TREŽNJENJE U MALINJACIMA

TREŽNJENJE U MALINJACIMA

Mišljenje da su sezonski radnici u agraru jednokratni i prolazni problem, odavno ne stoji.To sam najbolje shvatio prve godine pandemije kovida-19, kada su u njegovom piku i skoro potpunoj zatvorenosti Evrope i sveta, sezonski radnici imali poštovanje diplomata.Za njih su iz nekoliko susednih zemalja organizovani vanredni, bolje reći, specijalni avionski letovi kako bi na vreme stigli do određenih destinacija širom Starog kontinenta.

Budo Novovic - ©Agromedia

Bez njih, čak, i najrazvijenije poljoprivredne zemlje sa moćnim i sofisticiranim tehnologijama, odnosno mehanizacijom nemaju rešenja kada je u pitanju berba određenih povrtarskih kultura i dobrog dela voća.Za vinogorja u Italiji, Francuskoj pa i Španiji sezonski radnici su nezamenjljiva logistika za uspešno funkcionisanje i poslovanje…

DESNA RUKA DOMAĆEG AGRARA

I naša poljoprivreda, još uvek, je zavisna od ruku sezonaca.Kada smo pre dve godine elektronski uredili njihovo prijavljivanje, berzu i zaštitu po osnovu prava iz rada, pomislili smo da je problem rešen. Tehnički je bitno unapređen, ali nepovoljnost je druge prirode.Sezonskih radnika je sve manje dok statistička igra brojkama ništa u praksi ne može da promeni.

U „krugu“ sezonaca kod nas se kreće, bolje reći „okreće“ od 25.000 do 35.000 lica svih doba starosti, polne i socijalnih struktura.Ako su raspoloženi ili im „gori“ u novčanicima većina njih će se prijaviti za određene poslove, ali druga strana pomenute ćudi je sve izraženija.Mnogi odlaze na iste poslove u okolne zemlje, najčešće članice EU, gde za isti uloženi trud ostvaruju višestruko veću zaradu.

Da budemo i konkretniji i objektivniji: u zemlji sve starijeg stanovništva, visokog mortaliteta, niskog nataliteta i plus takozvanog „odliva“ mozgova, odnosno nekontrolisanog odlaska na rad u inostranstvo, teško je očekivati da će u ponudi biti značajan broj takozvanih „vukovaca“.Kod ovog tituliranja mislio sam na divlju berzu radne snage kod Vukovog spomenika u Beogradu.To praktično znači da mnogobrojni domaći malinari, proizvođači kupina, višanja, trešanja, šljiva ili grožđa nastavljaju pred svaku berbu da se krše sa nedostatkom radnika i viškom stresa.Po proceni onih koji se bave ovim pitanjem srpskom agraru godišnje je potrebno kao ispomoć najmanje 50.000 sezonskih radnika.

ŠTA BI SA RADOM U JAVNOM INTERESU?

Samo nedelju dana ranije nego što je Dragutin Minić Karlo, objavio aforizam:“Fale nam šoferi.Da pozovemo Formulu 1 da nam pošalju neki višak?“- našao sam se među točkovima zapanjujućih podataka o broju saobraćajnih prekršaja u prošloj godini. Kod nas u Srbiji.

Primera radi u prošloj 2021. godini policija je tokom kontrola iz saobraćaja isključila  oko 50.000 pijanih vozača kao i 1.500 koji su zatečeni za volanom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.Ako se tome doda i broj od 288.000 počinjenih prekršaja zbog brze vožnje, odnosno 174.000 vozača koji nisu koristili sigurnosni pojas dolazi se do brojke od preko pola miliona prekršaja  koje su počinili samo građani tokom učešća u saobraćaju.

Zbog čega ovo sabiram? Naprosto, iz razloga što najveći broj počinilaca pomenutih prekršajnih kazni iste izmiruje novčanim plaćanjem, upisivanjem kaznenih poena, privremenim oduzimanjem saobraćajnih ili vozačkih dozvola, dok oni koji su počinili teža dela, ulaze u sudske procese. Iako bi za mnoge prekršaje mogla da se izrekne kazna rada u javnom interesu, od toga nema ništa.

NANOGICE NE PODNOSE ZAVRTANJE RUKAVA

Preciznije, svega jedan procenat izrečenih sankcija tokom godine odnosi se na rad u javnom interesu.Ovaj institut potisnule su takozvane nanogice koje uz sve lagodnosti imaju i diskreciju od znatiželjne javnosti. Upravo, u „odrađivanju“ prekršajnih sankcija van kaznenih zavoda, odnosno u javnom interesu nalazi se velika šansa za „dopunu“ broja sezonaca.

Ako je, pored ostalog, za njih predviđeno angažovanje: u održavanju zelenih površina,gradskih rasadnika cveća,održavanja čistoće na ulicama, sportskim halama, parkovima, odnosno poslovima na recikliranju sekundarnih sirovina, održavanju fasada, uklanjanju neprimerenih murala ili za rad u azilima za životinje, zbog čega na tom spisku ne bi mogla biti i poljoprivredna gazdinstva koja u vreme berbe voća i drugih poslova nemaju dovoljno ruku?!

Inače, rad u javnom interesu sprovodi se uz pristanak sankcionisanog lica i ne sme na bilo koji način vređati ljudsko dostojanstvo. On ne može biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova.Vremenski ne kraći od meseca, odnosno ne duži od šest meseci.To su skoro idealne okolnosti da jedno lice za angažovanje u berbi malina, kupina, višanja, šljiva i drugog voća učini nešto dobro za društvo, ali i sebe.

INSTITUT KOJI KORISTI CEO SVET

U mnogim evropskim zemljama ovaj oblik vanzavodskog sankcionisanja počinilaca lakših prekršaja je u značajnom stepenu zastupljen.Čak, u nekim zemljama Amerike, kazna rada u javnom interesu izriče se od strane sudova bez pristanka okrivljenog.

S obzirom da je u pitanju rad u korist zajednice treba ozbiljno razmišljati o njenoj afirmaciji i većoj zastupljenosti.Trežnjenje zbog slučajnih ili nepažnjom izazvanih lakših prekršaja u vreme kada su domaćim poljoprivrednicima najpotrebniji sezonski radnici bilo bi korisno i blagotvorno za jednu i drugu stranu.Za zajednicu.

Akcijaši su, primera radi, dok su radili najteže poslove u isto vreme i pevali. Ne što im je to neko naređivao, već u radnom zanosu. Pevanje niko neće tražiti od onih koji budu pristali da kroz rad u javnom interesu „izmire“ izrečenu kaznu. To će im biti uz pomenuto trežnjenje i svojevrsna terapija posle koje će ih manje boleti glava.Ili mučiti ružni snovi!

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica