Proizvodnja morki: Uprkos plahovitom temperamentu lako se gaje

Morka - © Pixabay

Biserke, morke ili misirke su redak, ali zapažen prizor na seoskim domaćinstvima. Proizvode karakterističan zvuk, a jaja imaju veoma tvrdu ljusku pa se češće koriste za Uskrs. Pored navedenog mnogi je gaje jer teraju gmizavce i važe za dobre čuvare dvorišta.

Biserke, morke  ili misirke se gaje samo kao dvorišna živina, bez privrednog značaja u proizvodnji jaja ili mesa. Ipak, u zemljama Zapadne Evrope poslednjih decenija interesovanje za ovu vrstu u cilju proizvodnje mesa u poluintenzivnom ili intenzivnom gajenju primetno raste. S druge strane, zemlje Afrike tradicionalno je gaje u neuporedivo većem broju, toliko da se njen značaj približava značaju kokoši, zbog čega su poznate i kao afričke kokoši.

Biserke u Evropi su izumrle u dalekoj prošlosti, pre oko 1.000 godina, ali od XV veka moreplovci i trgovci sa obala zapadne Afrike ponovo ovu vrstu donose u velike luke odakle se dalje širi u Evropu u svim pravcima. Danas, ova vrsta ima veću ulogu u živinarstvu Francuske, Italije i Mađarske gde se gaji u intenzivnim uslovima u podnom držanju na dubokoj prostirci ili baterijski za proizvodnju mesa, a istovremeno ima status i životinjskog genetičkog resursa.

Od odomaćivanja divljih srodnika, pre oko 3.000 godina u Zapadnoj Africi, do danas se veoma malo šta promenilo u životu i ćudi ove vrste, za razliku od ostalih domaćih životinja. Plahovit temperament, kasnostasnost, skrivanje jaja, iritantan zvuk oglašavanja i netrpeljivost prema drugim vrstama živine negativno su uticali na njenu ulogu u komercijalnoj proizvodnji mesa ili jaja. Takođe, veoma malo je urađeno na selekciji i oplemenjivanju u cilju povećanja produktivnosti ove vrste.

Biserke, za razliku od ostalih domaćih životinja, dele se samo na sojeve po boji perja, tako je sivi (biserasti) soj dominantan na našim prostorima, a manje su prisutni beli i lavandasti. Proizvodnja jaja za jelo u našoj sredini nema značaj, na što su uticali sezonska nosivost i znatno manji broj snesenih jaja naročito u poređenju sa hibridnim kokošima nosiljama i pomenuta sklonost skrivanja jaja.

Morke u slobodnom uzgoju - © Pixabay

Ipak, biserka i kao zanemarena pronalazi svoje mesto, u seoskim dvorištima zaljubljenika u ovu vrstu, zahvaljujući dobroj otpornosti odraslih jedinki na bolesti, lošije uslove smeštaja, oskudnu ishranu i nepovoljne vremenske prilike, kao i dobrom nagonu za traženjem hrane u prirodi, kao poželjnim osobinama u ekstenzivnim uslovima držanja.

Nosivost i karakteristike jaja

Biserka počinje nositi u uzrastu od 10 do 12 meseci, ali u dobrim uslovima gajenja može početi i sa 8 meseci. Sezona nošenja obično traje od marta do septembra za vreme koje će nosivost zavisiti od više faktora, počevši od soja biserke do uslova gajenja. Ključan preduslov pronošenja je postizanje minimalne telesne mase, pored uticaja vremena, odnosno meseca u godini kada su se izlegle mlade biserke. Domaća siva biserka u ekstenzivnim uslovima, što podrazumeva minimalne uslove smeštaja, nege i prihranjivanja obično jednom dnevno, daje oko 70 jaja (po sezoni).

Pilići morke - © Pixabay

Svako poboljšanje smeštaja, a posebno ishrane, pozitivno će uticati na nosivost tako da se tada može očekivati i do 100 jaja, koliko se obično dobija u poluintenzivnom sistemu u podnom držanju na prostirci. Nosivost u baterijskom sistemu je veća, jer biserke ranije pronose a sezona nošenja može se produžiti do 10 meseci, te se može očekivati do 130 jaja.

Posebni sojevi biserke direktno selekcionisani na reproduktivne osobine, u intenzivnim uslovima postižu visoku nosivost i daju 150 i više jaja. Nosivost je generalno najveća u prvoj sezoni nošenja, a potom u svakoj narednoj postepeno opada, tako da se obično u te svrhe gaje dve godine.

Jaje biserke je već prepoznatljivo po kruškolikom obliku sa jasno različitim tupim i oštrim krajem i manjoj masi po čemu se izdvajaju od jaja kokoši i ostale živine. Masa jaja varira od 35 do 45 grama, što je oko 60-70 odsto mase kokošijeg jajeta. Prosečna visina jajeta je 4,8 cm, a širina 3,8 cm. Masa jaja, kao i njihova širina i dužina, rastu sa uzrastom i telesnom masom biserke, a najviše vrednosti postižu u srednjoj fazi sezone nošenja.

Takođe, masa jaja biserki gajenih u baterijama u proseku je manja od onih koje nose u podnom držanju.
Boja ljuske može biti u opsegu od bele do smeđe, a najčešće je pegava i mrkožuta. Druga posebnost ovih jaja, u pogledu unutrašnjeg kvaliteta, odnosno drugačije građe ili strukture u odnosu na kokošija koja se ogleda u relativno manjem udelu belanca, a većem udelu žumanca u ukupnoj masi jajeta.

Misirke - © Pixabay

Nadalje, posebnost biserkinih jaja je debljina ljuske, koja je veća u poređenju sa jajima ostale živine, a ima vrednosti koje se kreću od 0,4 do 0,6 mm, što zavisi od soja, uzrasta i ishrane. Ljuska je deblja u proseku za oko 0,2 mm od ljuske kokošjih jaja i do pet puta je čvršća od jaja drugih vrsta živine. Kada se posmatra debljina na tupom, srednjem i oštrom delu jajeta, zapaža se njen rast u navedenom pravcu, a razlika može biti i do 0,05 mm između tupog i oštrog dela ljuske.

U pogledu hranljive vrednosti, biserkina jaja su dobra namirnica, jer su odličan izvor belančevina, masti i minerala. Po hemijskom sastavu jaja sadrže više suve materije, masti i vitamina A od kokošijeg jajeta. Tako, na primer, količina masti, holesterola i masnih kiselina veća je u jajetu biserke nego kokoške, ali je manja u poređenju sa jajima prepelice, patke i guske, dok je slična jajima ćurke u pogledu navedenih sastojaka.

Visok kvalitet ljuske zaslužan je za odličnu postojanost kvaliteta ovih jaja čuvanih duži period na višim temperaturama. Na primer, jaja biserke čuvana na sobnoj temperaturi znatno manje gube na kvalitetu u odnosu na kokošija jaja. Istraživanja govore o mogućnosti čuvanja i do tri meseca na sobnoj temperaturi bez promena u njihovom organoleptičkom kvalitetu, a pod posebnim uslovima čak i do godinu dana. U kulinarstvu se smatraju namirnicom odličnog kvaliteta i finog ukusa, pa se koriste za spremanje majoneza i specijalnih supa.

Mlade misirke - © Pixabay

Tajna tvrde ljuske

Jajnik i jajovod, polni organi biserke i kokoške zaduženi za stvaranje kompletnog jajeta, imaju sličnu građu i istu ulogu u obe vrste, tako jajnik stvara žumance, a jajovod belance, dve ljuskine opne i ljusku. Međutim, uočava se razlika u veličini polnih organa koji su, proporcionalno gledajući prema masi tela, manje mase i veličine u biserke.

Masa jajnika koji stvara žumance je manja, a dužina dela jajovoda koji stvara belance je kraća, dok je dio jajovoda koji stvara ljusku proporcionalno veći u biserke nego kod kokoški. Različita razvijenost ovih organa samo delimično objašnjava razlike u kvalitetu jaja, dok se deo može potražiti u razlikama u procesu stvaranja belanca i ljuske. Zrelo žumance posle odvajanja od jajnika ulazi u jajovod gde će se zaodenuti prvo belancem, potom dema opnama i na kraju ljuskom, za što je potrebno oko 24 sata u obe vrste.

Međutim, ovo vreme koje prođe od momenta kada žumance dospe u jajovod do konačno formiranog jajeta, protiče na različit način između ove dve vrste. Naime, vreme za koje se odvija proces stvaranja belanca i početak stvaranja ljuske kraće je za oko 1,5 sat kod biserke nego kod kokoške, što znači da je vreme stvaranje ljuske duže za 2,1 sat kod biserke. Na taj način, jaje biserke ima proporcionalno veći udeo ljuske, a manji udeo belanca u jajetu nego kokošije, a sama jaja imaju i manju masu od kokošijih.

Radoznala biserka - © Pixabay

Druga važna razlika se zapaža u građi ljuske jaja. Biserke nose jaja koja imaju jedan dodatni sloj, koji ne postoji u ljusci jaja kokoši, sa posebnim prostornim rasporedom kristala kalcita, kalcijumovog minerala koji je osnovni gradivni element ljuske svih vrsta domaće živine. Belančevine od kojih je izgrađena mreža, u koju su raspoređeni kristali kalcita u ljusci biserke, imaju drugačiji hemijski sastav i veće su gustoće nego kod kokoši.

Takođe, minerali koji daju čvrstoću nalaze se u većoj količini u ljusci biserke nego kokoši. Dakle, veća masa i debljina ljuske jaja biserke u odnosu na ljusku kokošjih jaja nastali su kao posledica dužeg procesa stvaranja ljuske, drugačije građe i veće količine minerala, što su istovremeno i faktori koji su uticali na njenu veću tvrdoću.

Domaće biserke obuhvaćene selekcijom na povećanje mesnatosti ili nosivosti postepeno gube na kvalitetu ljuske, tako da dolazi do smanjenja debljine ljuske za oko 20 odsto za oko 50 godina selekcije. Debela, jaka i tvrda ljuska jaja biserke verovatno je rezultat evolucije u cilju zaštite od grabljivica i nepovoljnih vremenskih prilika u zemlji porekla ove vrste.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Autor: Dipl. inž. stočarstva Marinko Vekić, Poljoprivredni fakultet u Banja Luci

Komentari