U našoj zajednici sve je politika. Odavno. Od njenog zagrljaja nije imala leka ni poljoprivreda. Kada se branila ili ograđivala trpela je najveće uvrede, poniženja pa i batine. Zadrigle komitetlije iz vremena komunizma, kasnije samoupravljači, pa reformisti i na kraju korporativne gazde držali su i drže da od njih nema boljih stručnjaka pa i vizonara kada se radi o proizvodnji hrane. Istina je da su jedino bili vešti za svakorazna manipulisanja sa ambicijama da se odbrani sopstveni interes bilo ekonomski, upravčljački ili politički. Da se u „zgodnom“ momentu i traktori kao „zlatni standard“ u agraru mogu preobraziti u preteće alatke i nekakve motke za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Zbog toga i ne čudi što se u vreme, ozbiljnog talasanja domaće društvene scene, u prvi plan gura prolećni mraz. Kao da je on nekakav „zvučni top“ koji izmiče tlo ispod nogu, a ne da je po sredi redovna prirodna, odnosno vremenska pojava za ovo doba godine i našu geografsku paralelu.

Više od istog autora

POSTIĐENI TRAKTORI

Kolumne

20/03/2025

SRETENJSKE MAGLE I VEDRINE

Kolumne

20/02/2025

KO JE „ZAPALIO“ ŽITO?

Kolumne

28/02/2025

Ne želim da budem zagovornik nekakve teorije zavere, ali u vremenu neviđenih i sramnih medijskih i drugih manipulacija, ne iznenađuje da se u javni prostor za skretanje pažnje sa određenih aktuelnih problema uz svakakve konfete i gluposti „uključuje“ i mraz.

Činjenica je da mraz, posebno voću koje ranije cveta: kajsijama, breskvama, šljivama, višnjama, nekim vrstama krušaka i jabuka, može da pričini ozbiljne posledice, odnosno štete. Treba upamtiti da takozvani kasni prolećni mrezevi svake godine domaćim voćarima pa samim tim i državi pričine gubitak u iznosu od 60 do čak 150 miliona evra.

To je podatak koja zaslužuje punu zabrinutost uz traženje rešenja za odgovor i isključuje svakog oblika marginalizovanja. Ali, ako se to ponavlja godinama pa i decenijama onda nešto nije u redu. Ili, kako kaže jedna mudra narodna izreka: “samo se budala dva puta spotiče o isti kamen“.

SIROTINJA CVETA, BOGATI BERU KAJSIJE

Kada se desi da mediji počnu da bruje sa informacijama kako će u ovoj godini kajsije ili breskve biti samo pusta želja za one koji ih obožavaju, može samo dobro da nasmeje. Dok slušaju takve prognoze uvoznici i trgovci zadovoljno trljaju ruke uz očekivanja da će uz visoke prodajne cene napuniti džepove.

Inače, znaju veliki domaći proizvođači ranog voća kako da se zaštite od mraza. Ne samo zadimljavanjem, odnosno paljenjem bala slame, već i primenom najsavremenijih uređaja za povećanje toplote na prostoru voćnjaka. Za razliku od malih proizvođača, sirotinje tako da ih nazovem, koji će da strepe i drhte uz cvetove svojih voćaka bogati će sa sigurnošću da računaju da dobri berbu i zaradu.

Problem malih proizvođača je što prilikom ulaska u ovu vrstu posla ne poštuju princip voćarske rejonizacije, odnosno formiranje voćnjaka na prostirima gde su manje izloženi uticajima ranih ili kasnijih mrazeva. Isto tako njih svega desetak procenata vrši osiguranje od navedene vremenske nezgode a zbog hronične besparice izostaju i druge agrotehničke mere za odgovor toj vrsti izazova.

Ali dok se ne pojave prvi plodovi naših „obožavanih“ kajsija iz Grocke, Smedereva, Čačka ili njihovih „dvojnika“ iz Turske, Španije ili Portugalije biće još dosta „mraza“ na našoj društvenoj i političkoj okućnici zbog kojeg su zaklonjene prave i najbitnije informacije vezane za agrar u ovo doba godine.

Sreća je što paori, ali i same oranice dobro znaju svoj kalendar poslova i koliko se može videti, golim okom, on se poštuje uprkos nepovoljnoj okolnosti da će prolećna setva biti skuplja za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Štete od mraza na voću i do 100% – OVE vrste su pretrpele NAJVEĆU štetu!

ZBUNJENOST OSTAJE

Onoliki traktori u Beogradu tokom velikog skupa studenata i građana 15. marta ne „izlazi“ mi iz glave. Ne samo meni, jer te mašine koje su simbol rada u poljoprivredi, ali poodavno i takozvani „zlatni strandard“ agrara, bukvalno su kritičnog događaja ocrnjene. Čemu njihova zloupotreba ili prostije rečeno ponižavanje? Kome je palo na pamet da od njih pravi alatke i motke za obračun političkih neistomišljenika?!

Iako na sav glas pozivamo i poljoprivrednike na jedinstvo i dijalog na pomenuti način ih dodatno delimo i svađamo. To je najgore u celoj ovoj prolećnoj priči koja nije ispostavila bilo kakve nerealne, neostvarive ili nepristojne zahteve.

Uz traktore da pridodam i boksere. One od olova ili dur-aluminijuma kao i topovske udare, koje su navodno „pokupovali“ đaci Valjevske gimnazije prilikom odlaska na protest 15. marta. Očekujem da će zbog te bezočne laži kojekakvi propagandni moguli zaraditi bukagije. Sramota za vređanje đačkog KREMA tog dela zapadne Srbije.

Svako proleće, pa i ovo u 2025. godini trebalo bi da bude doba cvetanja, a ne, sagorevanja i dodatnih podela. Potrebno je ući u zajedničku brazdu. To je najveća garancija da se u određene procese i okolnosti može bez sujete, zavisti i sebičnosti.

IPAK SE OKREĆE

U pozadini aktuelne prolećne buke odigrava se i jedan značajni privredni transfer vezan za agrar. Bliže rečeno, vezan  je na neposredan način za srpsko stočarstvo, odnosno sektor mlekarstva. Najveći i najznačajniji igrač na tom planu kompanija „Imlek“ hoće u zagrljaj novom vlasniku. To bi bio treći od njene prodaje, odnosno privatizacije 2003. godine.

Dva najzvučnija imena zanitersovcana za ruku „Imleka“, prema nezvaničnim informacijama, su moćni „Nektar“ kao i još grandioznija francuska multinacionalna korporacija „Laktalis“. Sa kakvim planovima i ambicijama žele da pridobiju najveći srpsku mlekaru u domenu je poslovne tajne, ali s obzirom na značaj mleka kao hraniva za tako nešto mnogo je razloga. Naravno, i interesa za dobrom zaradom.

Bitno je da od te transakcije određenu korist vide i domaći proizvođači mleka. Tačnije, da imaju dodatni motiv za istrajavanje u tom vrlo delikatnom poslu. DA, BAR NJIMA, OVO PROLEĆE BUDE BEZ MRAZA !!!

…