Tornado u Inđiji dodole u Pirotu

Na području Pirota i celog Jablaničkog okruga punih pet meseci nije pala kap kiše. Uz sve učestalije „pijavice“, odnosno snažne vazdušne vrtloge nedavno je atar Inđije zahvatio, na sreću, kraći tornado. Koliko onomad buktali su požari na Suvoj, Staroj i još nekim srpskim planinama, bez saznanja, ko ih je uždio. Početkom novemba u susednoj Crnoj Gori sručile su se ogromne količine kiše, samo u Podgorici, za 24 časa palo je 256 litara po kvadratnom metru. Na dan 26. oktobra, na opšte iznenađenje, Beograd je označan kao najzagađeniji grad na svetu kada je u pitanju kvalitet vazduha. Brojni građani čiji iskustveni sat govori da je vreme da stave kupus u kace naprosto su zbunjeni, jer i u 11. mesecu prosečne temperature se vrte oko 20 stepeni iznad nule. Neki đavo se „oženio“ kako bi naš narod kazao.

 Ovaj raport koji seže tek tridesetak dana unazad nedvosmisleno potvrđuje da su klimatske promene realnost, a ne nekakve slobodne procene i nagađanja. Tačnije, svi smo se u Srbiji uverili 2014. godine prilikom kataklizmičnih ili, kako su još nazvane, epskih poplava, da su nam određene promene pokucale na vrata. Ne remete one spokojan rad i poslovne ambicije samo turističkim destinacijama, ne prave glavobolju meteoropatama, učesnicima u saobraćaju, organizatorima vašara ili ribolovcima, već nezaobilazno i frontalno JURIŠAJU PREMA POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI. TAMO GDE JE NAJTANJE I GDE ĆE IM PLEN BITI NAJVEĆI.

U nameri da relaksiraju klimatske promene „podobni“ metereolozi, odnosno klimatolozi i još neki kvazi analitičari i naravno sveznajući političari kažu da je SITUACIJA REDOVNA. Takve ocene ne stoje i ljudi od struke i integriteta izborili su se za donošenje 2017. godine dokumenta: NACIONALNA KOMUNIKACIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA koji analizira stanje i procenjuje dalji tok uticaja klimatskih promena uz određene predloge kako ublažiti njihove posledice. Valja podsetiti i to da je Srbija prihvatila 2007. godine KJOTO sporazum u okviru konvencije UN o promeni klime. Nisu naše mudre, ćelave ili sede glave ocenile za potrebnim da se uključe u pomenute aktivnosti iz pomodarstva, već vrlo jasnih i relevantnih zapažanja i činjenica. Tako su merenja srednjih godišnjih temperatura na području Srbije u proteklih 50 godina pokazala njen rast od 0,4 d 0,5 Celzijusovih stepeni. Očekuje se da će u skorijoj budućnosti, najverovatnije u ovom veku, prosečna godišnja temperetura biti veća za 2,4 do 2,8 stepeni, a ima procena, da ona može čak da ide i od 3,4 do 3,8 stepeni. Inače, u Beogradu je maksimalna temperatura u poslednjih 100 godina povećana za 1,3 stepena.

Usled klimatskih promena Srbija se već suočava sa povećanjem elementarnih nepogoda kao što su: suše, poplave, orkansi vetrovi, učestale padavine grada, požari kao i talasi sibirskih mrazeva i to u onom dobu godine kada to niko ne očekuje. Uvaženi stručnjak dr. Branislava Lalić, profesorica metereologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, zbog svega pomenutog na mikro i globalnom planu kaže: „DA NE POSTOJI NI PROSTOR NI VREME ZA DISKUSIJU I DILEME DA LI SE KLIMATSKE PROMENE DEŠAVAJU.“ Naravno, zbog velike zavisnosti od vremenskih prilika poljoprivredna proizvodnja je PRVA NA UDARU. U toj mega-kompaniji pod otvorenim nebom, bez obzira na određenu prilagođenost i neskrivenu romantiku, svaka iznenadna metereološka promena može da pričini velike probleme. Kao što nije retkost da se za pola sata na određen prostor sruči više kiše nego što je to predviđeno za mesec dana ili uvećan i nekontrolisan razvoj biljnih bolesti, štetočina, produženje vegetacionog cikluca. Kada se pak klima menja to su okolnosti koje mogu imati komplikovan, težak pa čak tragičan epilog. Tačnije u poljoprivredi je to pre svega bitno smanjenje očekivanih prinosa i zarade. Stručnjaci kažu da su u najvećem problemu ratari i voćari, jer je tim kulturama za promenu prostora, odnosno migracije potrebno mnogo više vremena u odnosu na ostale.

Svaki službenik Ministarstva za poljoprivredu, instituta, fakulteta ili PSS, pod uslovom da veruje u ono što se događa na planeti Zemlji, reći će da je ODGOVOR na klimatske promene u donošenju kratkoročnih i dugoročnih mera. Koliko sam uspeo da saznam dosta toga je stavljeno na papir pa se tako, pored ostalog, navodi da u slučaju agresivnijih promena treba raznišljati: o izmeni rokova setve određenih ratarskih kultura, tragati za novim semenima, odnosno biljnim vrstama što otvara vrata GMO promoterima uprkos svih zabrana i opreznosti. Zbog sve učestalijih visokih temperatura jako su bitni novi sistemi za navodnjavanje, obnavljanje kanalskih sistema, zaštita biljaka i voćnjaka protivgradnim i DEFROST mrežama, izmena, bolje reći, prilagođavanje upotrebi mineralnih đubriva, pesticida, herbicida i drugih hemijskih preparata. Naravno, bolji poznavaoci prilika i iskreni poštovaoci poljoprivrednika sugerisaće im da što više svijih useva, odnosno proizvodnje osiguraju…

S obzirom da su vlasnici najbrojnijih manjih i srednih poljoprivrednih gazdinstava finasijski nejaki, a može se reći i, nedovoljno edukovani da počnu sa merama za prilagođavanje, KLJUČNE REČI u tim aktivnostima su: DRŽAVA, RESORNO MINISTARSTVO I ZADRUGE. Ako oni misle da će taj DOGAĐAJ nas da zaobiđe onda nam se loše piše. U domaćem agraru uvek ima preča posla i obaveza, što se samo delimično može prihvatiti, zato što smo se u više navrata sreli OČI U OČI sa klimatskim promenama što nas je jako skupo koštalo. Najdrastičniji primer su poplave iz 2014. godine i skoro svakog leta plaćanje visokih naknada za štete koje pravi grad, olujni vetrovi ili dugotrajne suše. Direktno i indirektno to su stotine miliona dinara koji odlaze iz budžeta zbog uspavanosti i ignorisanja činjenice da su klimatske promene STIGLE I PRED NAŠA VRATA.

MENJAČ kojom će brzinom pomenute promene dolaziti na naš prostor nalazi se u rukama države i ljudi, odnosno svih njenih građana. Jer, njihov nemaran odnos prema životnoj sredini uz nekontrolisano emitovanje štetnih gasova, besomučnu seču šuma, bagatelno i bahato korištenje fosilnih goriva kao energenata u industriji i saobraćaju, prljanje reka, jezera i mora kao i nedomaćinsko, bolje reći necivilizovano gazdovanje sa komunalnim i opasnim otpadima, bitno će ubrzati klimatske promene. Iz ovih crnih tačaka emituju se pored vodene pare i gasovi poput ugljen-dioksida, metana, azotsuboksida, fluorisani ugljen vodonici i njima slični koji utiču na stvaranje EFEKTA STAKLENE BAŠTE. Najednostavnije rečeno dolazi do toga da energija Sunca koja prolazi kroz atmosferu i dolazi do tla, biva blokirana od strane nagomilanih štetnih gasova da ode u vasionu, i vraća se ponovo na tlo značajno doprinoseći povećanju prosečnih temperatura. Taj globalni plastenik ili staklenik već pravi probleme, ali na našu nesreću JAKO JE PUNO GLUVIH I USIJANIH GLAVA KOJE MISLE DA JE SVE NAVEDENO IZ DOMENA FANTASTIKE. Nisu to nikakvi genijalci, već osinoni, sebični i neodgovorni ljudi koji otvoreno poručuju: POSLE NAS POTOP.

Kako drugačije protumačiti, na globalnom planu, ovo što je ovih dana uradila Amerika i njen aktuelni predsednik pokretanjem postupka za povlačenje iz Dogovora o klimatskim promenama iz Pariza koji su potpisali 2015. godine. Vrlo precizno se zna da Amerika, odnosno njena industrija i uopšte privreda, ispušta godišnje na globalnom nivou preko 15 procenata štetnih gasova koji doprinose EFEKTU STAKLENE BAŠTE. Divim se svim američkim misijama u svemiru. Pripremama za odlazak prve ljudske posade na daleki MARS. Ushićen sam sa svemirskim beskrajima do kojih je stigla, upravo ovih dana, letilica iz programa VOJADŽER, najverovatnije, u potrazi za novom planetom sličnoj Zemlji. DOK SE TO NE DESI OD OVE NA KOJOJ ŽIVIMO I KOJU NAM JE PODARILO SUNCE NEMAMO BOLJU.

Mislim da nije daleko dan kada će poljoprivrednici ne samo sa naših prostora, već sa svih meridijana, umesto prosipanja mleka, voća ili traženja većih otkupnih cena, na ulicama zahtevati da se uvede NULTA TOLERANCIJA za sve emitere opasnih gasova i materijala. To je zpravo preduslov da proizvedu dovoljne količine zdrave hrane. U toj povorci sigurno će se naći i sadašnja tinejdžerka Greta Tunberg (16) iz Švedske, koja je motivisala milione svojih vršnjaka da pokažu veliko nezadovoljstvo i ogorčenje prema onim koji žele da im učine NEPODNOŠLJIVIM život na planeti na kojoj su rođeni. Ako bi se kojim slučajem na nekom od tih skupova pojavio i Mahatma Gandi on bi nosio transparent na kojem bi pisalo: PRIRODA ZADOVOLJAVA SVE ČOVEKOVE POTREBE, OSIM JEDNE, A TO JE POHLEPA.

Komentari