Pritisnut između konstituisanja nove vlade, svenarodnog Sabora „Ne damo Srbiju“, studenata koji su biciklima posle 1.400 pređenih kilometara stigli u Strazbur kako bi usput, ali i tom administrativnom centru EU, odnosno Savetu Evrope izneli svoje zahteve kao i još nekim događajima, glavu najnovije kolumne otvoriću sa vešću kojoj politika ili bilo koja stranačka i druga nadgornjavanja ne mogu ni podrum da počiste.
Naime, dok smo mi „turirali“ našu aktuelnu priču nedavno je opljačkana laboratoraija „Analab“ u Pančevu, iz koje je u nepoznatom pravcu odeta oprema za detektovanje falsifikovanog meda. Radi se o tehnologiji koja je jedinstvena, ne samo kod nas i Evropi, već i svetu. Ko je u toj situaciji iskoristio nepažnju, gužvu ili nečiju zagledanost u ništa nije teško pretpostaviti?!
Više od istog autora
POSTIĐENI TRAKTORI
20/03/2025
DIMNE BOMBE
10/03/2025
KO JE „ZAPALIO“ ŽITO?
28/02/2025
Iz straha da će vešti alhemičari za lažni med početi da rade u tri smene iz Saveza pčelarske organizacije Srbije, situaciju su uozbiljili saopštenjm, u kojem su pored ostalog naveli da je krađom ove opreme ugrožena nacionalana beznednost naše zajednice.
Ukradena oprema koja može da prepozna LAŽNI med! Krivac se ZNA?
Možda je to prejaka kvalifikacija, jer su u suštini, falsifikatori i njihovi saradnici povukli za nos čuvare visokosofisticirane opreme, i to baš u periodu kada je javnost sa terena dobila alarmante podatke da je tokom minule zime zbog uginuća prepolovljen broj pčelinjih društava. To praktično znači da će u ponudi biti znatno manje meda koji prave pčele.
EKSPOZE
U fokusu svog ekspozea mandatar, odnosno novi premijer dr profesor Đuro Macut, stavio je obrazovanje za koje je rekao da se mora afirmisati kao glavni oslonac i temelj razvoja i budućnosti našeg društva. Na obrazovanje je naslonio razvoj nauke, odnosno inovacije i znanje od kojih se očekuje da postanu pokretačka snaga naše zajednice. Nije zaboravio ni na ozbiljnu podršku, u svim sferama, privrednog i društvenog života od strane veštačke inteligencije…
Uz nastavak i podizanje nivoa privrednog rasta, koji se očekuje da godišnje bude na niovu od 4,4 odsto, radova na novim investicijama, infrastrukturi, podizanju životnog standarda građana, Macut je posebno apostrofirao, i ravnomerni razvoj zemlje uz poštovanje posebnosti i specifičnosti svakog kraja i sredine.
Osvrnuo se, doduše nešto kraće, i na poljoprivredu naglašavajući da je to jedna od retkih privrednih grana kojia ima suficit u značajnom izvozu. Zbog toga kao i činjenjice da je posredno ili neposredno svaki peti građanin naše države vezan za poljoprivredu kao i da smo u oštroj konkurenciji potvrdili da znamo da proizvedemo i prodamo hranu ta privredna grana zaslužuje adekvatnu podršku za još kvalitetnije i efikasnije iskorake.
Poljoprivreda i prehrambena industrija, kako je istakao dr Macut, predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije. Zato će politika u toj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurenstnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju tog sektora kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češči.
„Za nas ulaganje u poljoprivredu nije samo ekonomska mera, to je pitanje nacionalnog suvereniteta i bezbednosti, demografske obnove sela i očuvanje načina života koji predstavlja idenditet Srbije“.
Kada je u pitanju trenutna društvena kriza profesor Macut, kao rešenje vidi dijalog i dogovor između svih političkih opcija, društvenih grupa i nevladinog sektora. Ali je uz sve dodao da je Ustav dokument na čijoj će pravilnoj primeni neprestano insistirati…
Poručio je da nam je, svima, potrebna Istočnjačka mudrost i smirenost, ali i uvođenje principa meritokratije, koncepta zasnovanog na zaslugama, talentu, inteligenciji i drugim relevantnim veštinama. Da kvalitet u svim oblastima i sferama života postane zaštitni znak Srbije.
MINISTAR IZ STRUKE
Iako se među paorima smatralo da svaki „pravi“ ministar za poljoprivredu ne skida čizme ni u svom kabinetu, ta praksa odavno ne postoji iako se sve češčše insistira da političari, pa i ministri, treba što više da budu u narodu i sa narodom. U najnovijoj „podeli“ karata dosadašnji ministar Aleksandar Martinović, „izuo“ je čizme i prepustio fotelju Draganu Glamočiću, redovnom profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Ovaj vrsni stručnjak istovremeno je i savetnik predsednika Republike Srbije za poljoprivredu i agrarnu politiku a u svojoj uspešnoj karijeri oprobao se i na mestu ministra tako da u drugom mandatu ulazi sa dobrom rutinom i velikim olakšanjem koje se odnosno na prilagođavanje tamošnjoj administraciji i službama.
Bez namere da prognoziramo sa koliko će uspeha voditi jedan izuzetno značajni i kompleksni resor, unapred je za poljoprivrednike veliko olakšanje pa i određeno zadovoljstvo, što je posle niza ministara, koje neko nazva političarima opšte prakse, konačno došao neko iz struke.
DEMOGRAFSKA ZIMA
Takozvana „demografska zima“ poodavno je zapljusnula našu zajednicu stoga i ne čudi što je u Ekspozeu navedeno da će država izgraditi nacionalnu strategiju za porodici i demografiju od 2025. do 2935. godine kao i da će taj dokument biti prva sveobuhvatna strategija koja definiše ciljeve, mere i instituscije za zaštitu porodice i i demografsku obnovu.
Posebno nepovoljni podaci, kada je u pitanju demografija, odnose se na ruralna područja, odnosno naša sela. Prema podacima Republičkog zavoda za statistuku oslonjenih na podatke iz popisa stanovništva iz 2022. godine navedeno je da, gotovo četvrtina takozvanih malih naselja je u ozbiljnom problemu. Naime, od ukupno 4.709 u njih 1.302 živi manje od 100 stanovnika. Još nepovoljniji je podatak da od 2022. godine, skoro trećina malih naselja, nema ni jedno novorođeno dete. Ako se nastavi navedeni demografski trend, po proceni stručnjaka, do 2052. godine još 40 naselja će ostati bez stanovnika…
Demografki bilansi krune se i u urbanim, odnosno opštinskim i gradskim naseljima!
Zbog navedenog i sličnih populacionih oklonosti i trendova svi ekspozei, planovi, vizije, politička i druga hvatanja za gušu, priče o „dubokoj“ državi, obojenim i hibridnim revolucijama kao i druge teorije zavere postaju prazne priče i besmislice. TO NIJE UČENJE SA RAZUMEVANJEM, NA KOJEM SE, SVE VIŠE INSISTIRA!!!
…
Komentari