SMANJENJE aktivnih materija u PESTICIDIMA – Rešenje ili NOVI problem?

Poslednjih desetak godina radi se na smanjenju broja aktivnih materija u pesticidima. Tokom ove godine mnogi preparati iz svih grupa pesticida, prvenstveno fungicida, ali i dosta herbicida i insekticida izgubilo je dozvolu, prvestveno zbog nepovoljnog uticaja na životnu sredinu. Međutim, ova mera može da predstavlja i problem; da poskupi poljoprivrednu proizvodnju, a pojavljuje se i veliki broj novih štetočina koje se teško suzbijaju i sa, do sada, poznatim pesticidima. To nisu jedini problemi.

Prema rečima dr Dragane Marisavljević iz Instituta za zaštitu bilja odluka da se ukinu pojedine aktivne materije u preparatima za zaštitu bilja nije bila ishitrena, već  se dešava dugi niz godina i postupno, a nakon nove regulative najavljeno je da će preko 600 aktivnih materija biti ukinuto.

U pesticidima postoje ostaci koji vrše nepovoljan uticaj na životnu sredinu, a to potvrđuje i dr Marisavljević, koja kaže da „mi nikada nismo imali nesigurne preparate, u smislu da je to moglo da šteti biljkama ili ljudima, to je apsolutno bilo u dozvoljenim granicama. Ali, tu je taj sporedni efekat na druge organizme, na podzemne vode…“

Međutim, osim što donosi zdraviji i bolji odnos prema životnom okruženju, ukidanje pojedinih aktivnih materija za zaštitu biljnih kultura može da izazove i određene probleme.

Potencijalni problemi kod uzgoja repe i krompira

Dr Marisavljević ističe da će u narednoj vegetaciji repe nedostajati desmedifan, bez koga je teško rešiti problem velikog broja različitih korova. Kako će se nadoknaditi njegovo dejstvo ostaje da se vidi. Velike kompanije traže rešenje, ali se ne zna kada će se pronaći.

Drugi veliki problem je kod proizvođača krompira, koji možda neće osećati problem u toku vegetacije, ali na samom kraju, kada treba uraditi desikaciju,  problemi su vrlo mogući, jer je „ovo poslednja godina primene dikvata. Ovu aktivnu materiju sadrži značajan broj preparata koji jako brzo, jako dobro i jako jeftino rade desikaciju krompira, a kojih više neće biti. Čime će se zameniti – to je sada potraga“, objašnjava dr Dragana Marisavljević.

Kako dr Dragana dalje navodi, druge aktivne materije za tu namenu postoje, ali su to preparati koji su mnogo skuplji i komplikovaniji za rad.

Sledeći problem za proizvođače krompira je ukidanje hloroprofana. Prema rečima dr Marisavljević, struka je posebnu pažnju obraćala i obraća na informisanje i praćenje kako se zaprašuje, zašto, da li se previše zaprašuje, posebno kod malih proizvođača… Međutim, kod velikih proizvođača zaprašivanje krompira nije bio problem, prvenstveno jer su bile dobre formulacije, poput preparata koji su čuvali krompir u skladištima bez ikakvih problema, sa već usvojenom tehnologijom.

Sada hloroprofana nema, a umesto njega dolaze dva nova preparata. Ranije se krompir lako čuvao, međutim, sada je neizvesno kako će to izgledati.

Što se tiče Zapadne Evrope, dr Marisavljevć kaže da su tamo aktivne materije u pesticidima, na primer za krompir, zamenjene sa jednim prirodnim preparatom na bazi mentinog ulja i drugim, uslovno rečeno, na bazi naftalina.

„Tu tehnologiju mi donosimo ovde, ali se mora reći da ona ni tamo nije jednostavna“, navodi dr Marisavljević i dodaje da će se kod nas koristiti kombinacija ove dve aktivne materije.

Uticaj na proizvodnju kukuruza, pšenice i soje

Kod kukuruza se gubi jedna aktivna materija koja je iz grupe novijih herbicida i šteta je što odlazi jer je usvojena i korišćena, ali ima dosta zamena – objasnila nam je dr Dragana.

Što se tiče pšenice, trenutno na spisku ukinutih nema značajnih aktivnih materija, ali se pojavljuje interesantna situacija kod uzgoja soje.

„Preparat Oksasufuron koji je godinama korišćen i koji je bio standard u soji – njega više nema“, navodi dr Marisavljević.

Zamenski preparati postoje, ali proizvođačima koji se ozbiljno bave proizvodnjom soje neće biti lako, jer su se navikli na jednostavno dugogodišnje rešenje u vidu kvalitetne aktivne materije, koja je soju držala dosta čistom.

Ipak bez obzira na moguće probleme, biljna proizvodnja mora da ide u ovom pravcu, iako zaštita bilja više nije tako jednostavna. Promene su morali da prihvate prvenstveno proizvođači koji se bave izvozom, jer su liste šta može, a šta ne može da se koristi – veoma decidne i ljudi ne žele da ulažu u proizvodnju koja neće biti dobro izvedena.

Dr Marisavljević predlaže svim proizvođačima da se više okrenu struci i da se savetuju sa njima.

Postoji dobra analiza i detektovanje ostataka pesticida.

Iako je ova oblast dosta komplikovana, ipak je ukidanje aktivnih materija u pesticidima korak koji neće biti prekinut i koji se sprovodi u celoj poljoprivredi.

Značajne promene posebno se dešavaju u kategoriji fungicida i neophodno je da se proizvođači informišu šta se promenilo. Kako navodi dr Dragana, o tome mogu da se informišu na različitim sajtovima i platformama, a čim je članak potpisan od strane stručnjaka, njemu mogu i da veruju.

Što više znanja, što više provera. Nemojte da se nadate da ćete naručiti isto što i prošle godine. Možda ove godine toga nema. Morate da znate šta će biti drugo. Morate biti svesni da nema lakih rešenja kada se uvodi nova tehnologija“, zaključuje  dr Dragana Marisavljević.

Sagovornica: dr Dragana Marisavljević, Institut za zaštitu bilja

Komentari