Svet poljoprivrede Prodavnica

Loše vreme uticalo na rod maline: Kakva će godina biti za malinare?

Loše vreme uticalo na rod maline: Kakva će godina biti za malinare?-©Dejan D./Agromedia

Ovogodišnja sezona berbe maline u valjevskom kraju uveliko odmiče, ali će ove godine ovdašnji malinari ubrati mnogo manje crvenih plodova nego što su planirali. Kvalitet je kažu solidan, ali je prinos loš, zbog obilnih padavina, ali i visokih temperatura. Berba će u mnogim malinjacima kratko trajati, jer nema šta da se ubere.

„Prošlogodišnji izdanci u malinjacima obećavali su dobar rod, jer je jesen bila lepa, a zima blaga. Međutim, suvo proleće, smena toplih i hladnih dana uticali su da maline ove godine imamo daleko manje nego što smo očekivali. U delovima valjevskih sela Leskovice, Lelić, Sušice, gde je bilo grada berba će biti gotova nakon dva, tri branja, jer tu jednostavno nema šta da se bere“, kaže Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“.

Jovan navodi da su plodovi krupni, ali da će ovogodišnji rod biti za 50 odsto manji od prosečnog.

U malinjaku Marka Rakića iz sela Stubo kod Valjeva, na 530 metara nadmorske visine, berba je u punom jeku. Iako je prema njegovim rečima rod manji u odnosu na prošlogodišnji on je zadovoljan.

Stanje je zadovoljavajuće, otkup se vrši bez problema, isplata redovna. Trenutna cena je 200 dinara za kilogram. Lepo vreme sa povremenim pljuskovima pogoduje malini tako da smo za sada zadovoljni i vremenskim uslovima. Sa blizu 30 ari prošle godine bilo je tri tone, a ove dve do dve i po tone, jer je malo manje rodilo“, kaže Marko Rakić.

Loše vreme uticalo na rod maline: Kakva će godina biti za malinare?-©Dejan D./Agromedia

Milovan Nikolić iz Sirdije kod Osečine, kaže da je ove godine očekivao da sa 1,5 hektara ubere blizu 17 tona. Međutim, vremenske prilike su dovele do smanjenja roda.

„U problemu smo, uložili smo ogroman novac u đubriva, sredstva za zaštitu, radnu snagu,  a to ne možemo izvući kroz proizvod bez obzira što cena ide na gore. Teško ćemo se uklopiti. Mislim da za malinarstvo dolazi teško vreme. Država ne preduzima ništa, a vreme je da donese mere i da se odredi najniža otkupna cena ispod koje ne bi moglo da se ide. Tako bi mi znali šta i koliko možemo da uložimo“, navodi Nikolić.

Komentarišući trenutnu situaciju u malinarstvu Mladen Marić iz Sušiće, nadomak Valjeva kaže da je zagovornik manjih površina sa boljom obradom. Malinu gaji na površini od pola hektara koja je ističe „vrhunski odrađena“ i misli da će i vratiti „vrhunskim prinosom“.

Loše vreme uticalo na rod maline: Kakva će godina biti za malinare?-©Dejan D./Agromedia

„Pre petnaestak godina radio sam sa jednim hladnjačarem iz ariljskog kraja i on mi je rekao da beži od velikih površina. Oni koji imaju velike zasade ne mogu da stignu da obrade sve, da oberu na vreme i tu nema kvaliteta. Površinu treba uskladiti prema radnoj snazi. Ove godine se nadam solidnoj berbi. Gajim pozniju sortu i iako je bilo oštećenja od grada uspeli smo to da nadomestimo zaštitom. Mislim da je otkupna cena do dva evra za kilogram opravdana. Trenutno je 200 dinara i verovatno će ići još naviše jer maline malo ima“, rekao je Marić.

Valjevsko malinogorje se prostire na nešto više od 1.000 hektara, ali  prema procenama te površine su za oko 20 do 30 odsto manje nego što to pokazuju zvanični statistički podaci. Pravu sliku imaćemo tek iduće godine kada bude završen popis poljoprivrede.

Kako ističe Jovan Milinković iz  Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“ da bi maline bilo moramo ozbiljno da pristupimo problemu koji se provlači poslednjih petnaestak godina “prvi i osnovni je sadni materijal bez koga nam nema napretka u proizvodnji“.

Loše vreme uticalo na rod maline: Kakva će godina biti za malinare?-©Dejan D./Agromedia

On smatra da moramo pod hitno da zasnivamo nove matičnjake, ali i da sad počnemo da odvajamo dobre biljke, da ih oslobodimo od virusa i počnemo sa proizvodnjom predosnovnog sadnog materijala.

„Nama treba najmanje sedam godina da dođemo do kvalitetnih biljaka koje će naši proizvođači da sade. Možda je došlo vreme da se smanje površine pod malinom i da ona ne bude „crveno srpsko zlato“, možda borovnica polako preuzima primat. U podizanje zasada borovnice je veće ulaganje, ali sa male povr[ine od 20 ari može da se napravi veći profit nego sa pola hektara malina“, navodi Milinković.

Procena je da će na nivou cele Srbije ove gdine biti ubrano 50.000 do 55.000 tona maline, dok se ranijih godina ta koliČina kretala od 75.000 pa čak i preko 100.000 tona.

Komentari