Prodaje šljivu za preradu, jer „manje boli glava“

Šljiva je nekada bila predmet trgovine Tatara, Huna i Turaka, a na naše područje stigla je sa Starim Slovenima. Danas čini simbol Srbije, druge na svetu po proizvodnji ove voćke. Iako šljiva može da se jede sveža, u kompotu, pekmezu, sušena, da ne pominjemo rakiju šljivovicu, Ivan Perić (28) iz sela Velika Krsna kaže da svoju šljivu u poslednje tri godine prodaje isključivo za preradu firmi koja se bavi otkupom, proizvodnjom i preradom voća iz Šumadije.

Zaštita šljive - © Julijana Kuzmić

„Imam više parcela pod šljivom, ukupno oko 3 ha. Od sorti uzgajam stenlej, čačansku lepoticu, rodnu i ranu. Pored toga, imam parcela pod višnjom, kajsijom i trešnjom, a na jesen planiram proširenje zasada pod šljivom“, kaže Ivan.

Dve nove sorte šljive – divna i petra

Ivan, inače geometar po struci, dodaje da je šljiva kao najbolja šumadijska voćka zahvalna za uzgoj jer dobro podnosi i kišno i sušno vreme, ne traži puno vode, a sama nadmorska visina Velike Krsne idealna je za voćarstvo i jedna je od centara Srbije gde šljiva odlično uspeva. Mada se tržište šljive ne odlikuje prevelikim oscilacijama, Ivan se ipak odlučio da sav svoj rod prodaje za preradu.

Pravilno sušenje šljiva: Požegača – najkvalitetnija sorta za sušenje

„Godine 2015. predavao sam direktno u firmu za otkup i preradu voća, a prošle i pretprošle godine otkupljivali su njihovi ljudi ovde u selu. Nikad nisam imao problema što se tiče saradnje, isplate, otkupa. Tačno je da cena varira iz godine u godinu, ali ja sam se uklapao, nikad nisam bio u minusu. Prošle godine mi je grad ‘zakačio’ šljivu, ali ona se ipak prodala. Uzimaju sve bez prebiranja, sem naravno trulog, pa sam rešio samo tako da prodajem.“

Ivan Perić u svom zasadu - © Julijana Kuzmić

Tada, pre tri godine, tražio je bolju cenu koju je nudio jedino izvoznik, međutim, kriterijumi su bili rigorozniji.

„Pre saradnje sa firmom za otkup i preradu, mahom sam prodavao za izvoz, uglavnom Rusima. Za izvoz je važna krupnoća, izgled, peteljka. Iako sam uspevao i tako da prodam, za preradu mi je bilo jednostavnije. Mnogo robe mi odbace i ne prodam kada ide za izvoz, a za preradu ne ostane ništa i ‘manje boli glava’“, navodi Ivan.

Recept za pravi šljivani kolač – Vratite ukus zaboravljenim poslasticama

Šljive za preradu beru se kad su potpuno zrele, jer tada dobiju dovoljno šećera, aromatičnih supstanci i pun miris i ukus. Pretprošle godine cena sirove šljive bila je jako niska, prošle već zadovoljavajuća po oceni proizvođača. Međutim, Ivan Perić zadovoljan je svojim trenutnim plasmanom i saradnjom sa otkupljivačima. Sa ocem i bratom obavlja rezidbu i zaštitu, a za berbu angažuje sezonske radnike.

Zasad šljive - © Julijana Kuzmić

„Imao sam do 2016. godine tablice raznih kompanija iz oblasti proizvodnje i hemijske zaštite voća kojih sam se pridržavao, međutim od prošle godine imam zaštitara kome slepo verujem. Zadovoljan sam kako održava zaštitu u mojim šljivicima, trudi se da prođem jeftinije i sa što manje tretmana, zato ga ne bih promenio nikad“, iskreno će Ivan.

Na pitanje, šta je to što nedostaje šljivi, mladi voćar iz Velike Krsne kaže da za šljivu kao i za svako voće potrebna je garancija u vidu stabilnog tržišta.

Komentari