Svet poljoprivrede Prodavnica

Godina IZAZOVA i novih početaka: Evo šta je obeležilo 2020. godinu u poljoprivredi

 

2020. godina obeležila je živote svih ljudi na planeti, kada su bliskost i zagrljaj bili najveća pretnja, a reč imunitet postala sveti gral. A kakva je godina bila za poljoprivredu i kako su se naši poljoprivrednici u njoj snašli?

Moglo bi se reći da je agrar pokazao veliku izdržljivost kada je reč o jednom od najvećih izazova u poslednjih nekoliko decenija. Poljoprivreda je još jednom pokazala da je neuništiva, a proizvođači najveći borci u teškim vremenima. Ipak kao ni sve ostalo ni ova svetska pandemija neće proći bez uticaja na svetsku industriju proizvodnje hrane.

Posledice pandemije, kao što su zabrana kretanja, privremeno zatvaranje pijaca, prekid izvoza nisu uspeli da zaustave poljoprivrednike, te se slobodno može reći da su iz ove godine oni izašli još jači i spremniji nego pre. Zahvaljujući njima, u najnesigurnijem vremenskom periodu koje je pogodilo ceo svet građani Srbije su mogli da se osećaju  sigurno i nisu morali da brinu da li će imati svežeg voća i povrća, žitarica ili mesa.

Tokom 2020. godine AGROmedia je pratila rad poljoprivrednika na terenu i svakodnevno smo vas informisali o tome šta se dešava pod vedrim nebom izveštavajući sa lica mesta, prateći aktuelna dešavanja. Pružali smo podršku kroz intervjue velikih i malih proizvođača o aktuelnim problemima i pronalazili primere dobre prakse. Sada smo za vas izdvojili najvažnije promene koje su obeležile 2020.godinu u poljoprivredi.

 

Ratari  proslavili odlične prinose

Kukuruz je ove godine posejan na površini između 950.000 i milion hektara, a prinosi su se kretali od 5,5 do 7,5 tona po hektaru. Za visoke i stabilne prinose zaslužna su bila tri faktora: odlični vremenski uslovi i dovoljne količine padavina tokom vegetacije, dobro urađene agrotehničke mere, ali i pametan izbor kvalitetnog semena kukuruza. Dr Života Jovanović sa Instituta za kukuruz „Zemun polje“, ističe da je 2020. godina bila jedna od najboljih i izuzetno rodna za kukuruz.

Prema iskustvima nekih proizvođača, početkom godine bilo je lošeg bokorenja pšenice zbog nedostatka vlage, ali su majske i junske kiše „izvukle“ prinos. Kada je reč o manjim gazdinstivma prosečan prinos kretao se od 3 do 6,5 tona hlebnog zrna. Ipak kvalitet zrna je bio zadovoljavajuć na mnogim njivama. Opšta ocena ovogodišnje pšenice, u zavisnosti od regiona, rezultirala je umanjenjem prinosa od 10 do 30 posto.

Proizvođači soje ističu da se prinos razlikuje od njive do njive i da je na to najviše uticao raspored padavina koji su se razlikovali po regionima. Tamo gde nije bilo dovoljno vlage prinos je bio od dve do tri tone. Jedan od ključnih razloga visokih prinosa jeste setva soje u monokulturi. Samo tako je ova kultura, kaže jedan proizvođač, najisplativija i najrentabilnija.

 

Stočarstvo na staklenim nogama

Kriza koja nas je snašla nije zaobišla ni stočarstvo, a cene stoke na pijacama i u klanicama konstantno su varirale, da bi pred kraj godine promet mesa, prodaja i otkup stoke doživeli kontinuiran pad na domaćem i svetskom tržištu. Posebno je bilo pogođeno tovno govedarstvo, što su nam potvrdili i sami stočari.  Zbog pandemije i otkazivanja proslava promet mesa je pao za 15-25 odsto, dok otkupljivači drastično smanjuju otkupne cene tovne junadi na tržištu, pa je tako ona sada izjednačena sa prodajnom cenom utovljenih svinja.

Iz tog razloga Vlada Srbije, početkom septembra meseca, donela je odluku o otkupu tržišnih viškova tovnih junadi kao vid podrške poljoprivrednim proizvođačima, što je objavljeno i u Službenom glasniku. Uzrok zastoja u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji je činjenica da nema izvoza u Kinu i Tursku, uprskos obećanjima vlasti. Izvoz je simboličan i u Emirate i Italiju.

 

Povrtarima se u 2020.godini posrećilo

Poljoprivreda se, bar kada je reč o  povrtarstvu, pokazala mnogo otpornijom na situaciju sa pandemijom, nego bilo koja druga grana privrede. Većina povrtara uspela je da se snađe ove godine, a cene su bile korektne, i za njih kao proizvođače, ali i za potrošače.

Kao i prethodnih godina i u 2020. godini se nastavio trend smanjenja površina pod krompirom posebno u brdsko-planinskim područjima, ali i na jugu Srbije. Kao značajni regioni proizvodnje ranog krompira ostali su područje severa Vojvodine, okolina Subotice , šire područje Pančeva, okolina Čačka i Leskovca.

Proizvođači kornišona su ove godine imali pune ruke posla kako na njivi tako i na pijaci. Berba krastavca kornišona krenula je rano. Već krajem maja meseca naši povrtari obavili su i četvrtu berbu, a prinos je bio više nego zadovoljavajuć.

 

Voćari (ne)zadovoljni rodom

Definitivno pravi hit među proizvođačima, u godini za nama, je egzotično voće kivano. Voće, koje je dobilo ime po kiviju, uspeva u našim uslovima, nije zahtevno za gajenje, jedino što je potrebno da se sačeka par meseci da sazri, od ranog proleća do jeseni. I dok su Valjevci poznati po gajenju šljive i maline, u jednom gradu na Kolubari stiglo je i egzotično voće iz Afrike. Neobično, ali ukusno voće – kivano, gaji se na jednom imanju u Beloševcu.

Proizvođači kažu da je ova godina bila izuzetno nepovoljna za gajenje šljive. Skoro nije bilo godine da šljiva toliko truli, a i zbog manjeg roda ima proizvođača koji ove sezone nisu potpaljivali sušare. Zbog manjih količina osušene šljive proizvođači očekuju da će njena cena biti za 30 do 50 evro centi veća nego lani. Šljiva je dobro podnela vremenske oscilacije i bilo je dosta roda, ali su kasni mrazevi i trulež ploda učinili svoje.

Prema rečima jednog od najvećih proizvođača i izvoznika jabuke iz Slankamena svaka godina u proizvodnji ove kulture je teška, jedna zbog kiše, druga zbog suše. Ipak, prvi utisci pokazuju da je jabuka dobrog kvaliteta, jer su i zrelost i nivo šećera više nego zadovoljavajući za izvoz ove voćke van granica naše zemlje.

Kvalitet maline je kažu mnogi proizvođači  bio solidan, ali je prinos bio loš, kako zbog obilnih padavina tako i zbog visokih temperatura. Berba maline je u mnogim malinjacima kratko trajala, jer voćari nisu imali šta da uberu. Iako su plodovi bili krupni, ovogodišnji rod je bio bar za 50 odsto manji od prosečnog. Situacija sa korona virusom, kao i brojna nova istraživanja o lekovitim svojstvima ove voćke dovela su do ubrzanog rasta potražnje, kažu stručnjaci.

Aronija se poslednjih godina dobro prilagodila našim agroekološkim uslovima, dobro podnosi niske temperature tokom zime, otporna je i na bolesti. Što se tiče prinosa zasadi u punoj rodnosti daju od 8 do preko 10 tona po hektaru. Ipak u godini za nama primetan je veliki broj zapuštenih plantaža u koje proizvođači ne ulažu, a veoma je važno, posebno u mlađim zasadima, redovno suzbijati korove, đubriti ih, obavljati rezidbu, a po potrebi ih i navodnjavati. A na kraju većina proizvođača bude nezadovoljna sa plasmanom. Veliki broj njih se odlučuje na preradu aronije u sokove, džemove i slično.

Kada je reč o proizvodnji voća u Srbiji, u 2020. godini se pokazuje sve veći trend podizanja velikih površina pod jezgrastim voćem (lešnik, orah i badem).

 

Seoski turizam procvetao

Pandemija koronavirusa uticala je na sve segmente poljoprivrede, ali ne i na seoski turizam. Za razliku od drugih grana agrara, seoska domaćinstva će ove godine možda završiti sezonu daleko bolje od prethodnih.

Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig kaže da je turizam grana koja će itekako da platiti posledice ove krize, pogotovo gradski hoteli, dok će najmanje posledica osetiti upravo seoski turizam, jer zahteva mnogo manja ulaganja, nema plaćanja kirije, nema obaveza uzimanja kredita i kamata, i ima malog broja zaposlenih. Još jedna olakšavajuća okolnost za mnoge potencijalne turiste i još veći podsticaj za razvoj seoskog turizma jesu vaučeri koje dodeljuje Vlada Republike Srbije.

 

Ribarstvo neiskorišćeni potencijal

Proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji varira između 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvedene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Profesor dr Zoran Marković ističe da u Evropi postoji ogroman deficit od preko 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu. A u Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu.

Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100 000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka. Proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina od slatkovodne ribe.

 

Loša godina i za pčelare

I ovu godinu većina pčelara po svemu sudeći upisaće u red loših. Nepovoljni vremenski uslovi doveli su do toga da su pčelari morali, da nektar koji su pčele unele u košnice, ostave kako bi društva preživela. Ono što su izvrcali daleko je ispod očekivanih prinosa bar što se bagrema tiče. Zbog povećane potražnje i smanjenih prinosi došlo je i do poskupljenja meda za skoro 20 odsto.

Tako je kilogram bagremovog meda do ove godine prodavan po 700 dinara, a ovog leta se retko mogao naći ispod 800. Na pijacama je išao čak i do 1.000 dinara. I cena livadskog meda bila je u rangu bagremovog, jer kako objašnjavaju pčelari sve je manje kvalitetnih livada zbog pada stočnog fonda, dok je kilogram lipovog bio 900 dinara. Skočila je i cena meda na veliko za izvoz sa prošlogodišnjih 3,7 na čak 4,5 evra kilogram.

Podsetimo: U proteklih pet godina u Vojvodini primetni su veliki pomori ovog najvažnijeg oprašivača među insektima, i u svakom od njih je broj nastradalih pčelinjih društava poražavajuć.

 

Online preduzetništvo uzima maha

Već godinama unazad poljoprivredni proizvođači imaju veće probleme s prodajom svojih proizvoda nego sa proizvodnjom, mada i rad na njivama, u baštama i voćnjacima nije nimalo lak, posebno ako se tome dodaju visoki troškovi u nabavci kvalitetnog sadnog materijala, mehanizacije i obrade.

Epidemija izazvana koronavirusom, koja je dovela do zabrane kretanja i zatvaranja pijaca širom Srbije, donela je nove nevolje voćarima, povrtarima, stočarima i drugim poljoprivrednim proizvođačima, koji se snalaze na razne načine da unovče svoj rad i smanje neplanirane gubitke. Kako bi rešili probleme poljoprivrednih proizvođača u prodaji povrća, voća i drugih proizvoda nakon zatvaranja pijaca u Srbiji, poljoprivrednici iz različtih delova Srbije organizovali su se i rešili su da otvore onlajn pijace i grupe na Fejsbuku gde će prodavati i nuditi svoje proizvode.

I za samo par sati nakon „otvaranja“, ove grupe postale su izuzetno praćene i imale su preko 1.000 članova. Na njenim onlajn stranicama nude se sir, kajmak, domaća jaja, suva šljiva, meso, povrće, brašno …

Zeleni sokovi od spelte i ječma, srpski namazi od organskih pečuraka, sirove torte i kolači bez brašna, jaja i šećera. namaz, čips i turšija od bundeve i slane i slatke kaše samo su neke od kreativnih i originalnih preduzetničkih ideja koje su završile na internetu tokom svetske pandemije koronavirusa. Mnogi lokalni proizvođači tako su razvili svoje biznise i znatno olakšali prodaju svojih proizvoda.

 

Zadrugarstvo na zelenoj grani

više o ovome pročitajte:

Kako bi doprinelo smanjenju velikog broja nezaposlenih, i dalo mladim ljudima šansu da ostanu ovde i bave se poljoprivredom ministarstvo za regionalni razvoj izdvojilo je velika sredstva za podsticanje zadruga. Za vreme trajanja ovog projekta osnovano je čak 770 zadruga, a bespovratnim sredstvima pomognut je rad 152 zadruge na teritoriji čitave Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.

 

Nova pravila u zaštiti bilja

Poslednjih desetak godina radi se na smanjenju broja aktivnih materija u pesticidima. Tokom ove godine mnogi preparati iz svih grupa pesticida, prvenstveno fungicida, ali i dosta herbicida i insekticida izgubilo je dozvolu, prvenstveno zbog nepovoljnog uticaja na životnu sredinu. Međutim, ova mera može da predstavlja i problem; da poskupi poljoprivrednu proizvodnju, a pojavljuje se i veliki broj novih štetočina koje se teško suzbijaju i sa, do sada, poznatim pesticidima. To nisu jedini problemi.

 

Uticaj klimatskih promena: Šta nam nosi sutra?

Nažalost, ono što mnogi proizvođači ističu kao mnogo veći problem od aktuelne pandemije koronavirusa jeste rapidna promena klime u našoj zemlji, velike temperaturne oscilacije i stresni momenti koji se javljaju kako kod ljudi, tako i kod životinja i biljaka.

Zato Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije kaže prilagođavanje useva klimatskim promenama oslanja se na odabir onih vrsta i sorti koje mogu bolje da izdrže vremenske uslove i klimatske varijabilnosti. I ne samo to. Neki regioni na kojima nisu mogle ranije da se gaje određene biljne vrste, sada će to moći i to sa velikom lakoćom. Ali, osim dobrih strana, tu su i one negativne posledice klimatskih promena.

 

AGROmedia u službi poljoprivrednika

Želja za novim znanjima obeležila je ovu godinu, a to potvrđuje i konstantno povećanje broja čitalaca Agromedia portala. Zato želimo da vam se zahvalimo na poverenju koje ste nam ukazali tokom ove, za sve nas, teške godine. Angažovanje i trud celog AGROmedia tima osvojili su u ovoj godini poverenje preko 2,9 miliona ljudi, a portal je zabeležio preko 7 miliona pregleda.

Video prilozi na AGROmedia Jutjub kanalu u 2020. godini dostigli su 6,5 miliona pregleda, sa preko 62 miliona impresija koje još uvek rastu, a Video vodič za pravljenje slovačkog kulena jedan je od najgledanijih.

Na AGROmedia Fejsbuk stranici u toku 2020. godine aktivno su se pratile sve teme, a post sa savetima o uzgoju paradajza, za koji se uvek traži znanje više, našao je put do preko 320,000 ljudi na Fejsbuku.

Hvala Vam što prepoznajete naš trud! U novoj godini daćemo sve od sebe da budemo još bolji!

Želimo Vam srećnu i zdravu Novu 2021. i još uspešniju poljoprivrednu godinu!

Vaš AGROmedia tim

Komentari