u količinama od 30-60 kg/ha N (azota), 30-60 kg/ha P2O5 (fosfora) i 30-45 kg/ha K2O (kalijuma).

U hladnijem klimatu seje se kao prolećni usev, a u toplijem seje se kao međuusev ili kasni letnji usev.

Heljda pozitivno deluje i na organska i na mineralna hraniva, tako da i jedna i druga dolaze u obzir u đubrenju ovog useva. Količina hraniva u zemljištu bitno utiče na prinos, i to fosforna i kalijumova na razvoj cveta i ploda, a azotna na razvoj lisne mase i stabla, te ne treba azotna hraniva preterano unositi, dok je fosforna hraniva najpogodnije primeniti u fazi intenzivnog cvetanja dodavanjem NPK mineralnih đubriva.

Vreme i način setve, količina semena i nega useva

Pošto je osetljiva na mrazeve, neophodno je da temperatura setvenog sloja zemljišta do dubine od 10 cm bude 15 °C , a to je u našim klimatskim uslovima kraj aprila i početak maja. Može se sejati uskoredo na razmaku od 13 do 15 cm u redu ili širokoredo, na razmaku od 45 do 60 cm u redu. Za uskoredu setvu potrebno je 80-100 kg/ha semena ili oko 5 miliona biljaka po hektaru, a za širokoredu setvu potrebno je 40-60 kg/ha semena ili 2-3 miliona biljaka po hektaru. Dubina setve je 4-6 cm.

Heljda se može gajiti do 4.170 nmv, te je u tom pogledu veoma prilagodljiva na klimatske zone na različitim nadmorskim visinama. Ova biljna vrsta pokazuje osetljivost na niske i visoke temperature, tako da se temperaturni interval za klijanje semena kreće od minimalnih 4-5 do optimalnih 26 °C, dok za rast i razvoj biljke temperaturni zahtevi su u intervalu 17-25 °C, pod uslovom da nema velikih razlika između noćnih i dnevnih temperatura.

Pošto je heljda osetljiva na mrazeve, neophodno je da temperatura setvenog sloja zemljišta do dubine od 10 cm bude 15 °C , a to je u našim klimatskim uslovima kraj aprila i početak maja.

Heljda podnosi monokulturu, mada bolje i stabilnije prinose daje u polodoredu, tako da su najbolji predusevi heljdi strna žita, jednogodišnje i višegodišnje korenasto-krtolaste biljke i leguminoze.

Nakon setve potrebno je obaviti valjanje kojim se sabija zemljište i uspostavlja kapilarnost u zemljištu, odnosno vlaga iz donjih slojeva zemljišta lakše se penje u gornje slojeve, što pomaže boljem i ravnomernijem nicanju semena i razvoju useva.
Kuvana heljda - © Foto: www.pixabay.com

Kod širokoredih useva nakon nicanja semena potrebna je mera kultivisanja useva 1-2 puta, u zavisnosti od zbijenosti zemljišta i zakorovljenosti. Ukoliko je usev širokoredi, agrotehnička mera ogrtanja koja utiče na povećanje prinosa izvodi se za vreme pojave prvih cvetova. Pozitivni efekti ogrtanja su razvijanje dopunskog korenja i grana na stablu koji potpuno zatvaraju međuredni prostor i ugušuju korov.

Heljda nije preterano zahtevna biljka u pogledu plodnosti zemljišta, ali najbolje rezultate daje na plodnijim zemljištima koja nisu zbijena i prezasićena vodom. Navodnjavanje se izvodi veštačkom kišom koja ima dvostruk pozitivan efekat tako što podiže procenat vlažnosti vazduha i vlažnosti zemljišta.

Heljda nije preterano zahtevna biljka u pogledu plodnosti zemljišta, ali najbolje rezultate daje na plodnijim zemljištima koja nisu zbijena i prezasićena vodom.

Bitna mera nege heljde je oprašivanje pomoću pčela, što može povećati prinos do 0,5 t/ha kod većih proizvodnih površina, dok u slučaju manjih proizvodnih površina, ukoliko nema pčela, vrši se veštačko oprašivanje povlačenjem kanapa preko biljaka od 8 do 10 časova sa ponavljanjem 4-5 puta u toku cvetanja.

Zaštita useva

Zaštita useva je olakšana tako da se mogu koristiti preparati na bazi bakra, sumpora, upotrebom mikrobioloških đubriva, zatim upotrebom oparaka ili macerate raznih biljaka kao što su kopriva, krompir, maslačak i kamilica. Pošto heljda nije podložna velikom napadu insekata, ne primenjuju se hemijske mere zaštite.
Heljda - © Foto: Ivana Trifunović

Žetva

Najbolje vreme žetve je kada je 2/3 zrna dobilo mrku boju, što je kalendarski mesec avgust. Žetvu treba obaviti u što kraćem roku zbog osipanja. Prilikom žetve seme heljde treba da sadrži 14-15% vlage. Prinos zrna se kreće od 1-4 t/ha, a prinos zelene biomase 25-35 t/ha. 

Upotrebna vrednost heljde

Preradom heljde može se dobiti brašno, mekinje, farmaceutski preparati, kozmetički preparati, hrana za bebe i dijabetičare, med, a od zelene biomase dobija se hrana za životinje.

Komentari