Šta je sve potrebno znati da biste uspešno gajili aroniju?

Aronija je poznata po svojim lekovitim svojstvima i zato je dobro znati kako je gajiti. Tu tajnu vam otkriva diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

Aronia melanocarpa ili sibirska borovnica ili samo aronija postala je popularna i široko gajena kod nas u poslednjih nekoliko godina. Ova lekovita biljka, prepuna antioksidanasa, dobro podnosi niske temperature i to čak do -45 stepeni C.

Bobica puna zdravlja: Evo šta sve leči aronija

Aronija je biljka koja raste do 2 metra visine, ima dosta razgranat žbun koji formira jake šibljaste izbojke iz zemlje koji svake godine imaju obilje cvetova na kojima se stvaraju plodovi koji će u julu ili avgustu mesecu sazreti i dati veoma kvalitetan prinos. Ona spada među najkvalitetnije namirnice koje ljudi mogu koristiti za ishranu jer njeni plodovi, između ostalog, sadrže puno minerala. antioksidanasa i aminokiselina.

Čuvanje plodova aronije

Postala je veoma popularna u domaćinstvima za pripremanje različitih vrsta sokova, džemova, kompota, a koristi se čak i sušena. Može se konzervirati, a u suvom stanju može ostati i do nekoliko godina.

Gajenje aronije

Aronija je veoma laka za gajenje. Biljka ne zahteva gotovo nikakvo tretiranje. Može se gajiti integralno ili pak kao organska biljka.

Proizvođači aronije poručuju: Preradi, pa zaradi!

Potrebno je obezbediti sunčano mesto na kome će biljka imati negde oko 2 metra širine, kako bi mogla da se razvija i formira svoje izbojke. Biljka se ne orezuje, ali se može prekraćivati na određenu dimenziju da bismo formirali žbun kakav nama odgovara.

Gajenje aronije - © Pixabay

Plodovi aronije puni su antioksidanasa. Biljka je laka za gajenje, odlično podnosi veoma niske temperature, do -45 stepeni C, a suša joj smeta. Nikada se u potpunosti ne orezuje.

Đubrenje aronije

Aronija veoma dobro podnosi različite uslove gajenja, odnosno lošiju zemlju. Međutim, da bismo kvalitetno mogli da gajimo aroniju, potrebno je da zemljište bude bogato humusom, što možemo obezbediti dodavanjem dovoljne količine stajskog đubriva ili nekog drugog humusa, treseta ili komposta. Prilikom samog đubrenja biljke potrebno je da to radimo bar jednom godišne. U jesen je potrebno dodati određenu količinu organske materije, a to se može uraditi već prilikom sadnje biljke.

Ako se odlučimo za mineralna đubriva može se koristiti granulasto mineralno đubrivo iz tipa kalijuma koje se može dodavati u jesen, ali se može dodavati i u obliku folijarnih đubriva, tečnih đubriva za prihranu biljaka preko lista kojima biljku možemo prskati. Takva đubriva mogu biti mineralna, a mogu biti i organska đubriva.

Aronija je otporna na hladnoću

Biljke će se tome veoma dobro prilagoditi i dati kvalitetniji prinos. Biljka aronije je otporna na hladnoću, međutim malo je bolećiva prema suši. Ona je veoma dobro podnosi, ali tada značajno smanjuje prirast, odnosno formiranje zelene mase, kao i prinos i volumen plodova, što utiče na njihovu jačinu, odnosno kvalitet mokrih materija koje se nalaze u plodu.

To možemo preduprediti ili zalivanjem aronije u toku godine, ali možemo i malčirati biljku slamom, kompostom, piljevinom ili nečim sličnim, da bismo obezbedili čuvanje vlage u onim letnjim mesecima kada vlage nedostaje.

Gajenje aronije - © Pixabay

Orezivanje aronije

Aronija se može razmnožavati deljenjem bokora, pošto formira dosta izbojaka, a ože se oživljavati i klasično reznicama.

Aronija se nikada ne orezuje kompletno kao neke druge voćne vrste. Međutim, ukoliko postoji zasad aronije ili je biljka starija od desetak ili više godina, pa su grane dosta ostarile, možemo kompletno vršiti porubljivanje biljke na visinu od 30 do 40 centimetara. To će podstaći da biljka te iste godine formira novu količinu zelene mase koja će kasnije davati kvalitetan plod.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović 

Komentari