Stočari u valjevskom kraju počeli su sa pripremom kabaste stočne hrane za predstojeću zimu, i to znatno ranije nego proteklih godina! Pre desetak dana, na aprilskih tridesetak stepeni, pokošeni su, osušeni, izbalirani i spakovani prvi otkosi ovogodišnjih livada.
Od 80 ari livade, koja je stigla za košenje, Milorad Ilić iz Beomuževića kod Valjeva, sa 40 ari dobio je 110 bala novog sena. Radi se o mešavini trava i deteline, sejanih polovinom oktobra prošle godine.
više od istog autora
”Mislim da je to zadovoljavajuće za ovako rano i prvo košenje. Izrasla je gusta, velika i spremna je bila za košenje. Iskoristio sam nešto lepih dana, pokosio, izbalirao. Baš je bila suva, a i kvalitet sena je dobar jer nije kislo. Ne pamtim da sam ovako rano kosio livadu.
Trebalo je da bude tek za nekih mesec dana, ali je stigla dosta ranije. Obično kosim polovinom ili krajem maja što zavisi od vremena. Prošle godine zbog kiše nismo mogli da kosimo skoro do jula”, kaže Ilić.
Sejane livade se kose u fazi početka klasanja travnih vrsta kako bi se zadržao kvalitet dobijenog sena. Sa druge strane fenofaza razvoja useva zavisi od vremenskih prilika, odnosno temperature i padavina, navode stručnjaci Instituta za krmno bilje u Kruševcu.
Rani razvoj travnjaka
Kako objašnjava dr Dejan Sokolović, naučni savetnik i direktor Instituta za krmno bilje u Kruševcu, rani razvoj travnih i detelinsko travnih smeša ovog proleća uslovljen je pre svega blagom zimom koja se odlikovala relativno višim temperaturama. Ovo se, kako kaže, posebno odnosi na visoke temperature koje su zabeležene u mesecu martu i u aprilu, pa su biljke relativno i brzo prolazile određene fenološke faze.
”Zbog neuobičajenog ranog kretanja razvoja travnjaka na nekim površinama bilo je potrebno vršiti košenje dve do tri nedelje ranije u odnosu na prosečne godine. Iako nije bilo velikih količina padavina u proteklom periodu, zahvaljujući povoljnim temperaturama i akumulaciji zimske vlage u zemljištu, dobijen je relativno visok prinos biomase po jedinici površine.
Ovo je posebno izraženo na površinama koje su zasnovane u jesen ili koje su u godinama pune produkcije travnjaka, a naročito u smešamau kojima su prisutne vrste koje imaju brz rani porast kao što su italijanski ljulj ili crvena detelina”, kaže dr Sokolović.
Prema njegovim rečima na nižim nadmorskim visinama, u cilju sprečavanja poleganja koje može biti štetno za useve, preporučuje se skidanje prvog otkosa, na površinama pod detelinsko travnim smešama, ali i na površimnama pod lucerkom.
Leguminoze se trenutno nalaze u fazi početka butonizacije i imaju zadovoljavajući udeo lista u biomasi koja je glavni nosilac kvaliteta, navodi Sokolović, i podeseća da u prosečnim godinama vreme prvog otkosa se određuje na osnovu početka klasanja dominantnih travnih vrsta u smeši, ali ova godina, kako kaže, predstavlja presedan pa se preporučuje nešto ranije skidanje ovog otkosa.
5 razloga zbog kojih bi trebalo da gajite grahoricu na svojim parcelama
Kvalitetna biomasa – kvalitetno seno
”Biomasa dobijena ove godine, i pokošena ovih dana je dobrog do odličnog kvaliteta i ukoliko se konzervira i skladišti na vreme može da zadovolji zahteve visoko produktivnh životinja. Imajući u vidu da se radi o veoma jeftinom izvoru kabaste hrane, može se reći da se na ovaj način povećava rentabilnost stočarske proizvodnje.
Preporuka Instituta za krmno bilje je da se pokošena biomasa konzerviše spravljanjem silaže i senaže, jer spravljanje kvalitetnog sena ometaju padavine i relativno niska temperatura za njegovu pripremu”, navodi dr dr Dejan Sokolović, direktor Instituta za krmno bilje.
Za spravljanje senaže ili silaze potrebno je biomasu samo provenuti za šta je potreban značajno manji vremenski period sušenja nego kod klasičnog spravljanja sena. Pošto je zbog pravilnog varenja kod preživara neophodno u obroke uvrstiti i seno,preporuka struke, je da njegovo spravljanje treba ostaviti za drugi i naredne otkose kada se očekuju povoljniji uslovi na njegovoubiranje, sušenje i skladištenje.
Na prirodnim travnjacima vegetacija je u fazi intenzivnog porasta, ali se i na ovim površinama očekuje značajno ranije košenje u odnosu na prosečne godine.
”Ovako rano skidanje prvog otkosa predstavlja dobru predispoziciju za postizanje visokih prinosa, ali on zavisi i od drugih faktora, a pre svega vremenskih prilika u narednom periodu. Ukoliko se nastave povoljni agroekološki uslovi, na pokošenim površinama, može se očekivati relativno brzo i drugi otkos, koji zajedno sa prvim čini najveći deo ukupnog prinosa na ovim površinama.
Jako je važno naglasiti da se visoki prinosi kvalitetne biomase mogu očekivati samo na površinama na kojima su zasnovane detelinsko travne smeše adekvatnog sastava i udela pojednih vrsta, sa posebnim naglaskom na udeo leguminoza kojih treba da bude i preko 30 procenata”, rekao je dr Vladimir Zornić, naučni saradnik na Institutu za krmno bilje u Kruševcu.
Koje zemljište je najpogodnije za gajenje lucerke
Faktori za sastavljanje travnih smeša
Prilikom sastavljanja detelinsko travnih smeša uzima se u obzir nekoliko faktora: uslovi zemljišta, uslovi klime (nadmorske visina, ekspozicija, količina vodenih taloga…), načina eksploatacije (košenje, ispaša, kombinovano), projektovano vreme iskorišćavanja u plodoredu, vrste domaćih životinja i drugi faktori.
”Pored navedenih faktora, važno je naglasiti da se samo na adekvatno đubrenim travnjacima može očekivati nadprosečan prinos. Površine na kojima su na vreme primenjena NPK đubriva i ukoliko su imale nivo leguminoza preko 30 nijrocenata e potrebno vršiti prihranjivanje, jer se ove smeše snabdevaju azotom na prirodan i ekološki bezbedan način putem azotofiksacije.
Na površinama na kojima je nivo leguminoza nedovoljan potrebno je unošenje azotnog đubriva KAN”, navodi dr Zornić.
Korišćenje uree se ne preporučuje, čak je i štetno po travnjake, jer snižava pH zemljišta i onemogućava razvoj leguminozne komponente.
Komentari