Situacija oko Crnomorske inicijative za izvoz žitarica postaje sve složenija i postavlja se pitanje da li će ovaj sporazum opstati. Rusija je nedavno najavila obustavu inicijative, zahtevajući da se zadovolje njeni zahtevi za izvoz sopstvene hrane svetu. Sve više se postavlja pitanje sudbine Crnomorske inicijative za izvoz žitarica, dok se Rusija sve više oslanja na podršku Pekinga i Ankare. Kina i Turska zadržavaju značajnu prednost u održavanju uspešne inicijative za izvoz žitarica.
Iako tvrde da ova odluka nije povezana sa nedavnim ukrajinskim napadom na Krimski most, ključnu liniju snabdevanja za ruske vojne operacije u Ukrajini, mnogi vide ovo kao odgovor na eskalaciju tenzija.
Posledično, Ukrajina i susedna Rumunija potpisale su 18.08.2023. Sporazum o zajedničkom radu na jačanju izvoza žita iz Kijeva preko Rumunije nakon što je Moskva raskinula ključni ratni sporazum o transportu koji je omogućavao bezbedan prolaz kroz Crno more.
VIŠE...
Rusija je takođe uvela sankcije na ukrajinski izvoz pšenice, udarivši na glavnu unutrašnju luku Ukrajine na reci Dunav. Ove odluke mogu ozbiljno ugroziti snabdevanje miliona ljudi koji zavise od Crnomorskih trgovinskih ruta, posebno u globalnom Jugu, i mogu dovesti do ozbiljne nestašice hrane.
Nakon dvodnevnih sastanaka i pregovora krajem jula, nekoliko afričkih lidera napustilo je rusko-afrički samit u Sankt Peterburgu bez garancija da će se Crnomorske linije snabdevanja ponovo otvoriti. Obećanje ruskog predsednika Vladimira Putina da će pomoći afričkim državama u snabdevanju žitaricama nije dovoljno u poređenju sa količinom žitarica koju su isporučili prema sporazumu UN-a o žitaricama.
Od jula 2022. godine, Crnomorska inicijativa za izvoz žitarica, koja je započela pod posredovanjem UN-a i Turske, odgovorna je za 32,9 miliona metričkih tona žitarica koje su napustile Crno more. Ovo su pretežno kukuruz, pšenica, suncokretovo brašno i ulje, ječam i repica.
Šta je izvezeno preko Crnomorske inicijative za žito – izvoz žitarica u procentima
Podaci od 18. jula 2023
- Kukuruz: 51%
- Pšenica: 27%
- Proizvodi od suncokreta: 11%
- Ostali: 10%
Velika Britanija tvrdi da je 61% ovog izvoza otišlo u zemlje sa niskim i srednjim prihodima, jer se cena žitarica stabilizovala na 800 dolara po toni, što je pad sa visokih 1.360 dolara. Rusija tvrdi da veći deo žitarica izvezenih putem ovog sporazuma nije stigao do zemalja sa nižim prihodima. Ova situacija dodatno komplikuje status Crnomorske inicijative za izvoz žitarica i stavlja je pod znak pitanja.
A gde se zaista otpremalo ukrajinsko žito?
65% pšenice izvezene preko Crnomorske inicijative za žito stiglo je u zemlje u razvoju. Kukuruz se skoro podjednako izvozio u razvijene zemlje i zemlje u razvoju.
Udeo izvoza žitarica prema bogatstvu zemlje
65% pšenice je izvezeno u zemlje u razvoju, a 35% u razvijene zemlje.
Što se tiče kukuruza, proporcija je bila skoro jednaka: 51% je izvezeno u zemlje u razvoju, a 49% u razvijene zemlje.
Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (VFP – najveća humanitarna organizacija na svetu) takođe je isporučivao pšenicu iz crnomorskih luka. Od jula 2023. program je kupio 80% zaliha žitarica iz Ukrajine, u odnosu na 50% pre rata. Preko 725.000 tona pšenice otišlo je iz ukrajinskih luka u Etiopiju, Jemen, Avganistan, Sudan, Somaliju, Keniju i Džibuti tokom implementacije inicijative.
- Pšenica izvezena u zemlje u razvoju predstavljala je 17,6% ukupnog izvoza žitarica, dok je pšenica poslata u razvijene zemlje činila 9,5%.
- Kukuruz izvezen u zemlje u razvoju predstavljao je 26,4% ukupnog izvoza žitarica, dok je kukuruz upućen u razvijene zemlje činio 24,5%.
- Proizvodi od suncokreta koji se izvoze u zemlje u razvoju činili su 9,2% ukupnog izvoza žitarica, a izvezeni u razvijene zemlje 2,2%.
- EU je veliki svetski proizvođač i izvoznik pšenice. Procenjuje se da je EU izvezla 31 milion tona pšenice u tržišnoj 2022/23. Zemlje odredišta uključuju Alžir, Maroko, Egipat, Pakistan i Nigeriju.
Kako geopolitika utiče na stanje sa izvozom žitarica?
Od početka rusko-ukrajinskog rata, Rusija se sve više oslanja na Kinu i Tursku kao trgovinske partnere, s obzirom da ove zemlje odbijaju pridružiti se sankcijama koje je Zapad nametnuo Rusiji.
Budući da Kina ima najveću korist od ove inicijative, Zapad se nada da će Peking vršiti pritisak na Moskvu da se ponovo pridruži sporazumu o žitaricama. Peking je ranije isticao važnost očuvanja sporazuma o žitaricama, čak ga uključujući u svoj mirovni plan.
IZVOZ ŽITARICA IZ UKRAJINE: tema koja ne prestaje da deli EVROPU!
Odbijanje ponovnog ulaska u sporazum može imati posledice po odnose Rusije i Kine.
S druge strane, Turska je pružila značajnu podršku tokom konflikta, što je dovelo do povećanja obima međusobne trgovine za 93 posto. Kremlj je prepoznao Tursku kao ključno logističko čvorište i “jednu od retkih zemalja koja održava dijalog na visokom nivou” u Rusiji.
Iako afrički lideri nisu imali načina da značajno utiču na stav Moskve o sporazumu o žitaricama, Putinova predstojeća poseta Redžepu Tajipu Erdoganu može pružiti priliku turskom predsedniku da istakne važnost očuvanja sporazuma o žitaricama. Već je predložio produženje sporazuma na tri meseca.
Pitanje je da li će Sjedinjene Američke Države imati ulogu u ponovnom uspostavljanju Crnomorske inicijative za izvoz žitarica. Ključni prioritet za Vašington trebalo bi da bude odgovor na napade Ukrajinske vojske na mete na Krimu. Iako većina Ukrajinaca želi ponovno osvajanje okupirane ukrajinske teritorije, uključujući Krim, ovaj poluotok dugo predstavlja crvenu liniju za Moskvu.
Prema rečima ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, odmazda Rusije mogla bi uključivati uvođenje SAD-a i Velike Britanije u sukob. Izjave ukrajinskih zvaničnika o “oslobođenju” Krima i jednokratni, neustrašivi napadi na mete na poluostrvu nepotrebno su ugrozili sporazum o žitaricama.
Iako SAD nisu uložile mnogo diplomatskog kapitala u održavanje Crnomorske inicijative za izvoz žitarica, trebalo bi da podstaknu Tursku da nastavi vodeću ulogu u pritisku na Rusiju da se vrati u sporazum o žitaricama. Zajednički rad sa Ankarom i Kijevom biće ključan za uspostavljanje uslova koji će omogućiti stvarno proširenje inicijative za žitarice.
Šta je u izgledu za budućnost pregovora za izvoz žitarica?
U budućim pregovorima s Moskvom, Zapad takođe treba naglasiti da će Rusija i dalje trpeti zbog svojih postupaka. Nedostatak brodova u Rusiji i sve manji interes zapadnih trgovaca za poslovanje s Moskvom doprinose rastućim troškovima transporta ruske pšenice. Rast cena takođe je primorao Rusiju da koristi starije i manje brodove, smanjujući efikasnost.
SAD i Evropska unija takođe bi trebali preusmeriti svoju energiju od ulaganja u skupe kopnene alternative crnomorskim rutama. Umesto toga, Zapad ima isplativiju opciju u diplomatskom radu s Ankarom kako bi iskoristio svoj uticaj.
Sudbina Crnomorske inicijative za izvoz žitarica pretežno zavisi od postupaka Kine i Turske. Peking i Ankara će postupati u skladu sa svojim interesima da revitalizuju sporazum o žitaricama, ali Zapad može da uradi svoj deo posla tako što će obeshrabriti ukrajinsku nepromišljenost, uložiti diplomatski kapital u ovaj sporazum i izbeći skupe, neefikasne projekte.
Rumunija kao ključni igrač u sporazumima o izvozu žitarica iz Ukrajine
Ukrajina i susedna Rumunija potpisale su 18.08.2023. Sporazum o zajedničkom radu na jačanju izvoza žita iz Kijeva preko Rumunije nakon što je Moskva raskinula ključni ratni sporazum o transportu koji je omogućavao bezbedan prolaz kroz Crno more.
Sporazum je potpisan tokom posete ukrajinskog premijera Denisa Šmihala u glavni grad Rumunije Bukurešt na razgovore sa svojim rumunskim kolegom Marselom Čolakuom.
Dvojica lidera razgovarali su o načinima za povećanje izvoza ključnog žita iz ratom razorene nacije i poboljšanje infrastrukture za transport preko reka, železnice, puteva, mora, uključujući i granične prelaze. Ekonomija Ukrajine u velikoj meri zavisi od poljoprivrede, a njeno žito je ključno za svetske zalihe pšenice, ječma i suncokretovog ulja.
Čolaku je na konferenciji za novinare posle sastanka rekao da se nada da Rumunija može da transportuje više od 60% ukrajinskog izvoza žitarica. „Naglasio sam važnost saradnje između naših zemalja, kao i sa našim međunarodnim partnerima“, rekao je on.
Još jedan sporazum o snabdevanju žitaricama i izvozu hrane se očekuje kako bi se oslabio efekat ruske invazije na Ukrajinu i ograničile moguće hrane krize. Važno je zabeležiti da se Ukrajina i Rumunija potpisali na sporazum o zajedničkoj saradnji na ovom pitanju, što ukazuje na obaveze obe zemlje da se podrže u izvozu žitarica preko Rumunije.
GLOBALNA KRIZA SA IZVOZOM ŽITARICA: Spremaju se protesti RATARA u SRBIJI!
Ovo je važan korak u osiguravanju protoka ukrajinskih žitarica na svetsko tržište i ublažavanju posledica ruske invazije na ukrajinsku hranu infrastrukturu. Takođe, uveličava se opseg zemalja koje mogu da prime ove ukrajinske žitarice i hranu, što može doprineti stabilizaciji cena hrane na svetskom tržištu.
Ovaj razvoj događaja naglašava složenost i značaj globalnog tržišta žitarica i hrane, kao i interese različitih zemalja u ovoj oblasti. Efekti rata u Ukrajini su očito ostavili značajne posledice na svetsko tržište hrane, posebno na žitarice.
Turski zahtev za Moskvu da nastavi prethodni dogovor o žitu i želja da se deluje pod okriljem UN ukazuju na želju da se sačuvaju potrebe stanovništva i spreči kriza hrane.
Interesantno je naglasiti da su razne zemlje u svetu vitalno zavisne od izvoza žitarica i da promene na svetskom tržištu mogu značajno uticati na cene i dostupnost hrane.
Izvori: Slobodna Evropa, AlJazeera, Consilium Europa, Caspian News, France.24, Yahoo news
Komentari