Dronovi koji nadgledaju useve, senzori koji mere vlagu u zemljištu, pametni sistemi za navodnjavanje i alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji sve više menjaju način na koji se proizvodi hrana širom Evrope. Međutim, kako prenosi Forbes, iako stručnjaci smatraju da digitalizacija može da poveća prinose, smanji troškove i olakša prilagođavanje klimatskim promenama, u Srbiji su ovakva rešenja i dalje uglavnom rezervisana za veća i finansijski snažnija gazdinstva.
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Darko Jevremović, ističe da digitalizacija više nije pitanje luksuza, već opstanka poljoprivredne proizvodnje. Klimatske promene, rast cena repromaterijala i nedostatak radne snage dodatno povećavaju potrebu za primenom savremenih tehnologija.
Možda vas zanima
Digitalizacija kao uslov za opstanak
Tržište pametne poljoprivrede u Evropi poslednjih godina beleži snažan rast, sa fokusom na veštačku inteligenciju, robotizaciju, autonomna vozila, standardizaciju podataka i prilagođavanje klimatskim promenama.
Kako za Forbes navodi Jevremović, evropski farmeri nisu prihvatili digitalizaciju zato što su želeli da prate trendove, već zato što su ih na to naterali ekonomski pritisci, klimatske promene i strogi standardi Evropske unije.
Prema njegovim rečima, stanje u Srbiji je veoma neujednačeno. Veliki broj poljoprivrednika napravio je prvi korak kroz eAgrar, ali stvarna primena naprednih tehnologija poput senzora i dronova i dalje u velikoj meri zavisi od veličine gazdinstva i konfiguracije terena.
Veliki koriste autopilote, mali rade tradicionalno
Kako prenosi Forbes, najveći nivo digitalizacije prisutan je kod velikih sistema, posebno u Vojvodini. U ratarskoj proizvodnji već se koriste traktori i kombajni sa autopilotima, sistemi za preciznu setvu i različita digitalna rešenja za upravljanje proizvodnjom.
Kod srednjih gazdinstava, naročito u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, digitalizacija je u usponu. U intenzivnim zasadima jabuke i borovnice sve češće se koriste pametni sistemi za navodnjavanje i prihranu, senzori za vlagu, pH i EC vrednosti zemljišta, kao i automatske meteorološke stanice.
Više hrane bez više zemlje: da li je veštačka inteligencija SPAS za poljoprivredu?
S druge strane, na malim gazdinstvima proizvodnja je uglavnom i dalje tradicionalna. Glavni razlog je što ulaganje u savremenu opremu često nije ekonomski opravdano, iako postoje pojedinačni primeri proizvođača koji uspešno primenjuju digitalna rešenja i na manjim površinama.
Najveća prepreka je cena
Visoka cena opreme ostaje glavni razlog zbog kojeg se veliki broj proizvođača ne odlučuje za ulaganje u digitalizaciju.
Jevremović objašnjava da se u savremenim zasadima borovnice većim od pet hektara ulaganje u senzore, pametno navodnjavanje i meteo-stanice može isplatiti za jednu do dve sezone zahvaljujući uštedi vode, đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Međutim, kada su parcele usitnjene i međusobno udaljene, takva investicija često postaje neodrživa.
Pored novca, izazov predstavlja i potreba za dodatnim znanjem. Prikupljeni podaci imaju vrednost samo ako proizvođač zna kako da ih protumači i pretvori u konkretne odluke na terenu.
Nedostaju edukacija i stručna podrška
Još jedan problem, prema sagovornicima Forbesa, jeste nedostatak stručne podrške na terenu. Poljoprivredne savetodavne službe često su opterećene administrativnim poslovima i nemaju dovoljno kapaciteta da pruže pomoć svim proizvođačima kojima je potrebna.
Dodatnu prepreku predstavlja i nepoverenje prema novim tehnologijama. Mnogi poljoprivrednici najviše veruju rezultatima koje vide kod kolega u praksi, pa se za primenu novih rešenja odlučuju tek kada se uvere da ona zaista donose rezultate.
Srbija zaostaje, ali ima svetlih primera
Rukovodilac Laboratorije za preciznu poljoprivredu na Poljoprivrednom fakultetu, profesor Miloš Pajić, smatra da će digitalizacija imati ključnu ulogu u budućnosti srpske poljoprivrede.
Kako prenosi Forbes, jedan od problema je što brojna tehnološka rešenja nisu prilagođena malim proizvođačima. Dodatni izazovi su nedostatak jasne strategije razvoja poljoprivrede, slaba finansijska moć gazdinstava, nedovoljna edukacija i činjenica da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava veća od 60 godina.
Ipak, Pajić ističe da u Srbiji postoje proizvođači koji po nivou primene savremenih tehnologija ne zaostaju za kolegama iz Francuske, Nemačke, Italije ili Španije. Njihov broj još nije veliki, ali iz godine u godinu raste.
Potrebna veća podrška države
Sagovornici Forbesa saglasni su da će digitalna poljoprivreda nastaviti da se razvija, ali da su za širu primenu potrebni veća ulaganja, bolja edukacija i kontinuirana podrška države.
Iako postoje mogućnosti finansiranja kroz programe poput IPARD III, stručnjaci upozoravaju da digitalna transformacija ne može da se oslanja isključivo na strane fondove. Potrebna je dugoročna i planska strategija koja će savremene tehnologije učiniti dostupnijim i malim i srednjim proizvođačima.
Dok veliki sistemi već koriste autopilote, senzore i pametne algoritme, za veliki broj domaćih poljoprivrednika digitalna poljoprivreda i dalje ostaje cilj kojem tek treba da se približe.
Komentari