SAVETI: Vezivanje paradajza i skidanje zaperaka

SAVETI: Vezivanje paradajza i skidanje zaperaka

Pravilno gajenje paradajza ne znači samo da zasadite biljku i da je povremeno zalivate. Da bi plod neke biljke bio zdrav i pun ukusa, morate voditi malo više računa o njegovom razvoju. Morate znati kako da ga pravilno vezujete, zakidate, zalivate i da pravovremeno zaštitite paradajz. Zato saznajte nekoliko korisnih saveta kako da to uradite bez imalo muke, a da dobijete rezultate kojima ćete biti zadovoljni.

Vezivanje paradajza

Rasađeni paradajz se lako prima, bilo da je rasad bio čupan iz rasadnika i da je neki period stajao van zemlje, ili je to dobro odgajena sadnica iz posude sa korenom. Kada se već nakon desetak dana biljka dobro ukoreni i dobije na visini, pravi je trenutak da se obezbedi oslonac.

Paradajz, kao što je već poznato, nema stablo koje može samo da se održava, pa ako bi se prostirao po zemlji, lako bi mogao da se zarazi plamenjačom.

Takođe, na taj način plodovi lako mogu da zadobiju trulež i paradajz se može ukoreniti bilo gde na zemlji. Tada se stvara mala i beskorisna džungla.

Ovo je dozvoljeno samo kod onih determinantnih sorti, takozvanog niskog paradajza koji ima industrijsku namenu, odnosno služi za njivsku sadnju tokom vrelog leta. Takve sorte su recimo narvik, lova, roker, sp-109 i drugi.

Vezivanje paradajza

Vezivanje paradajza obaviti nakon rasađivanja

Vezivanje paradajza treba se obaviti odmah nakon rasađivanja. Kako biljka raste, treba je redovno vezivati na svakih dvadesetak centimetara rasta. Tako će se stvoriti uspravno stablo, koje može da održi teret same biljke i velike količine plodova, od kojih nekada jedan plod može biti težak jedan kilogram. Te sorte su volovsko srce, jasenički jabučar, krompirov list i tako dalje.

VIDEO VODIČ: Kako da presadite paradajz bez muke


Najbolje rešenje za vezivanje paradajza u baštama i manjim vrtovima su drveni kolac ili plastična pritka. Ako imate plastenik, a bili ste vredni i napravili ste noseću konstrukciju od metala ili drveta, visine do dva metra, onda je bolje da koristite kanap. Kanapom biljku paradajza morate vezati labavo u čvor pri samom dnu struka.

Ne bi trebalo jako zategnuti kanap, koji se vezuje za konstrukciju ili nosač na visini od oko metar i po. Vremenom bi biljku trebalo uvijati oko kanapa, a po potrebi je i malo privezati, gde je to potrebno, da se ne bi spustila niz kanap kada postane opterećena rodom.

Skidanje zaperaka obavezna mera

Zaperci su začeci novih grana koji se javljaju u „pazuhu“ svakog lista kod paradajza. Paradajz je pre svega jak i razgranat zeljasti žbun, pa ako ne bismo skidali zaperke, on bi nabujao u gustu zelenu masu. Plodova bi bilo u velikim količinama, ali bi oni postali znatno sitniji.


Skidanje zaperaka

Tako nabujala biljka sklona je zarazama, pre svega plamenjače, truleži ili insekata. Najbolji predlog je da se kod jedne biljke uklone baš svi zaperci tokom cele sezone gajenja, mada je to nekada neizvodljivo. Ukoliko obavite ovu meru pravilno, vaša biljka će postati jako zdrava i rodna, a plodovi ukusni i sočni.


Dva rodna stabla je metoda gajenja paradajza kod koje se odmah na početku ostavi jedan jak, zdrav i pravilan zaperak. On se najčešće javi odmah iznad prve rodne grane i često je ravnopravan sa glavnom granom vođicom.

Nakon toga, obe grane se jednako vezuju i redovno čiste od svih drugih zaperaka. Ovako gajeni paradajz trebalo bi redovno zalivati, prihranjivati i štititi od bolesti, što će doprineti dobrom rodu, kvalitetnim i krupnim zdravim plodovima.

Đubrenje PARADAJZA: KADA i KAKO da ga prihranite?

Zaperke koje ste skinuli nemojte bacati. Odaberite one krupne, jake i zdrave, pobodite ih u male saksije, stavite u hladovinu i dobro zalivajte. Nakon desetak dana počeće da rastu i da napreduju. Eto vam dodatnih nekoliko strukova paradajza.

VIDEO SAVETE o vezivanju paradajza i skidanju zaperaka pogledajte ovde:

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica