Kako smanjiti troškove u ratarskoj proizvodnji i napraviti veliku uštedu

Iako na prvi pogled deluje jednostavna, ratarska proizvodnja zahteva mnogo znanja, truda, ali i ulaganja. Nije dovoljno samo da se proizvede određena količina proizvoda po jedinici površine. To je tek prvi korak, a mnogo važnije je proizvedenu robu uskladištiti i dobro proceniti kada je momenat za prodaju. 

Naš sagovornik Marko Stojisavljević iz Vladimirovca spada u kategoriju mladih poljoprivrednika, a kako sam kaže, obrađuje 200 jutara, od toga 40% je kukuruz, 40% suncokret, a ostalih 20 odsto – pšenica ili repica.

Na pitanje da li ima skladište, Marko nam je rekao da bez magacina ne bi mogao da radi. Prvenstveno, ne bi mogao da sačuva mašine od spoljašnjih uticaja, a ni robu.

Ali, to nisu jedini razlozi zašto su skladišta neophodna.

„Skladištimo robu u magacine i sačekamo neku cenu. Nemamo odbitke, nemamo ležarine koje naplaćuju”, otrkiva nam Marko.

Pored skladišta, bitna je i kvalitetna mehanizacija, jer, kako kaže naš sagovornik, bez dobre mehanizacije nema ni dobrog rada na njivama i u atarima.

On bi najpre uložio u dobru mehanizaciju, koja će da zaradi za magacine i skladišta.

Što se tiče priključnih mašina, poručio je novu drljaču i plug, a konkurisao je za povraćaj, pa se nada da će proći konkurs.

Svoj uspeh u proizvodnji, Marko procenjuje na 3-5 godina, a uštedu u ratarstvu vidi prvenstveno u dobroj mehanizaciji, jer svaki propust u procesu proizvodnji košta, a prinosi moraju da budu maksimalni da bi moglo da se zaradi.

“Jedan posto ode na loše oranje, dva – na lošu setvu, 2-3 posto na loše vršenje i tako dalje. To sve kad saberete bude nekih 10 procenata, a to je taman vaša zarada”, zaključuje Marko.

Sagovornik: Marko Sojisaljević, Vladimirovci

Komentari