Gajenje višnje može biti veoma lako, posebno jer je višnja voćka koja ima skromne zahteve, odnosno zadovoljava se skromnijim uslovima gajenja. Pored toga, jedna od njenih odlika je ta što brzo počinje da rađa. Takođe, odlikuje je redovna rodnost i relativno izražena otpornost na značajnije bolesti i štetočine. Ipak, njen privredni značaj je osetno umanjen zato što je potrebno dosta aktivnog ljudskog rada, posebno u periodu berbe.
Višnja je dugovečna voćna vrsta koja može uspeti na različitim prostorima i u raznim uslovima. Može se reći da se gaji na skoro svim kontinentima koji imaju umereno prohladnu klimu. Lako se adaptira i uspeva na visinama i do 1000 m nadmorske visine, mada joj najviše odgovaraju tereni od 400 do 800 m.
Možda vas zanima
Lakša za gajenje: Višnja šumadinka najveći konkurent malini
Ona voli plodna, rastresita i duboka zemljišta, ali se zadovoljava i sa daleko oskudnijim zemljištima, što najviše zavisi od podloge na kojoj je višnja kalemljena. Tako, na primer, višnja okalemljena na magrivi može da izdrži i preko 10% kreča u zemljištu.
Za neko dugotrajnije gajenje ne odgovaraju joj zabarena, teška i glinovita zemljišta, kao ni previše krečna. Na onim terenima gde u rano proleće leži voda po otapanju snega, često dolazi do gušenja korena, što uzrokuje sušenje i propadanje celog stabla.
Suzbijanje pegavosti lista višnje i trešnje, izazov za svakog voćara
Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, černozem, blago opodzoljena zemljišta, lake smonice i slično. Blagi nagibi od 5-10 stepeni najviše jugoistočne ili južne ekspozicije pogoduju za gajenje višnje.
Saveti za proizvodnju organske višnje
Nešto više vlage ova kultura traži u proleće, posebno u fazi porasta i zrenja ploda. Blizina većih vodenih površina veoma je povoljna za gajenje. Za dobro i kvalitetno uspevanje višnja zahteva duboko, rastresito zemljište umerene vlažnosti. Jako je ugrožavaju zabarena zemljišta sa ležećom vodom u dužim vremenskim periodima, ali i zemljišta sa visokim sadržajem aktivnog kreča. Najbolje je da je odnos gline i peska oko 60:40, a pH vrednost oko 6.
Važno je povećanje plodnosti zemljišta izvršiti prilikom pripreme zemljišta za sadnju i to unošenjem određenih količina organskih i mineralnih đubriva, na osnovu rezultata prethodno urađene agrohemijske analize plodnosti zemljišta.
U ovom slučaju povećanjem sadržaja organskog đubriva u zemljištu poboljšava se njegova struktura, fizičke i hemijske osobine, pH vrednost i sadržaj azota. Redovnim đubrenjem mineralnim i povremeno stajskim đubrivom održaće se nivo plodnosti i nadomestiti siromašenje zemljišta hranljivim elementima.
Konačan izbor parcela za podizanje višnjika trebalo bi da daju stručne ekipe na terenu, na osnovu analize zemljišta i orografskih uslova gajenja. Mora se imati u vidu da ni najbolja popravka karaktera parcele ne može nadoknaditi nedostatke nepogodnih zemljišta za gajenje višnje.
Cvetanje višnje je srednje rano pa je često ugrožavaju pozni prolećni mrazevi. Temperature od -2,2 i -3°C nanose štete cvetu, a -1,1°C tek zametnutim plodovima. Međutim, različite sorte različito podnose ove niske temperature. Tereni koji su podložni pojavi mrazeva nepogodni su za gajenje višnje, kao ni tereni gde nije obezbeđena dobra aeracija i vazdušna drenaža.
Višnja dobro podnosi zimske mrazeve (do -30°C) i zime sa dosta snežnih padavina. Godišnje je neophodno 600-800 mm vodenog taloga, od čega je veoma značajno da oko 500 mm bude u vreme vegetacije. Najveće zahteve za vodom ima u maju i prvoj polovini juna u fazi porasta i zrenja plodova.
Ukoliko je moguće, parcele za zasade višnje trebalo bi birati na nadmorskoj visini do 800 m na južnoj ili jugoistočnoj ekspoziciji zbog oštrije planinske klime, i na nagibima ne većim od 8%. Takođe, mora se voditi računa o udaljenosti zasada od glavnih saobraćajnica, pristupnim putevima, obezbeđenosti terena vodom, udaljenosti od hladnjače, kao i o raspoloživoj radnoj snazi za berbu.
Veličinu zasada trebalo bi prilagoditi ekonomskoj snazi domaćinstva, sa prvenstvenim ciljem podizanja višnjika radi proizvodnje plodova uglavnom namenjenih za industrijsku preradu.
Autor: dipl. inž. Branko Tanasković, PSSS Čačak
Komentari